Marija Eristavi

Marija Eristavi
Kneginja Marija 1911. godine
Datum rođenja	(1888-00-00)1888.
Mesto rođenja	Batumi, Gruzija, Rusko carstvo
Datum smrti	21. januar 1986.(1986-01-21) (97/98 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Supružnik	Georgij Eristavi
Roditelji	Prokofij Šervašidze

Marija Eristavi (gruz. მერი ერისთავი-შერვაშიძე; devojačko Šervašidze; (1888 — 21. januar 1986) bila je istaknuta gruzijska aristokratkinja, modna ikona i jedna od najranijih modela Koko Šanel. Ona je zauzimala cenjen položaj u gruzijskom visokom društvu, kao i na ruskom carskom dvoru u poslednjih nekoliko decenija svog života. Za Mariju se ponekad veruje da je beznadežna ljubav Galaktiona Tabidzea, jednog od vodećih gruzijskih pesnika toga vremena.

Biografija

Porodica, detinjstvo i mladost

Marija kao dvorska dama

Marija je rođena u Batumiju, Gruzija, u porodici istaknutog gruzijskog general-majora princa Prokofa Šervašidzea. Bila je popularna u Gruziji zbog svoje lepote i nežnog izgleda i čak je dobila komplimente cara Rusije Nikolaja II Aleksandroviča kada ju je upoznao tokom njegove posete Tbilisiju 1912. godine.

Kada joj je otac postao član Državne dume Ruske Imperije, porodica je morala da se preseli u Sankt Peterburg, gde je Marija postala dvorska dama carici Aleksandri Fjodorovnoj. Nakon očeve smrti, Marija se vratila u rodnu Gruziju i ostatak mladosti provela na zapadu zemlje sa majkom i sestrama bliznakinjama, Jelenom i Tamarom.

Brak i boljševička invazija na Gruziju

Marijin suprug, princ Georg

Posle uspostavljanja Prve gruzijske republike posle Ruske revolucije, Marijin verenik, princ Georg Eristavi - važan gruzijski plemić, praunuk kralja Gruzije Heraklija II i bivši ađutant Nikole II - vratio se u Gruziju sa namerom da je oženi. Venčali su se u Kutaisiju ubrzo po njegovom dolasku i verovatno se iz bezbednosnih razloga trajno naselili u zemlji koja je u to vreme bila stabilno manjševičko uporište pod nemačkom zaštitom.

Mir u Gruziji nije dugo trajao i par je bio primoran da napusti zemlju u martu 1921, tokom invazije Crvene armije na Gruziju. Da bi izbegla zatvor, deportaciju ili smrt, Marija se zajedno sa drugim istaknutim gruzijskim plemićima i vladinim zvaničnicima uputila na brod iz grada Batumi. Ponovo se spojila sa suprugom u Istanbulu, gde ju je dočekao Georg; par je zajedno nastavio putovanje u Francusku.

Francuska i poslednje godine

Nakon dolaska u Pariz, Marija i Georg nastanili su se u Rue de la Tour u 16. okrugu, popularnom u francuskom visokom društvu. Zbog gubitaka nastalih usled bekstva iz Gruzije, Marijina porodica suočila se sa finansijskim problemima dok je živela u ovom skupocenom kvartu. Iz tog razloga, Marijina majka i sestre, Jelena i Tamara, u početku su živele sa mladim parom. Ova situacija se promenila kada je porodica uspela da otvori sopstveni atelje za odeću i dodatno se poboljšala kada je Marija postala manekenka kod Koko Šanel, tada sve popularnije francuske modne kreatorke.

Ubrzo nakon ovog uspeha, Marijina porodica se odselila, a njen suprug Georg je umro; bračni par nije imao dece. Marija je provela ostatak svog života živeći sama i retko je uspostavljala kontakte sa drugim gruzijskim emigrantima, osim posete lokalnoj župi Gruzijske pravoslavne crkve. U poslednjim godinama svog života bila je primorana da se preseli u starački dom gde su joj, zahvaljujući poboljšanim finansijskim okolnostima, obezbedili ličnu sobaricu. I pored preseljenja, u 16. okrugu je nastavila da posećuje svoje prijatelje kako bi igrala karte. Prema njenom prijatelju Babo Dadiani, Marijina soba bila je ispunjena cvećem poznatih i nepoznatih obožavatelja.

Zbog imigracione politike zatvorenih vrata Sovjetskog Saveza, Marija se, poput drugih emigranata iz Prve Republike, nikada nije mogla vratiti u Batumi, preminuvši u Francuskoj u 97. godini. Ona i njen suprug sahranjeni su na ruskom groblju Sent-Ženevijev-de-Boa.

Marija i Galaktion

Za poznatog gruzijskog pesnika Galaktiona Tabidzea mislilo se da je bio zaljubljen u Mariju. Priča o Tabidzeovim navodnim romantičnim osećanjima prema princezi proširila se širom Gruzije nakon objavljivanja njegove pesme pod nazivom "Marija", u kojoj je pesnik gorko opisao ceremoniju venčanja neke Marije, ne precizirajući da li misli na princezu Eristavi. Princeza Marija se nije složila sa glasinama, naglašavajući da je pesma prvi put objavljena 1915. godine u gruzijskom časopisu Pozorište i život, dok se njeno venčanje s princom Georgom Eristavi dogodilo tek 1918. godine.