Pređi na sadržaj

Mari Mejnard Dejli

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mari Dejli
Puno imeMari Mejnard Dejli
Datum rođenja(1921-04-16)16. april 1921.
Mesto rođenjaKorona, Kvins, Njujork, SAD
Datum smrti28. oktobar 2003.(2003-10-28) (82 god.)
Mesto smrtiNjujork, SAD

Mari Mejnard Dejli (Korona, Kvins, 16. april 1921 — Njujork, 28. oktobar 2003) je bila američka biohemičarka. Bila je prva Afroamerikanka koja je dobila doktorat na Univerzitetu Kolumbija i prva afroamerička žena u Sjedinjenim Državama koja je stekla doktorat iz hemije.[1] Dejli je dala važan doprinos u četiri oblasti istraživanja: hemiji histona, sintezi proteina, odnosima između holesterola i hipertenzije i preuzimanju kreatina u mišićnim ćelijama.[2]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Dejli je pohađala srednju školu Hanter koledža, školu za devojčice kojom upravlja fakultet Hanter koledža[3] gde je bila podstaknuta da se bavi hemijom. Zatim je upisala Kvins koledž, malu, prilično novu školu u Flašingu, u Njujorku. Živela je kod kuće da bi uštedela novac i diplomirala je sa velikim uspehom na Kvins koledžu sa diplomom hemije 1942.[4][5][6] Po diplomiranju, proglašena je za stipendistu Kvins koledža[7], što je čast koja se dodeljuje za 2,5% najboljih studenata u klasi.[3]

Nedostatak radne snage i potreba za naučnicima da podrže ratne napore omogućili su Dejli da stekne stipendije za studije na Univerzitetu u Njujorku i Univerzitetu Kolumbija za master i doktorat.[8]

Dejli je radila kao laboratorijski asistent na Kvins koledžu dok je studirala na Univerzitetu u Njujorku za magistraturu iz hemije, koju je završila 1943. godine. Postala je tutor hemije na Kvins koledžu i upisala doktorski program na Univerzitetu Kolumbija, gde ju je nadgledala Meri Leticija Koldvel, za doktorsku tezu pod nazivom „Studija proizvoda nastalih dejstvom pankreasne amilaze na kukuruzni skrob“ i doktorirala na hemiji 1947.[9][10][11][4]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Dejli je radila kao instruktor fizičke nauke na Univerzitetu Hauard od 1947. do 1948. dok je istovremeno sprovodila istraživanja pod vođstvom Hermana Bransona. Nakon što joj je dodeljena stipendija Američkog društva za borbu protiv raka kao podrška njenom postdoktorskom istraživanju, pridružila se grupi Alfreda E. Mirskog na Rokfelerovom institutu, koja je proučavala ćelijsko jezgro i njegove sastojke.[12] Ovo je bio početak sedmogodišnjeg istraživačkog programa na Rokfelerovom institutu za medicinu, gde je Dejli ispitivala kako se proteini grade u telu.[13] U to vreme, struktura i funkcija DNK još nisu bile poznate.[14]

Dejli je počela da radi na Koledžu lekara i hirurga na Univerzitetu Kolumbija 1955. godine. U saradnji sa Kventinom B. Demingom proučavala je arterijski metabolizam.[12][4] Nastavila je ovaj posao kao asistent profesora biohemije i medicine na Medicinskom koledžu Albert Ajnštajn na Univerzitetu Ješiva, gde su se ona i Deming preselili 1960.[9] Od 1958. do 1963. takođe je radila kao istražitelj za Američko udruženje za srce.[15]

Tokom svojih poslednjih godina na koledžu Albert Ajnštajn, naporima Mari Dejli da poveća upis manjina u profesionalne i postdiplomske škole, pomogla je u vođenju programa Martin Luter King - Robert F. Kenedi kako bi pomogla u pripremi crnih studenata za prijem.[16] Godine 1971. unapređena je u zvanje vanrednog profesora.[12]

Godine 1975, Dejli je bila jedna od 30 naučnica iz manjina koje su prisustvovale konferenciji na kojoj se ispituju izazovi sa kojima se suočavaju žene iz manjina u oblastima matematike, inženjerstve, tehnologije i nauke. Konferenciju je održalo Američko udruženje za unapređenje nauke. Ovo je rezultiralo objavljivanjem izveštaja, The Double Bind: The Price of Being a Minority Woman in Science (Dvostruka veza: cena pripadnosti žena iz manjina u nauci) (1976) koji je dao preporuke za regrutovanje i zadržavanje žena naučnika iz manjina.[17][18]

Mari Dejli je dve godine bila član odbora guvernera Njujorške akademije nauka.[19] Bila je član Američkog udruženja za unapređenje nauke i Američkog društva za rak.

Dejli se penzionisala 1986. sa Medicinskog koledža Albert Ajnštajn, a 1988. osnovala je stipendiju za afroameričku hemiju i fiziku na Kvins koledžu u znak sećanja na svog oca.[12][20] Godine 1999. proglašena je od strane Nacionalnog tehničkog udruženja kao jedna od 50 najboljih žena u nauci, inženjerstvu i tehnologiji.[21]

Istraživanja[uredi | uredi izvor]

Histoni[uredi | uredi izvor]

Dejli je bila posebno zainteresovana za nukleinske proteine. Razvila je metode za frakcionisanje nukleinskog materijala i određivanje njegovog sastava. Bilo je bitno razdvojiti ćelijski materijal na sve njegove komponente, a da se nijedna od njih ne uništi ili izgubi.[22][23][24][25][26]

Proučavala je histone, proteine koji se nalaze u ćelijskim jezgrima, i bila u stanju da prikaže sastav aminokiselina različitih frakcija histona. Njene studije histona sa A. Mirskim pružile su dokaze za histone bogate lizinom, za razliku od histona bogatih argininom koje je opisao Albreht Kosel.[27][28][29][30][31] Od tada se pokazalo da su histoni važni u ekspresiji gena.[32] Njen rad na histonima se sada smatra fundamentalnim.[33]

Proteini i nukleinske kiseline[uredi | uredi izvor]

Dejli je razvila metode za odvajanje jezgara tkiva i merenje baznog sastava purina i pirimidina u nukleinskim kiselinama dezoksipentoze.[32][33] Ona je, između ostalog, zaključila da „nikakve druge nukleobaze osim adenina, guanina, timina i citozina nisu bile prisutne u značajnim količinama“.[34]

Istraživala je sintezu proteina,[32] uključujući ulogu citoplazmatskog ribonukleoproteina u sintezi proteina.[35][36] Koristeći radioaktivno obeleženu aminokiselinu glicin, uspela je da izmeri kako se metabolizam proteina promenio u uslovima hranjenja i gladovanja kod miševa. Ovo joj je omogućilo da prati aktivnost citoplazme dok se radioaktivno obeleženi glicin prenosi u ćelijsko jezgro.[12]

Godine 1953. Džejms Votson i Fransis Krik su opisali strukturu DNK. Primajući Nobelovu nagradu za ovo delo 1962. godine, Votson je citirao jedan od radova Mari Dejli na temu „Uloga ribonukleoproteina u sintezi proteina“ kao doprinos njegovom radu.[32][37][38] Posle 1953. godine, polje istraživanja ćelijskog jezgra bilo je preplavljeno mogućnostima finansiranja.[12]

Holesterol i hipertenzija[uredi | uredi izvor]

Dejli i njene kolege uradile su neke od najranijih radova u vezi sa uticajem ishrane na zdravlje srčanog i cirkulatornog sistema. Istraživali su uticaj holesterola, šećera i drugih hranljivih materija. Bila je prva koja je ustanovila da je hipertenzija preteča ateroskleroze,[39] i prva koja je identifikovala vezu između holesterola i začepljenih arterija,[40] što je važno otkriće u razumevanju načina na koji nastaju srčani udari.[41][32]

Posebno ju je zanimalo kako hipertenzija utiče na cirkulatorni sistem. Ona je pokazala da visok unos holesterola u ishrani dovodi do začepljenja arterija, a da je hipertenzija ubrzala ovaj efekat. Proučavala je efekte ishrane na hipertenziju i otkrila da su i holesterol i šećer povezani sa hipertenzijom.[41][32][42][43][44][45] Istražujući starenje, ona je sugerisala da hipertrofija glatkih mišića zbog starenja može imati uzročnu ulogu u hipertenziji i aterosklerozi.[46] Dejli je takođe bila rani istraživač uticaja dima cigareta na pluća i hipertenziju.[47][48]

Kreatin[uredi | uredi izvor]

Sedamdesetih godina 20. veka Dejli je počela da proučava unos kreatina u mišićne ćelije, što je važna tema istraživanja u sistemima za recikliranje energije mišića. Njeno „Usvajanje kreatina od strane kultivisanih ćelija“ (1980) opisuje uslove pod kojima mišićna tkiva najbolje apsorbuju kreatin.[32][49]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Postoje ograničene informacije o njenom ličnom životu i motivaciji za nauku.[50] Njen otac, Ivan K. Dejli, emigrirao je iz Britanske Zapadne Indije, našao posao kao poštanski službenik i na kraju se oženio sa Helen Pejdž iz Vašingtona.[41] Živeli su u Njujorku, a Mari je rođena i odrastala u Koroni, u Kvinsu.[4] Često je posećivala baku i dedu po majci u Vašingtonu, gde je čitala o naučnicima i njihovim dostignućima u obimnoj biblioteci svog dede. Posebno su je impresionirali Lovci na mikrobe Pola de Kruifa, delo koje je uticalo na njenu odluku da postane naučnik.[11]

Na Dejlino interesovanje za nauku uticao je i njen otac, koji je pohađao Univerzitet Kornel sa namerom da postane hemičar, ali nije mogao da završi svoje obrazovanje zbog nedostatka sredstava.[12] Dejli je tako upotpunila očevu ambiciju diplomiranjem hemije. Godinama kasnije, osnovala je fond za stipendiranje Kvins koledža u njegovu čast kako bi pomogla studentima manjina na smeru hemije ili fizike.[11]

Dejli se udala i uzela ime Mari Mejnard Dejli Klark.[32] Njen muž je umro pre nje i nisu imali dece.[51] Umrla je 28. oktobra 2003.[14]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Dana 26. februara 2016. godine, osnivač nove osnovne škole P.S.360Q, gospodin R. Emanuel-Kuk, najavio je da će škola dobiti naziv „The Dr. Marie M. Daly Academy of Excellence“.[52][53] Pored toga, Ajnštajn koledž je takođe napravio godišnje memorijalno predavanje pod nazivom The Marie M. Daly Memorial Celebration, koje sponzoriše odsek za biomedicinske nauke i Udruženje naučnika manjina Ajnštajn.[54] Svake godine se pozivaju gosti predavači da održe predavanje naglašavajući raznolikost i doprinos manjina nauci.

Izabrana bibliografija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kessler, James; Kidd, J.S.; Kidd, Renee; Morin, Katherine A. (1996). Distinguished African-American Scientists of the 20th Century. Phoenix, AZ: Oryx Press. str. 57. ISBN 9780897749558. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  2. ^ „Marie M. Daly PhD Memorial Lecture”. Albert Einstein College of Medicine. Arhivirano iz originala 14. 08. 2019. g. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  3. ^ a b Brown, Jeannette E. (2012). African American women mists 911. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0199742882. OCLC 761692608. 
  4. ^ a b v g Kessler, James; Kidd, J.S.; Kidd, Renee; Morin, Katherine A. (1996). Distinguished African-American Scientists of the 20th Century. Phoenix, AZ: Oryx Press. str. 57. ISBN 9780897749558. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  5. ^ „Marie Maynard Daily”. Science History Institute. jun 2016. Pristupljeno 20. 3. 2018. 
  6. ^ Collins, Sibrina Nichelle (7. 8. 2017). „Unsung: Marie Maynard Daly”. UnDark. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  7. ^ „Dr. Marie Maynard Daly: The First African-American PhD. in Chemistry”. On the Shoulders of Giants. 5. 1. 2018. Arhivirano iz originala 7. 11. 2018. g. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  8. ^ Brown, Jeannette E. (2012). African American women mists 911. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0199742882. OCLC 761692608. 
  9. ^ a b Grinstein, Louise S.; Rose, R. K.; Rafailovich, M. H. (1993). Women in chemistry and physics: a biobibliographic sourcebookNeophodna slobodna registracija (1. publ. izd.). Westport, Conn.: Greenwood Press. str. 149. ISBN 9780313273827. 
  10. ^ Brown, Mitchell C. (1996). „Marie Maynard Daly: Biochemist”. The Faces of Science: African-Americans in the Sciences. Arhivirano iz originala 2006-10-23. g. Pristupljeno 2018-03-21. 
  11. ^ a b v „Marie Maynard Daily”. Science History Institute. jun 2016. Pristupljeno 20. 3. 2018. 
  12. ^ a b v g d đ e Grinstein, Louise S.; Rose, R. K.; Rafailovich, M. H. (1993). Women in chemistry and physics: a biobibliographic sourcebookNeophodna slobodna registracija (1. publ. izd.). Westport, Conn.: Greenwood Press. str. 149. ISBN 9780313273827. 
  13. ^ „Marie M. Daly”. Biography. A&E Television Networks. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  14. ^ a b DeBakcsy, Dale (28. 2. 2018). „Marie Maynard Daly (1921–2003), America's First Black Woman Chemist”. Women You Should Know. Arhivirano iz originala 13. 06. 2020. g. Pristupljeno 8. 11. 2018. 
  15. ^ Spangenburg, Ray; Moser, Kit (2003). African Americans in science, math, and invention. New York: Facts on File, Inc. str. 55—56. ISBN 9781438107745. Pristupljeno 8. 11. 2018. 
  16. ^ „Black History Month - Marie Daly”. The Researcher's Gateway (na jeziku: engleski). 2019-03-07. Pristupljeno 2022-04-23. 
  17. ^ Collins, Sibrina Nichelle (7. 8. 2017). „Unsung: Marie Maynard Daly”. UnDark. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  18. ^ Malcom, Shirley Mahaley; Quick Hall, Paula; Brown, Janet Welsh (1976). The Double Bind: The Price of Being a Minority Woman in Science. Report of a Conference of Minority Women Scientists, Arlie House, Warrenton, Virginia (PDF). Warrenton, Virginia: Arlie House. str. 63. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  19. ^ „#IAmNYAS Historical Edition: Marie Maynard Daly”. The New York Academy of Sciences. Arhivirano iz originala 22. 01. 2021. g. Pristupljeno 11. 2. 2021. 
  20. ^ „Ivan C. and Helen H. Daly Scholarship Endowment”. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  21. ^ Irwin, Demetria (7. 3. 2016). „[Unsung Sheroes] Dr. Marie Maynard Daly, a Trailblazer in Medical Research”. Ebony. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  22. ^ Brachet, Jean; Mirsky, Alfred E. (1959). The Cell: Biochemistry, Physiology, Morphology. New York: Academic Press. str. 196, 230, 257. ISBN 9781483216546. Pristupljeno 8. 11. 2018. 
  23. ^ Brusch, Harris (1965). Histones and other nuclear proteins. Academic Press. str. 13—15, 76—77. ISBN 9780123955937. Pristupljeno 8. 11. 2018. 
  24. ^ Daly, MM; Mirsky, AE (20. 1. 1955). „Histones with high lysine content.”. The Journal of General Physiology. 38 (3): 405—13. PMC 2147486 Slobodan pristup. PMID 13221780. doi:10.1085/jgp.38.3.405. 
  25. ^ Daly, MM; Allfrey, VG; Mirsky, AE (novembar 1952). „Uptake of glycine-N15 by components of cell nuclei.”. The Journal of General Physiology. 36 (2): 173—9. PMC 2147362 Slobodan pristup. PMID 13011275. doi:10.1085/jgp.36.2.173. 
  26. ^ Daly, MM; Mirsky, AE; Ris, H (20. 3. 1951). „The amino acid composition and some properties of histones.”. The Journal of General Physiology. 34 (4): 439—50. PMC 2147226 Slobodan pristup. PMID 14824510. doi:10.1085/jgp.34.4.439. 
  27. ^ Brachet, Jean; Mirsky, Alfred E. (1959). The Cell: Biochemistry, Physiology, Morphology. New York: Academic Press. str. 196, 230, 257. ISBN 9781483216546. Pristupljeno 8. 11. 2018. 
  28. ^ Brusch, Harris (1965). Histones and other nuclear proteins. Academic Press. str. 13—15, 76—77. ISBN 9780123955937. Pristupljeno 8. 11. 2018. 
  29. ^ Daly, MM; Mirsky, AE (20. 1. 1955). „Histones with high lysine content.”. The Journal of General Physiology. 38 (3): 405—13. PMC 2147486 Slobodan pristup. PMID 13221780. doi:10.1085/jgp.38.3.405. 
  30. ^ Daly, MM; Allfrey, VG; Mirsky, AE (novembar 1952). „Uptake of glycine-N15 by components of cell nuclei.”. The Journal of General Physiology. 36 (2): 173—9. PMC 2147362 Slobodan pristup. PMID 13011275. doi:10.1085/jgp.36.2.173. 
  31. ^ Daly, MM; Mirsky, AE; Ris, H (20. 3. 1951). „The amino acid composition and some properties of histones.”. The Journal of General Physiology. 34 (4): 439—50. PMC 2147226 Slobodan pristup. PMID 14824510. doi:10.1085/jgp.34.4.439. 
  32. ^ a b v g d đ e ž DeBakcsy, Dale (28. 2. 2018). „Marie Maynard Daly (1921–2003), America's First Black Woman Chemist”. Women You Should Know. Arhivirano iz originala 13. 06. 2020. g. Pristupljeno 8. 11. 2018. 
  33. ^ a b „Marie M. Daly PhD Memorial Lecture”. Albert Einstein College of Medicine. Arhivirano iz originala 14. 08. 2019. g. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  34. ^ Daly, M. M. (20. 5. 1950). „Purine and Pyrimidine Contents of Some Desoxypentose Nucleic Acids”. The Journal of General Physiology. 33 (5): 497—510. PMC 2147206 Slobodan pristup. PMID 15422104. doi:10.1085/jgp.33.5.497. 
  35. ^ Allfrey, V; Daly, MM; Mirsky, AE (20. 11. 1953). „Synthesis of protein in the pancreas. II. The role of ribonucleoprotein in protein synthesis.”. The Journal of General Physiology. 37 (2): 157—75. PMC 2147435 Slobodan pristup. PMID 13109153. doi:10.1085/jgp.37.2.157. 
  36. ^ Allfrey, VG; Daly, MM; Mirsky, AE (20. 1. 1955). „Some observations on protein metabolism in chromosomes of non-dividing cells.”. The Journal of General Physiology. 38 (3): 415—24. PMC 2147482 Slobodan pristup. PMID 13221781. doi:10.1085/jgp.38.3.415. 
  37. ^ Watson, James. „James Watson – Nobel Lecture”. NobelPrize.org. Nobel Media. Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  38. ^ Allfrey, V; Daly, MM; Mirsky, AE (20. 11. 1953). „Synthesis of protein in the pancreas. II. The role of ribonucleoprotein in protein synthesis.”. The Journal of General Physiology. 37 (2): 157—75. PMC 2147435 Slobodan pristup. PMID 13109153. doi:10.1085/jgp.37.2.157. 
  39. ^ Spangenburg, Ray; Moser, Kit (2003). African Americans in science, math, and invention. New York: Facts on File, Inc. str. 55—56. ISBN 9781438107745. Pristupljeno 8. 11. 2018. 
  40. ^ Lee, D. N. (6. 7. 2014). „You Should Know: Dr. Marie Daly”. Scientific American. Pristupljeno 8. 11. 2018. 
  41. ^ a b v „Marie M. Daly”. Biography. A&E Television Networks. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  42. ^ Freis, Edward D. (maj 1969). „Hypertension and Atherosclerosis” (PDF). The American Journal of Medicine. 46: 735—740. PMID 4892339. doi:10.1016/0002-9343(69)90024-2. Pristupljeno 8. 11. 2018. 
  43. ^ Deming, QB; Mosbach, EH; Bevans, M; Daly, MM; Abell, LL; Martin, E; Brun, LM; Halpern, E; Kaplan, R (1. 4. 1958). „Blood pressure, cholesterol content of serum and tissues and atherogenesis in the rat.”. The Journal of Experimental Medicine. 107 (4): 581—98. PMC 2136835 Slobodan pristup. PMID 13513919. doi:10.1084/jem.107.4.581. 
  44. ^ Deming, Q.B.; Brun, L.M.; Kaplan, R.; Daly, M.M.; Bloom, J.; Schechter, M. (1961). „Hypertension, Recent Advances”. Ur.: Brest, A.N.; Moyer, J.H. The Second Hahnemann Symposium on Hypertensive Disease. Philadelphia: Lea & Febiger. str. 160—. 
  45. ^ Daly, M. M.; Deming, Q. B.; Raeff, V. M.; Brun, L. M. (1. 10. 1963). „Cholesterol Concentration and Cholesterol Synthesis in Aortas of Rats with Renal Hypertension”. Journal of Clinical Investigation. 42 (10): 1606—1612. PMC 289439 Slobodan pristup. PMID 14074354. doi:10.1172/JCI104845. 
  46. ^ Kritchevky, David (1975). Lipids, Lipoproteins, and Drugs. New York and London: Plenum Press. str. 295. ISBN 9781468432589. 
  47. ^ „Marie Maynard Daly, biochemist”. The Valentina Project. april 2014. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  48. ^ Park, Sung Suh; Kikkawa, Yutaka; Goldring, Irene P.; Daly, Marie M.; Zelefsky, Melvin; Shim, Chang; Spierer, Morris; Morita, Toyohiko (1. 6. 1977). „An Animal Model of Cigarette Smoking in Beagle Dogs Correlative Evaluation of Effects on Pulmonary Function, Defense, and Morphology”. American Review of Respiratory Disease. 115 (6): 971—9. PMID 262108. doi:10.1164/arrd.1977.115.6.971 (neaktivno 1. 8. 2023). Pristupljeno 8. 11. 2018. 
  49. ^ Daly, Marie M.; Seifter, Sam (avgust 1980). „Uptake of creatine by cultured cells”. Archives of Biochemistry and Biophysics. 203 (1): 317—324. PMID 740603. doi:10.1016/0003-9861(80)90182-4. 
  50. ^ Scudellari, Megan (2. 3. 2022). „Marie Maynard Daly was a trailblazing biochemist, but her full story may be lost”. Science News. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  51. ^ Scudellari, Megan (2. 3. 2022). „Marie Maynard Daly was a trailblazing biochemist, but her full story may be lost”. Science News. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  52. ^ „PS 360Q PTA The Dr. Marie M. Daly Academy of Excellence”. PTBoard. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  53. ^ Bossing, Jan. „Marie M. Daly, first African-American woman to earn a Ph.D. in chemistry”. Amazing Women. Pristupljeno 31. 5. 2016. 
  54. ^ „Marie M. Daly PhD Memorial Celebration”. www.einsteinmed.edu. Pristupljeno 2022-04-23. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мари_Мејнард_Дејли&oldid=27776720”