Pređi na sadržaj

Marja Grolmusec

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marja Grolmusec
Marja Grolmusec
Lični podaci
Datum rođenja(1896-04-24)24. april 1896.
Mesto rođenjaLajpcig, Nemačka
Datum smrti6. avgust 1944.(1944-08-06) (48 god.)
Mesto smrtiRavenzbrik, Nemačka
DržavljanstvoNemačka
Religijakatolicizam[1]
UniverzitetUniverzitet u Lajpcigu
Zanimanjenovinarka
Književni rad
Jezik stvaranjanemački
Za druga značenja, pogledajte Grolmus.

Marja Grolmusec (glsrp. Marja Grólmusec, nem. Maria Grollmuß; Lajpcig, 24. april 1896 — Ravenzbrik, 6. avgust 1944) bila je učiteljica, doktorka filozofije, novinarka, antifašistkinja u Nemačkoj (lužičkosrpskog porekla).[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Otac joj je bio Jan Grolmus[3] (1851—1924) učitelj, direktor Prve katoličke građanske škole u Lajpcigu. Majka joj je bila Karolina, rođena Kelic (um. 1911). Sestra — Cecilija (1898—1974), učitelj.[1]

Marja je rasla u Lajpcigu, gde od 1902. do 1910. godine učila je Prvu katoličku građansku školu.[1] Godine 1911.[3] godinu dana je učila školu za devojke u belgijskim gradu Liježu,[1] gde je studirala francuski jezik.[3] U detinjstvu je učestvovala u omladinskom pokretu partije „Centrum”, 1913. godine se pridružila omladinskom udruženju „Vanderfogel”. Godine 1912. u Lajpcigu upisala je u Drugu srednju školu za devojke sa učiteljskim seminarom, koju je završila 1917. godine.[1] Od 1918. do 1920. godine bila je učiteljica u narodnoj školi u Lajpcigu.[3] Od 1919. do 1920. godine studirala je na lajpciškom Gradskom institutu za obuku. Godine 1918. (ili 1922. godine[3]) postala je članica „Matice lužičkosrpske”. Godine 1919. učestvovala u osnivanju društva lužičkosrpskih studentkinja „Wita” pri institutu za obuku. Od 1920. do 1925. godine studirala je na Lajpcišskom univerzitetu istoriju,[3] kao i filozofiju, sociologiju, nemački i francuski jezik. Godina 1921—1922. upisala je na Humboltov univerzitet u Berlinu. Kasnije je studirala u Švajcarskoj, Francuskoj i Čehoslovačkoj. Godine 1923. pridružila se omladinskoj organizaciji partije „Centrum” — „Windhorstbund”, gde je radila na novinama „Das junge Zentrum”. Ubrzo se pridružila Socijalističkom studentskom savezu (Sozialistischer Studentenbund). Bila je članica studentske grupe „Studentengruppe für Völkerbundsarbeit”. Godine 1925. položila je ispit na Univerzitetu u Lajpcigu iz predmeta istorija, nemački i francuski jezik. Iste godine postala je asesor pri seminaru za obuku Augustinskih horskih žena „Našeje lubeje knjenje” u Ofenburgu (u domovini svoje majke[3]). U jesen 1925. godine predstavila je na Univerzitetu u Lajpcigu disertaciju „Jozef Geres i demokratija”, koja nije prihvaćena. Iste godine objavila je brošuru „Žena i mlada demokratija. Esej o ženama, politici i demokratiji”.[1]

Političko novinarstvo[uredi | uredi izvor]

Grob M. Grolmusec: „Dr Marija Grolmusec… borac za demokratiju i mir među narodima. Joj čast i hvala”.

Godine 1926. napustila je školu u Ofenburgu, nakon čega je dobila posao novinara u novinama „Die deutsche Republik” i „Rhein-Mainische Volkszeitung”. Radila je kod izdavača novina — bivšeg nemačkog kancelara Jozefa Virta. Godine 1927. pridružila se Socijaldemokratskoj partije Nemačke i počela da radi kao slobodan novinar. Iste godine ponovo je predstavila svoju prerađenu disertaciju, 1932. godine dobila je titulu doktora. Od 1929. do 1932. godine radila je kao asesor u liceju „Viktorija” u Berlinu. Radila je u srednjoj školi za devojke u Baucenu. Godine 1929. pridružila se Komunističkoj partiji Nemačke, iz koje je kasnije isključena. Postala je član Komunističke partije — opozicije, radila na časopisu „Gegen den Strom”. Godine 1932. je isključena iz ove partije. Postala je član Socijalističke radničke partije, radila na časopisu „Kampfsignal”. U jesen 1932. godine dvaput neuspešno je bila kandidat za Rajhstag. Isključena je iz Socijalističke radničke partije. U martu 1933. godine ponovo se pridružila Socijaldemokratskoj partiji Nemačke. Godine 1933. preselila se u roditeljski letnji dom u Radiboru. Radila je kao kurir u Nemačkoj, Čehoslovačkoj i Austriji. Imao je kontakte sa organizacijom u progonstvu SoPaDe, sa emigriranim rukovodstvom „Centruma” i sa grupom „Revolutionäre Sozialisten”. Radila je na izdanju „Gegen den Strom”.[1]

Dana 7. novembra 1934. godine uhapšena je i zatvorena u Drezdenu, zatim prevezena u Berlin. Godinu dana kasnije Narodni sud dvor (Volksgerichtshof) u Berlinu osudio ju je za pripremanje izdaje na šest godina zatvora. Do 1940. godine se nalazila u zatvoru u Valdhajmu. U januaru 1941. godine prevezena je u koncentracioni logor Ravensbrik, gde je tri godine kasnije umrla teško bolesna[3]. Sahranjena je u Radiboru.[1]

Marja Kubašec 1962. godine objavila je beletrizovanu biografiju M. Grolmusec — „Zvezda iznad ponora”.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž Steinberg, Swen (9. 8. 2007). „Grólmusec (Grollmuß) Marja (Maria Karoline Elisabeth)”. // saebi.isgv.de. 
  2. ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. str. 163. 
  3. ^ a b v g d đ e ž Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. str. 163—164. 
  4. ^ Gugnin, A. A. (1997). Vvedenie v istoriю serbolužickoй slovesnosti i literaturы ot istokov do naših dneй (PDF). Moskva. str. 166. 

Spoljašne veze[uredi | uredi izvor]

Marja Grolmusec na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марја_Гролмусец&oldid=26644347”