Pređi na sadržaj

Marijus Petipa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Marijus Petipa
Marijus Petipa
Datum rođenja(1818-03-11)11. mart 1818.
Mesto rođenjaMarselj, Francuska
Datum smrti1910.(1910-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (91/92 god.)
Mesto smrtiGuzruf, Ruska Imperija
SupružnikMariia Surovshchikova-Petipa, Lyubov Savitskaya
RoditeljiJean-Antoine Petipa

Marijus Petipa (fr. Michel-Victor-Marius-Alphonse Petipa, rus. Мариус Иванович Петипа; Marselj, 11. mart 1818 — 14. jul 1910,[1] Gurzuf na Krimu), bio je francusko-ruski baletan i koreograf. Smatra se za oca klasičnog baleta, u kojem je kombinovao francuske i italijanske uticaje sa ruskim baletom.

Karijeru je započeo kao baletan u Bordou i Madridu. Marijus se 1847. doselio u Sankt Peterburg i preuzeo ulogu glavnog baletana (Premier danseur) Carskog pozorišta. Tamo je u baletu Marijinskog teatra (kasnije: Balet Kirov) doživeo svoje najveće uspehe. Radio je sa brojnim kompozitorima, poput Čezare Punjija, Ludviga Minkusa, Rikarda Driga i P. I. Čajkovskog. Pod njegovim umetničkim rukovodstvom nastale su produkcije baleta: Minkusova Bajadera, Glazunovljeva Rajmonda i baleti Čajkovskog Trnova ružica, Krcko oraščić i prerađena verzija Labudovog jezera (zajedno sa Lavom Ivanovom). U Sankt Petrburgu napredovao je do pozicije direktora baleta (Premier Maître de Ballet).

Pod Petipinim pokroviteljstvom svoje obrazovanje i karijeru su započele neke znamenite balerine: Matilda-Marija Kašesinskaja, Olga Preobraženskaja i Ana Pavlova.

Oko 1903. novi direktor Carskog pozorišta Teljakovski pokušao je da potisne ostarelog Petipu, smatrajući da je njegove vreme prošlo i da treba pružiti priliku novim tendencijama. Petipa je i pored hronične bolesti nastavio da radi, uglavnom prerađujući ranije balete. Olga Preobraženskaja je za njega izjavila:

... kada sam se pridružila Carskom baletu 1889, (Petipa) je bio pravi majstor. Uvek sam smatrala da sam srećna što sam poznavala takvog genija, jer kad je Petipa ušao u svoje 80e, njegova umetnost je dostigla neviđene visine. Zahvaljujući njegovoj genijalnosti naš balet nije imao premca u celoj Evropi.

Godine 1907. Petipa se povukao na Krim gde je napisao memoare (1906/07) i izdao svoje dnevničke zapise. Petipin otac Žan Antoan Petipa je takođe bio koreograf i direktor baleta, a brat Lisijen Petipa je bio jedan od najpopularnijih baletskih igrača svoga vremena.

Baleti[uredi | uredi izvor]

Nant, Francuska[uredi | uredi izvor]

  • Le Droit du seigneur (1838)
  • La Petite Bohémienne (1838)
  • La Noce à Nantes (1838)

Bordo, Francuska[uredi | uredi izvor]

  • La Jolie Bordelaise (1840)
  • L’Intrigue amoureuse (1841)
  • La Vendange (1842)
  • Le Langage des fleurs (1844)

Madrid, Španija[uredi | uredi izvor]

  • Carmen et son toréro (1845)
  • La Perle de Séville (1845)
  • L’Aventure d’une fille de Madrid (1845)
  • Départ pour la course des taureaux (1845)
  • La Fleur de Grenade (1846)
  • Forfasella ó la hija del infierno (1846)
  • Alba-Flor la pesarosa (1847)

Rusija[uredi | uredi izvor]

Imperial Bolshoi Kammeny Theatre, Sankt Peterburg

Marinski teatar, Sankt Peterburg

Druga mesta u Rusiji

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Biografiя”. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 2. 3. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Beaumont, Cyrl W. Complete Book of Ballets.
  • Garafola, Lynn / Petipa, Marius. The Diaries of Marius Petipa. Trans, Ed., and introduction by Lynn Garafola. Published in Studies in Dance History. 3.1 (Spring 1992).
  • Guest, Ivor Forbes. Jules Perrot - Master of the Romantic Ballet.
  • Guest, Ivor Forbes. Letters from a Ballet Master - The Correspondence of Arthur Saint-Léon. Introduction by, and Edited by Ivor Guest.
  • Nekhendzi, A. (comp.) "Marius Petipa, Materials, recollections, articles" (Marius Petipa, Materialy, vospominaniya, stat'i) Ed. Yuri Slonimsky et al. (Leningrad State Theater Museum 1971).
  • Petipa, Marius. Memuary Mariusa Petipa solista ego imperatorskogo velichestva i baletmeistera imperatorskikh teatrov (The Memoirs of Marius Petipa, Soloist of His Imperial Majesty and Ballet Master of the Imperial Theatres).
  • Wiley, Roland John. Dances from Russia: An Introduction to the Sergeyev Collection Published in The Harvard Library Bulletin, 24.1 January 1976. * Wiley, Roland John, ed. and translator. A Century of Russian Ballet: Documents and Eyewitness Accounts 1810-1910.
  • Wiley, Roland John. The Life and Ballets of Lev Ivanov.
  • Wiley, Roland John. Tchaikovsky's Ballets.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маријус_Петипа&oldid=27557853”