Marselo Bijelsa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marselo Bijelsa
Lični podaci
Puno ime Marselo Alberto Bijelsa Kaldera
Nadimak Ludak
Datum rođenja (1955-07-21)21. jul 1955. (68 god.)
Mesto rođenja Rosario, Argentina
Pozicija odbrambeni igrač
Klupske informacije
Trenutni klub
 Urugvaj (trener)
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1975—1977
1978—1979
1979—1980		 Njuels old bojs
Instituto
Argentino Rosario		 25
40
48		 (0)
(0)
(0)
Trenerska karijera
1990—1992
1993—1995
1995—1996
1997—1998
1998
1998—2004
2007—2011
2011—2013
2014—2015
2016
2017
2018—2022
2023—		 Njuels old bojs
Atlas
Klub Amerika
Veles Sarsfild
Espanjol
Argentina
Čile
Atletik Bilbao
Olimpik Marselj
Lacio
Lil
Lids junajted
Urugvaj

Marselo Alberto Bijelsa Kaldera (šp. Marcelo Alberto Bielsa Caldera; Rosario, 21. jul 1955) bivši je argentinski fudbaler i trener.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Debitovao je 1976. godine za Njuels old bojs, gde je proveo dve sezone, odigrao je 25 prvenstvenih utakmica.

Tokom 1978. i 1979. godine branio je boje ekipe Institut iz Kordobe.

Profesionalnu igračku karijeru završio je u niželigaškom klubu Argentino Rosario, za čiji tim je igrao tokom 1979. i 1980. godine.[1]

Trenersku karijeru je započeo 1988. godine kao trener omladinske ekipe Njuels old bojsa. Kasnije je vodio prvi tim Njuels old bojsa, potom meksičke klubove Atlas i Klub Amerika, argentinski Veles Sarsfild i španski Espanjol.

Godine 1998. prihvatio je ponudu fudbalskog saveza Argentine da vodi seniorsku reprezentaciju ove zemlje. Vodio je tim na Svetskom prvenstvu 2002. godine, u kojem su, međutim, Argentinci svoj nastup završili u grupnoj fazi.[2] Ipak je 2004. godine predvodio argentinski olimpijski tim koji je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Atini.[3] Iste godine, sasvim neočekivano, podneo je ostavku na mesto selektora reprezentacije Argentine.[4]

Godine 2007. postavljen je za selektora reprezentacije Čilea. Uspeo je da odvede selekciju Čilea na Svetsko prvenstvo 2010. godine, gde je reprezentacija ove zemlje prošla grupnu fazu, ali je već u osmini finala izgubila od reprezentacije Brazila.[5]

U februaru 2011. godine napustio je reprezentaciju Čilea,[6] iste godine je postao trener kluba Atletik Bilbao, sa kojim je radio do leta 2013. godine.

U maju 2014. godine najavljeno je da će preuzeti mesto glavnog trenera Olimpika iz Marselja. Sa timom je sarađivao jednu punu sezonu 2014/15, u kojoj je Olimpik završio na četvrtom mestu tabele francuskog prvenstva. Posle prve utakmice sledeće sezone, u kojoj je Olimpik izgubio od Kana, Bijelsa je podneo ostavku a jedan od uzroka bilo je neslaganje sa rukovodstvom marseljskog kluba.[7]

Dana 6. juna 2016. imenovan je za glavnog trenera italijanskog Lacija,[8] ali samo dva dana kasnije, podneo je ostavku zbog neslaganja sa rukovodstvom kluba oko pojačanja u timu.[9][10] Kratko se zadržao u francuskom klubu Lil tokom 2017. godine.[11][12]

Dana 15. juna 2018. postao je glavni trener Lids junajteda.[13][14] Na utakmici 45. kola u Čempionšipu 28. aprila 2019. godine protiv Aston Vile (1:1), igrač ekipe iz Birmingema se povredio i ostao da leži na travnjaku, nakon čega su njegovi saigrači očekivali od igrača Lidsa da izbace loptu u aut. Ali umesto toga igrači Lidsa su postigli gol, posle čega je na terenu izbila svađa. Bijelsa je potom naredio svojim igračima da puste rivala da postigne gol, te su fudbaleri Lidsa samo stajali i Aston Vila je izjednačila rezultat.[15][16] Za taj potez Marselo Bijelsa i Lids junajted su dobili Fifinu nagradu za fer-plej gest 2019. godine.[17] Bijelsa je posle 16 godina uveo Lids u Premijer ligu, osvojivši prvo mesto na tabeli Čempionšipa za sezonu 2019/20. Poznat je po nadimku Ludak (šp. El Loco).[18]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Trener[uredi | uredi izvor]

Argentina

Njuels old bojs

Veles Sarsfild

Atletik Bilbao

Lids junajted

Individualne nagrade

  • IFFHS najbolji svetski trener: 2001.[25]
  • Najbolji južnoamerički trener: 2009.[26]
  • Trener meseca u Čempionšipu: Avgust 2018,[27] Novembar 2019.
  • FIFA nagrada za fer plej: 2019.[28]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „What Leeds fans can expect from Pep Guardiola's idol, Marcelo Bielsa: the crazy one”. Four Four Two. Pristupljeno 7. 8. 2018. 
  2. ^ „Bielsa tactics to blame for our early exit”. The Daily Telegraph. London. 12. 6. 2002. [mrtva veza]
  3. ^ a b „Argentina win first gold in 52 years”. Rediff.com. 28. 8. 2004. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  4. ^ „'Tired' Bielsa quits Argentina job”. CNN. 15. 9. 2004. 
  5. ^ „World Cup 2010: Kaká lifts Brazil out of the ordinary and past Chile”. The Guardian. 29. 6. 2010. 
  6. ^ „Bielsa resigns as Chile coach”. Associated Press. 4. 2. 2011. Pristupljeno 4. 2. 2011. 
  7. ^ „Bielsa V Ranieri: A battle for tactical mastery”. www.ligue1.com. 6. 8. 2017. 
  8. ^ „OFFICIAL: Lazio appoint Bielsa”. Football Italia. 6. 7. 2016. Pristupljeno 6. 7. 2016. 
  9. ^ „Marcelo Bielsa explains why he quit Lazio after just TWO days in charge”. The Mirror. 9. 7. 2016. 
  10. ^ „Bielsa reveals why he quit Lazio job after two days”. goal.com. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  11. ^ „LOSC: Christophe Galtier does statistically worse than Marcelo Bielsa”. RMC Sport (na jeziku: engleski). 2. 4. 2018. Pristupljeno 6. 6. 2018. 
  12. ^ „Lille hiring Marcelo Bielsa as coach was a mistake – sporting advisor”. ESPN (na jeziku: engleski). 9. 2. 2018. Pristupljeno 6. 6. 2018. 
  13. ^ „Marcelo Bielsa named head coach”. Leeds United F.C. 15. 6. 2018. Pristupljeno 15. 6. 2018. 
  14. ^ „Leeds United confirm Marcelo Bielsa appointment”. Yorkshire Evening Post (na jeziku: engleski). 15. 6. 2018. Pristupljeno 15. 6. 2018. 
  15. ^ „Lids dao gol na prevaru, pa pustio Vilu da izjednači!”. mozzartsport.com. 28. 4. 2019. Pristupljeno 20. 7. 2020. 
  16. ^ „Bijelsa o potezu koji je sve oduševio: To je normalno”. Sport klub. 28. 4. 2019. Pristupljeno 20. 7. 2020. 
  17. ^ „Nagrada za fer plej pripala "Ludaku"”. antenam.net. 23. 9. 2019. Pristupljeno 20. 7. 2020. 
  18. ^ „"Ludak" uveo Lids u Premijer ligu posle 16 godina!”. b92.net. 17. 7. 2020. Pristupljeno 19. 7. 2020. 
  19. ^ „Brasil vence nos pênaltis e ganha a Copa America” [Brazil win on penalties and claim the Copa América] (na jeziku: Portuguese). Terra. 25. 7. 2004. Pristupljeno 15. 6. 2018. 
  20. ^ a b „Newell's Old Boys”. FIFA. 26. 7. 2012. Arhivirano iz originala 14. 6. 2009. g. Pristupljeno 26. 7. 2012. 
  21. ^ „Vélez le ganaba a Huracán y con el 'Loco' Bielsa lograba un nuevo campeonato” [Vélez beat Huracán and with 'Loco' Bielsa achieved a new championship] (na jeziku: španski). Infobae. 30. 5. 2013. Pristupljeno 15. 6. 2018. 
  22. ^ „Atletico Madrid 3–0 Athletic Bilbao: Falcao strikes twice and Diego adds clincher as Simeone's men are crowned Europa League champions”. Goal.com. 9. 5. 2012. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  23. ^ „Athletic Bilbao 0–3 Barcelona: Pedro double and Messi clinch Copa del Rey and offer Guardiola fitting finale”. Goal.com. 25. 5. 2012. Arhivirano iz originala 15. 06. 2018. g. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  24. ^ „Leeds United are champions!”. Leeds United F.C. 18. 7. 2020. Pristupljeno 18. 7. 2020. 
  25. ^ „Former Results”. IFFHS. Arhivirano iz originala 24. 09. 2019. g. Pristupljeno 13. 1. 2016. 
  26. ^ „South American Coach of the Year”. Pristupljeno 15. 5. 2019. 
  27. ^ „Leeds United head coach Marcelo Bielsa wins Championship Manager of the Month award”. Pristupljeno 7. 9. 2018. 
  28. ^ „Messi, Rapinoe Crowned The Best in Milan”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 23. 9. 2019. Arhivirano iz originala 21. 12. 2019. g. Pristupljeno 23. 9. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Marselo Bijelsa na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марсело_Бијелса&oldid=26929309”