Marko Perović (fudbaler, 1984)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Marko Perović (fudbaler).
Marko Perović
Marko Perović 2017. godine
Lični podaci
Puno ime Marko Perović
Datum rođenja (1984-01-11)11. januar 1984. (40 god.)
Mesto rođenja Kosovo Polje, SFRJ
Visina 1,85 m
Pozicija levi vezni
Juniorska karijera
Kosovo Polje
Priština
2000—2002 Crvena zvezda
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2002—2008 Crvena zvezda 90 (10)
2003 → Jedinstvo Ub 14 (8)
2008 → Bazel 12 (2)
2008—2009 Bazel 28 (8)
2010—2011 Nju Ingland revolušn 29 (7)
2012 Crvena zvezda 2 (0)
2012—2013 Persepolis 13 (2)
2013 OFK Beograd 3 (0)
2014 Čajnat Hornbil 12 (1)
2014 Radnički 1923 9 (0)
2015 Sime Darbi 28 (8)
2016 Operario 0 (0)
2017 Saut Čajna 9 (5)
2017 R&F (Hong Kong) 2 (1)
2018 Guangdžou R&F 0 (0)
Reprezentativna karijera**
2004—2006 Srbija do 21 7 (1)
* Datum aktuelizovanja: 23. april 2020.
** Datum aktuelizovanja: 23. april 2020.

Marko Perović (Kosovo Polje, 11. januar 1984) je bivši srpski fudbaler. Igrao je u veznom redu.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]

Perovićev prvi klub je bio FK Kosovo Polje, zatim je bio igrač Prištine a 2000. godine dolazi u Crvenu zvezdu.[1] Za prvi tim Crvene zvezde je debitovao kod trenera Zorana Filipovića, na prvenstvenom meču u Budvi protiv Mogrena tokom prvog dela sezone 2002/03.[2] Tokom ove sezone je kao igrač sa dvojnom registracijom uglavnom igrao Jedinstvo sa Uba.[3] Dobijao je priliku i povremeno u Crvenoj zvezdi, a prvi gol za crveno-bele je postigao 7. maja 2003. u pobedi 5:1 nad Obilićem na Marakani.[3][4][5]

Standardni član startne postave postao je u sezoni 2003/04, kada je Zvezda pod vođstvom Slavoljuba Muslina osvojila duplu krunu. Te sezone je bio među najstandardnijim igračima, odigrao je 25 prvenstvenih mečeva i postigao tri pogotka.[6] Pažnju na sebe je skrenuo na 121. večitom derbiju kada je postigao drugi gol na utakmici koja je završena pobedom crveno-belih 3:0.[3][7]

U sezoni 2005/06, Zvezda je pod vođstvom Valtera Zenge ponovo osvojila duplu krunu, a Perović je odigrao 24 meča u svim takmičenjima i postigao tri gola.[6] Ponovo je skrenuo pažnju na sebe na 125. večitom derbiju, kada je u samom finišu meča u kontri udarcem sa oko 25 metara stavio tačku na Zvezdinu pobedu za 2:0.[8]

U sezoni 2006/07. je ponovo osvojena dupla kruna, uz veliku prednost od 17 bodova u odnosu na drugoplasirani Partizan, a Perović je upisao 25 takmičarskih utakmica.[6] U završnici ove sezone, u maju 2007, doživeo je tešku povredu na gostovanju apatinskoj Mladosti.[9] Perović je na ovom meču nosio kapitensku traku, a doživeo je poprečni prelom obe potkolenične kosti desne noge.[10][11] Zbog te povrede je propustio Evropsko prvenstvo mladih reprezentacija 2007. godine, kao i kompletan prvi deo sezone 2007/08. Ponovo je zaigrao za Zvezdu tokom zimskih priprema 2008, na prijateljskom meču sa kijevskim Dinamom.[12]

Bazel[uredi | uredi izvor]

Krajem januara 2008. odlazi na šestomesečnu pozajmicu u švajcarski Bazel.[13] Postigao je gol na debiju u dresu Bazela, 9. februara 2008. u pobedi od 3:0 nad Ksamaksom.[14] Sa Bazelom je na kraju sezone 2007/08. osvojio duplu krunu.[15] Početkom juna 2008. švajcarski klub je saopštio da je potpisao ugovor sa Perovićem do leta 2011. godine.[16]

Postigao je gol na prvom meču sezone 2008/09, u pobedi od 2:1 nad Jang bojsom,[17] a u naredom kolu je ponovo bio strelac, postigavši pobedonosni gol na meču protiv Grashopera (1:0).[18] U ovoj sezoni je na 27 odigranih utakmica u Superligi Švajcarske postigao osam golova.[19] Pored toga po prvi put je zaigrao u grupnoj fazi Lige šampiona. U grupi sa Barselonom, Šahtjorom i Sportingom je nastupio na tri utakmice.[19]

U sezoni 2009/10. je nastupio samo u 1. kolu Superlige Švajcarske, kao i dva puta u Ligi Evrope.[19] Ostatak utakmica je uglavnom gledao sa tribina, pa je u martu 2010. napustio Bazel i potpisao ugovor sa američkim klubom Nju Ingland Revolušn iz Bostona, koji se takmiči u MLS ligi.[20]

Kasnija karijera[uredi | uredi izvor]

Kao igrač Nju Ingland Revolušna, Perović je u MLS ligi tokom 2010. sezone odigrao 25 utakmica i postigao šest golova uz tri asistencije. Od strane navijača svog kluba je izabran za najboljeg igrača sezone.[21] U narednoj 2011. sezoni je imao problema sa povredom pa je zabeležio tek četiri nastupa u MLS ligi.[19]

Tokom zimskog prelaznog roka sezone 2011/12, Perović se vratio u Crvenu zvezdu, a 16. decembra 2011. je zvanično potpisao ugovor na godinu i po dana.[22] Perović je tokom proleća 2012. imao problema i sa povredom,[23] pa je odigrao samo dve utakmice. Počeo je i pripreme za narednu 2012/13. sezonu, ali je ubrzo odstranjen iz tima.[24] Perović je prvobitno otišao sa klubom na drugi deo priprema na Zlatibor, ali je 6. jula 2012. vraćen u Beograd. Kako su preneli mediji, vraćen je sa priprema zbog nesporazuma oko isplate novca. Navodno, samo njemu, od 28 fudbalera u prvom timu, novac nije uplaćen na račun. On je zbog toga pustio menicu protivno urgiranju ljudi iz uprave, jer mu je rečeno da je reč o tehničkom propustu.[25] S obzirom da je odbio da povuče menicu, Perović je odstranjen iz tima i vraćen u Beograd da invididualno trenira.[24] Ubrzo nakon toga je stavljen na transfer-listu.[26] Tokom novembra 2012. je raskinuo ugovor sa Zvezdom,[27] a narednog meseca potpisuje za iranski Persepolis.[traži se izvor]

Krajem avgusta 2013. se vratio u srpski fudbal i potpisao ugovor sa OFK Beogradom.[28] Usled nezadovoljstva minutažom, klub je napustio već u novembru iste godine.[29] U ekipi OFK Beograda je odigrao samo tri utakmice i na terenu proveo svega 180 minuta. Poslednji put je u igri bio 26. oktobra u meču sa Vojvodinom kada je zamenjen već na poluvremenu.[29] Tokom proleća 2014. je igrao na Tajlandu za ekipu Čajnat Hornbil.[30]

U avgustu 2014. se ponovo vraća u srpski fudbal i potpisuje za Radnički 1923.[31] Odigrao je devet superligaških utakmica za Radnički tokom jesenjeg dela sezone 2014/15,[19] da bi u decembru 2014. otišao u Maleziju gde je potpisao za Sime Darbi.[32] Tokom 2016. je igrao za brazilskog niželigaša Operario,[33][34] a početkom naredne godine prelazi u klub Saut Čajna iz Hong Konga.[35] Poslednji angažman je imao u Kini.[36]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Perović je bio član mlade reprezentacije, prvo državne zajednice Srbije i Crne Gore a potom i samostalne Srbije. Dobijao je povremeno šansu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2006. u Portugalu, ali se odlukom selektora Dragana Okuke nije našao na konačnom spisku igrača koji putuju na ovo prvenstvo.[37] Kod narednog selektora Miroslava Đukića je takođe igrao u kvalifikacijama, ali je zbog povrede koju je zaradio u maju 2007. igrajući za Crvenu zvezdu, propustio Evropsko prvenstvo 2007. u Holandiji,[38][39] na kojem je Srbija u finalu poražena od Holandije.

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]

Bazel[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „FUDBALSKI GLOBTROTER MARKO PEROVIĆ! Trenutno igra u Hong Kongu, raduje se uspesima voljene Zvezde, a sin Naum kreće njegovim stopama!”. sportekspres.net. 2. 1. 2018. Arhivirano iz originala 04. 04. 2020. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  2. ^ „Perović: Budva kao sudbina”. novosti.rs. 20. 1. 2012. Arhivirano iz originala 21. 01. 2012. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  3. ^ a b v „Od sakupljača lopti do junaka derbija”. blic.rs. 20. 11. 2003. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  4. ^ „Crvena zvezda - Obilić 5:1”. whoscored.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  5. ^ „Fudbaleri Crvene zvezde deklasirali tim sa Vračara - 5:1 (2:0)”. glas-javnosti.rs. 8. 5. 2003. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  6. ^ a b v „Na današnji dan: Rođen Marko Perović”. mojacrvenazvezda.net. 11. 1. 2017. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  7. ^ „Vremeplov: Crno-beli upoznali Žigu “košarkaša“ u 121. večitom derbiju!”. mojacrvenazvezda.net. 8. 11. 2017. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  8. ^ „Vremeplov: Evrogol Marka Perovića za mat u 125. večitom derbiju”. mojacrvenazvezda.net. 15. 10. 2015. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  9. ^ „Teška povreda Perovića”. sportskacentrala.com. 20. 5. 2007. Pristupljeno 23. 4. 2020. [mrtva veza]
  10. ^ „VRATIĆU SE JOŠ JAČI!”. pressonline.rs. 20. 5. 2007. Arhivirano iz originala 17. 09. 2020. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  11. ^ „Predosećao sam nesreću”. sport.blic.rs. 21. 5. 2007. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  12. ^ „Marko Perović ipak ide u Bazel”. mondo.rs. 30. 1. 2008. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  13. ^ „Marko Perović u Bazelu”. b92.net. 30. 1. 2008. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  14. ^ „FCB mit klarem 3:0-Sieg gegen Xamax”. fcb.ch (na jeziku: nemački). 9. 2. 2008. Arhivirano iz originala 30. 12. 2013. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  15. ^ „Pehar Ergiću, Bazelu 12. titula”. b92.net. 11. 5. 2008. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  16. ^ „FC Basel 1893 übernimmt Marko Perovic definitiv”. fcb.ch (na jeziku: nemački). 2. 6. 2008. Arhivirano iz originala 06. 09. 2020. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  17. ^ „2:1-Auftaktsieg beim Vize-Meister! FCB dreht Spiel in den letzten Minuten.”. fcb.ch (na jeziku: nemački). 18. 7. 2008. Arhivirano iz originala 22. 03. 2014. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  18. ^ „Heimpremiere geglückt! 1:0-Sieg gegen GC.”. fcb.ch (na jeziku: nemački). 23. 7. 2008. Arhivirano iz originala 22. 03. 2014. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  19. ^ a b v g d „Marko Perovic”. transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  20. ^ „Marko Perović napustio Bazel, otišao u Ameriku”. sport.blic.rs. 30. 3. 2010. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  21. ^ „Marko Perovic”. mlssoccer.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  22. ^ „Marko Perović među svojima”. crvenazvezdafk.com. 16. 12. 2011. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  23. ^ „Perović se uskoro vraća na teren”. mojacrvenazvezda.net. 20. 4. 2012. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  24. ^ a b „Rastaju se Zvezda i Perović”. rts.rs. 6. 4. 2012. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  25. ^ „Perović pustio menicu, Zvezda ga oterala kući”. pressonline.rs. 7. 7. 2012. Arhivirano iz originala 10. 10. 2020. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  26. ^ „Marko na prodaju”. rts.rs. 9. 7. 2012. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  27. ^ „Marko Perović raskinuo ugovor”. mojacrvenazvezda.net. 19. 11. 2012. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  28. ^ „Romantičari prodali decu, sad se oslanjaju na iskustvo”. mozzartsport.com. 30. 8. 2013. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  29. ^ a b „Marku Peroviću ne prija romantika”. mozzartsport.com. 8. 11. 2013. Pristupljeno 19. 4. 2020. 
  30. ^ „Tajland umesto SAD: Perović pojačao balkansku koloniju”. novosti.rs. 19. 2. 2014. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  31. ^ „Perović i Krneta potpisali za Kragujevčane”. zurnal.rs. 21. 8. 2014. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  32. ^ „Marko Perović u Maleziji”. mozzartsport.com. 18. 12. 2014. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  33. ^ „Brazilac u Zvezdi, zvezdaš u Brazilu”. mondo.rs. 2. 2. 2016. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  34. ^ „Znate li gde je i šta radi Marko Perović? Lomi kičme po Brazilu! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 1. 5. 2016. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  35. ^ „PEROVIĆ BLISTA U KINI: Bivši zvezdaš debitovao sa dva gola”. kurir.rs. 23. 1. 2017. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  36. ^ „Fudbalski globtroter Marko Perović: Ni sam ne verujem gde sam sve igrao”. vesti-online.com. 12. 3. 2018. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  37. ^ „Okuka saopštio širi spisak za EP”. b92.net. 7. 5. 2006. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  38. ^ „Perović slomio nogu, ne ide na EP”. mondo.rs. 19. 5. 2007. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  39. ^ „Đukić odredio igrače za EP u Holandiji”. sport.blic.rs. 30. 5. 2007. Pristupljeno 23. 4. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марко_Перовић_(фудбалер,_1984)&oldid=27791049”