Mahmud Darviš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mahmud Darviš
Mahmud Darviš u Siriji, oko 1980.
Datum rođenja(1941-03-13)13. mart 1941.
Mesto rođenjaal-Birva, Britanski mandat nad Palestinom
Datum smrti9. avgust 2008.(2008-08-09) (67 god.)
Mesto smrtiHjuston, Teksas, SAD
ZanimanjePesnik i pisac
Aktivni period1964-2008
Veb-sajtdarwish.ps

Mahmud Darviš (arap. محمود درويش, latinizovano: Maḥmūd Darwīsh; 13. mart 1941 - 9. avgust 2008.) bio je palestinski pesnik i pisac koji je smatran "palestinskim nacionalninm pesnikom" i "pesnikom otpora". [1][2] Osvojio je brojne nagrade za svoja dela. Darviš je koristio Palestinu kao metaforu za gubitak Edena, rođenje i vaskrsenje i patnju lišenja imovine i izgnanstva. [3][4] Opisan je kao utelovljenje i odraz "tradicije političkog pesnika u islamu, čoveka od akcije čija je akcija poezija".[5] Takođe je bio urednik nekoliko književnih časopisa u Palestini.

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Mahmud Darviš rođen je 13. marta 1941. godine u zapadnoj Galileji, koja je tada bila pod britanskom upravom, u selu al-Birva.[2] Bio je drugo dete Salima i Houreje Darviš. Dolazi iz zemljoposedničke porodice. Majka mu je bila nepismena, ali ga je deda naučio da čita.[4] Tokom arapsko-izraelskog rata 1948. godine njegovo selo su zauzele izraelske snage i porodica je pobegla u Liban, prvo u Džezin, zatim u Damur.[6] Njihovo rodno selo su sravnile i uništile izraelske odbrambene snage kako bi sprečile njegove stanovnike da se vrate svojim domovima unutar nove jevrejske države.[7][8]

Godinu dana kasnije, porodica se vratila u oblast Akre, koja je bila deo Izraela, i nastanila se u Deir al-Asadu.[9] Darviš je pohađao srednju školu u Kafr Iasifu dva kilometra severno od Jadeidija. Kasnije se preselio u Haifu.

Sa 19 godina je objavio svoju prvu knjigu poezije, Asafir bila ajniha, ili "Ptice bez krila". U početku je objavljivao svoje pesme u Al Jadidu, književnom časopisu Komunističke partije Izraela, čiji je na kraju postao urednik. Kasnije je bio pomoćnik urednika Al Fajra, književnog časopisa koji je izdala Izraelska radnička partija. [10]

zastava Palestine

Darviš je 1970. godine napustio Izrael da bi studirao u Sovjetskom Savezu (SSSR).[11] Godinu dana je pohađao Moskovski državni univerzitet Lomonosov[4] pre nego što se preselio u Egipat i Liban.[12] Kada se 1973. pridružio Oslobodilačkoj organizaciji Palestine bio mu je zabranjen ponovni ulazak u Izrael.[4]

1995. godine se vratio da bi prisustvovao sahrani svog kolege Emila Habibija, nakon što je dobio dozvolu da ostane u Haifi četiri dana.[13] Te godine je Darvišu dozvoljeno da se nastani u Ramali, ali je tvrdio da se oseća kao da tamo živi u izgnanstvu i da Zapadnu obalu ne smatra svojom "privatnom domovinom".[14]

Darviš je bio dva puta oženjen i razveden. Njegova prva žena bila je spisateljica Rana Kabani. Nakon razvoda, sredinom 80-ih, oženio se egipatskom prevoditeljicom Hajat Hini. Nije imao dece.[4] "Rita" iz Darvišovih pesama je bila Jevrejka koju je voleo dok je živeo u Haifi. Ta veza je bila tema filma Write Down, I Am an Arab, režiserke Ibtisam Maraana Menuhin, arapske muslimanke udate za Jevreja. (Takvi odnosi su danas retki ali su bili češći tokom perioda palestinskog mandata i među komunistima, koji su bili ujedinjeni klasnim sukobom.)[15]

Darviš je imao probleme sa srcem. Doživeo je srčani udar 1984. i imao je dve operacije srca 1984. i 1998. godine.[4]

Njegova poslednja poseta Izraelu je bila 15. jula 2007. godine, kada je prisustvovao recitalu poezije u dvorani Mt. Karmel u Haifi. Tamo je kritikovao frakcijsko nasilje između Fataha i Hamasa kao "pokušaj samoubistva na ulicama".[16]

Politički pogledi prema Izraelu[uredi | uredi izvor]

Darviš se smatra palestinskim simbolom[17] i govornikom arapske opozicije Izraelu. Odbacivao je optužbe vezane za antisemitizam: "Optužba je da mrzim Jevreje. Nije prijatno što me prikazuju kao đavola i neprijatelja Izraela. Ja nisam ljubitelj Izraela, naravno. Nemam razloga da budem. Ali ja ne mrzim Jevreje."[18] Darviš je pisao na arapskom, a takođe je govorio engleski, francuski i hebrejski, kog je opisao kao "jezik ljubavi".[5] Smatrao je sebe delom jevrejske civilizacije koja je postojala u Palestini i nadao se pomirenju Palestinaca i Jevreja. Kada se to dogodi, "Jevrej se neće stideti da pronađe arapski element u sebi, a Arap se neće stideti da izjavi da uključuje jevrejske elemente".[19]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Mahmud Darviš je preminuo 9. avgusta 2008. u 67. godini života, tri dana nakon operacije srca u bolnici Memorial Hermann u Hjustonu, Teksasu.[6] Pre operacije je potpisao dokument kojim je tražio da ga ne oživljavaju u slučaju smrti.

Legat[uredi | uredi izvor]

Fondacija Mahmuda Darviša osnovana je 4. oktobra 2008. godine kao palestinska neprofitna fondacija koja "nastoji da zaštiti književno i intelektualno nasleđe Mahmuda Darviša".[23]

Dela[uredi | uredi izvor]

Poezija[uredi | uredi izvor]

  • Asafir bila ajniha (Ptice bez krila), 1960.
  • Awraq Al-Zaytun (Listovi maslina), 1964.
  • Bitaqat huwiyya (Lična karta), 1964.
  • 'Asheeq min filasteen (Ljubavnik iz Palestine), 1966.
  • Akhir al-layl (Kraj noći), 1967.
  • Yawmiyyat jurh filastini (Dnevnik palestinske rane), 1969.
  • Habibati tanhad min nawmiha (Moja voljena se budi), 1969.
  • al-'Asafir tamut fi al-jalil (Ptice umiru u Galileji), 1970.
  • Uhibbuki aw la uhibbuki (Volim te, ne volim te), 1972.
  • Jondiyyun yahlum bi-al-zanabiq al-baidaa' (Vojnik koji sanja o belim ljiljanima), 1973.
  • Muhawalah raqm 7 (Pokušaj broj 7), 1974.
  • Tilka suratuha wa-hadha intihar al-ashiq (To je njena slika, a to je samoubistvo njenog ljubavnika), 1975.
  • Ahmad al-za'tar, 1976.
  • A'ras (Venčanja), 1977.
  • al-Nasheed al-jasadi (Telesna himna), 1980.
  • Qasidat Bayrut (Oda Bejrutu), 1982.
  • Madih al-zill al-'ali (Hvalospev za visoku senku), 1983.
  • Hiya ughniyah, hiya ughniyah (To je pesma, to je pesma), 1985.
  • Ward aqall (Manje ruža), 1985.
  • Ma'asat al-narjis, malhat al-fidda (Tragedija narcisa, komedija srebra), 1989.
  • Ara ma oreed (Vidim ono što želim), 1990.
  • Ahad 'asher kaukaban (Jedanaest planeta), 1992.
  • Sareer al-ghariba (Krevet stranca), 1998.
  • Jidariyya (Mural), 2000.
  • Halat Hissar (Opsadno stanje), 2002.
  • La ta'tazer 'amma fa'alta (Ne izvinjavaj se za ono što si učinio), 2004.
  • al-A'amal al-jadida (Nova dela), 2004.
  • al-A'amal al-oula (Rana dela), 2005.

Proza[uredi | uredi izvor]

  • Shai'on 'an al-wattan (Nešto u vezi domovine), 1971.
  • Youmiat muwaten bala watan (Dnevnik građanina bez države), 1971.
  • Wada'an ayatuha al-harb, wada'an ayuha al-salaam (Zbogom ratu, zbogom miru), 1974.
  • Yawmiyyat al-hozn al-'aadi (Dnevnik uobičajene tuge), 1973.
  • Dhakirah li-al-nisyan (Uspomena za zaborav), 1987.
  • Fi wasf halatina (Opisivanje našeg stanja), 1987.
  • al-Rasa'il (Pisma), 1990.
  • Aabiroon fi kalamen 'aaber (Obilaznici u zaobilaznim svetovima), 1991.
  • Fi hadrat al-ghiyab (U prisustvu odsustva), 2006.
  • Athar alfarasha (Reka umire od žeđi), 2009.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Palestinian 'national poet' dies”. 9. avgust 2008. 
  2. ^ a b Uaknin, Mirjana (11. avgust 2008). „Stihovi neizlečive nade”. Politika. 
  3. ^ Shatz, Adam. „"A Poet's Palestine as a Metaphor", New York Times”. New York Times. 
  4. ^ a b v g d đ Jaggi, Maya (8. jun 2002). „Poet of the Arab world”. 
  5. ^ a b Wasserstein, David (4. septembar 2012). „Prince of Poets”. The American Scholar. 
  6. ^ a b Clark, Peter (11. avgust 2008). „Mahmoud Darwish”. The Guardian. 
  7. ^ Azar, George Baramki (1991). Palestine: A photographic journey. University of California Press. str. 125. ISBN 978-0-520-07544-3. 
  8. ^ Cook, Jonathan. „Poet's village lives only in memory”. Arhivirano iz originala 14. januar 2013. g. 
  9. ^ „Mahmoud Darwish's Poetry”. Arhivirano iz originala 23. avgust 1999. g. 
  10. ^ „Web Site of the Israeli Labor Party”. 
  11. ^ Masalha, Salman. „He made a homeland of words”. Arhivirano iz originala 18. septembar 2008. g. 
  12. ^ Hadid, Diaa (9. avgust 2008). „Palestinian poet Mahmoud Darwish dead at 67”. Seattle Times. [mrtva veza]
  13. ^ Greenberg, Joel (10. maj 1996). „Ramallah Journal;Suitcase No Longer His Homeland, a Poet Returns”. New York Times. 
  14. ^ Masalha, Salman. „He made a homeland of words”. Arhivirano iz originala |archive-url= zahteva |archive-date= (pomoć). g. 
  15. ^ Ferber, Alona (4. jun 2014). „When the Palestinian National Poet Fell in Love With a Jew”. Haaretz. 
  16. ^ „Palestinian poet derides factions”. BBC News. 16. jul 2007. 
  17. ^ Masalha, Salman. „He made a homeland of words”. Arhivirano iz originala |archive-url= zahteva |archive-date= (pomoć). g. 
  18. ^ Sachs, Susan (7. mart 2000). „Ramallah Journal; Poetry of Arab Pain: Are Israeli Students Ready?”. New York Times. 
  19. ^ Behar, Almog. „Mahmoud Darwish: Poetry’s State of Siege”. Arhivirano iz originala |archive-url= zahteva |archive-date= (pomoć). g. 
  20. ^ „2001 Lannan Cultural Freedom Prize awarded to Mahmoud Darwish”. 
  21. ^ „Pack of cards”. Arhivirano iz originala 26. mart 2013. g. 
  22. ^ „Hommage posthume à feu Mahmoud Darwish”. Le Matin. 
  23. ^ „Mahmoud Darwish Foundation”. Arhivirano iz originala 24. avgust 2013. g. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Махмуд_Дарвиш&oldid=27566945”