Maslenica (praznik)
Maslenica (rus. Масленица, Масляница, ukr. Масниця; blr. Масленiца, Масленка) je verski i tradicioni praznik Istočnih Slovena. Slavi se u sedmoj nedelji pre pravoslavnog Uskrsa. Maslenica ima svoje korene u paganskoj i hrišćanskoj tradiciji. U slovenskoj mitologiji, Maslenica je proslava skorog kraja zime i slična je pokladama kod Srba.
S hrišćanskog gledišta, Maslenica je nedelju pre početka Velikog posta. Tokom nedelje Maslenice, meso je već zabranjeno pravoslavnim hrišćanima. Dozvoljeni su mleko, sir i drugi mlečni proizvodi, pa je po maslacu — Maslenica i dobila ime. Glavno jelo za vreme Maslenice su palačinke (rus. блины). U Ukrajini se za Maslenicu jedu vareniki (vrsta knedli, punjeno testo).
Tokom pravoslavnog posta, zabranjeni su za jelo: meso, mlečni proizvodi i jaja. Nadalje, post takođe isključuje zabave, svetovnu muziku, ples i druge smetnje duhovnom životu. Maslenica predstavlja poslednju priliku, da se konzumiraju mlečni proizvodi (do Uskrsa) i da se učestvuje u društvenim događanjima i zabavama, koje neće biti prikladne za vreme posta, kada se više vodi molitveni, trezni i duhovni život.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Ples. Ruski folklor -
Spaljivanje lutke -
Ruski folklor
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Article describing Maslenitsa, with Blini recipe
- Margaret McKibben Maslenitsa
- Sunday of Forgiveness Orthodox icon and synaxarion
- The Beginning of Great Lent
