Meduza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za mitsko biće pogledajte stranicu Meduza (mitologija).
Meduza
Pacific sea nettle ("Chrysaora fuscescens")
Pacifička morska kopriva (Chrysaora fuscescens)
Naučna klasifikacijaEdit this classification
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Cnidaria
Podtip: Medusozoa
Uključene grupe
Kladistički uključene, mada tradicionalno isključene iz taksona
Pegavi želei plivaju u akvarijumu u Tokiju
meduza vrste Aurelia aurita

Meduza je jedan od morfoloških oblika žarnjaka (Cnidaria) koji vodi slobodnoplivajući način života, razmnožava se polno i ima oblik zvona čime se razlikuje od drugog oblika - polipa. Uglavnom su skoro prozirne i telo im sadrži veliki udeo vode. Meduze su uglavnom morske životinje koje slobodno plivaju sa zvončićima u obliku kišobrana i pipcima koji se prate, iako je nekoliko usidreno za morsko dno stabljikama, i nepokretne su. Zvono može pulsirati da obezbedi pogon za visoko efikasnu lokomociju. Pipci su naoružani žarnim ćelijama i mogu se koristiti za hvatanje plena i odbranu od predatora. Meduze imaju složen životni ciklus; meduza je normalno polna faza, koja proizvodi larve planule koje se široko raspršuju i ulaze u fazu sedentarnog polipa pre nego što dostignu seksualnu zrelost.

Meduze se nalaze širom sveta, od površinskih voda do dubokog mora. Pripadnici Scyphozoa („prave meduze“) su isključivo morski, ali neki redovi Hydrozoa sličnog izgleda žive u svežoj vodi. Velike, često šarene, meduze su uobičajene u obalskim zonama širom sveta. Meduze većine vrsta brzo rastu i sazrevaju u roku od nekoliko meseci, a zatim umiru ubrzo nakon razmnožavanja, ali stadijum polipa, pričvršćen za morsko dno, može biti mnogo dugovečniji. Meduze postoje najmanje 500 miliona godina,[1] a možda i 700 miliona godina ili više, što ih čini najstarijom grupom životinja sa više organa.[2]

U određenim kulturama ljudi jedu meduze. U nekim azijskim zemljama smatraju se delikatesom, gde se vrste iz reda Rhizostomae presuju i sole da bi se uklonio višak vode. Australijski istraživači su ih opisali kao „savršenu hranu“, održivu i bogatu proteinima, ali sa relativno malo energije u hrani.[3]

Takođe se koriste u istraživanjima, gde je zeleni fluorescentni protein koji neke vrste koriste za izazivanje bioluminiscencije prilagođen kao fluorescentni marker za gene umetnute u druge ćelije ili organizme.

Ubodne ćelije koje koriste meduze da savladaju svoj plen mogu povrediti ljude. Hiljade plivača širom sveta bivaju ubodeni svake godine, a posledice variraju od blage nelagodnosti do ozbiljnih povreda ili čak smrti. Kada su uslovi povoljni, meduze mogu formirati ogromne rojeve, koji mogu biti odgovorni za oštećenje ribolovne opreme punjenjem ribarskih mreža, a ponekad i zapušiti sisteme za hlađenje elektroenergetskih i desalinizacijskih postrojenja koja crpe vodu iz mora.

Spoljašnja i unutrašnja građa[uredi | uredi izvor]

Na zvonu se uočavaju dve površine:

  • eksumbrela, spoljašnja i ispupčena;
  • subumbrela je unutrašnja i udubljena; na njoj se nalaze usta.

Obod zvona može da sadrži nabor, velum, ili da je bez njega što predstavlja jednu od glavnih karakteristika za razlikovanje hidromeduza od scifomeduza.

Telo meduze izgrađeno je od samo dva sloja ćelija :

Između ovih slojeva se nalazi želatinozna, pihtijasta masa tzv. mezogleja. Mezogleja je cement koji povezuje te slojeve i istovremeno daje čitavom telu čvrstinu neophodnu da se odupru jakim udarima morskih talasa. U unutrašnjosti je duplja sa samo jednim otvorom koji je istovremeno i usni i analni. Oko tog otvora nalazi se venac pipaka koji su prisutni i na obodu kišobrana.

Oba sloja ćelija (spoljašnji i unutrašnji), od kojih se sastoji njihovo telo, izgrađena su u osnovi od epitelo-mišićnih ćelija. One nisu ni prave epitelne ni prave mišićne, već imaju ulogu i jednih i drugih. Sastoje se od jednog proširenog dela koji ima ulogu epitelijalne ćelije i na njega se nastavlja izdužen deo – mišićno vlakno. Kontrakcijama mišićnih vlakana u spoljašnjem sloju dolazi do izduživanja i skraćivanja tela i pipaka. Kontrakcije mišićnih vlakana unutrašnjeg sloja izazivaju skupljanje i širenje tela. Ovi jednolični pokreti su dovoljni da se čitavog života neumorno kreću lebdeći i plivajući ispupčenom stranom kišobrana okrenutom u pravcu kretanja.

Meduze su životinje kod kojih se prvi put javlja nervni sistem, naravno, u najprostijem obliku – tzv. mrežast nervni sistem. Sastoji se od zvezdastih nervnih ćelija međosobno povezanih u mrežu. Ako meduzi dotaknete samo jedan pipak, ona će se čitava zgrčiti jer se nadražaj ovom mrežom preneo kroz čitavo telo.

Sadrže najviše vode od svih životinja. Ako meduza dospe na kopno i osuši se, od nje ostaje sićušna grudva koja je oko hiljadu puta lakša od žive meduze (preko 95% njihovog tela čini voda). Ovako jednostavne životinje uspele su da prežive period od, smatra se, 650 miliona godina. (Upoređenja radi, starost savremenog čoveka, Homo sapiens sapiens, procenjuje se na oko 35 – 40 000 godina.) Dakle, s' pravom im pripada titula najstarijih eumetazoa. Titula bi mogla da im pripadne i po lepoti jer se neke od njih živo obojene svrstavaju među najlepše životinje.

Razmnožavanje i smena generacija[uredi | uredi izvor]

Meduze su odvojenih polova, odnosno postoje mužjaci i ženke ali se oni morfološki međusobno ne razlikuju. Razlika se ogleda u tome što mužjaci proizvode spermatozoide, a ženke jajne ćelije. Obe vrste polnih ćelija se izbacuju u vodu gde se izvrši oplođenje da bi se, zatim, iz oplođene jajne ćelije razvila trpeljasta larva (planula). Posle određenog vremena ova larva pada na dno mora, pričvrsti se za njega i razvija u polip.

Osim po građi, polip se od meduze razlikuje po svemu ostalom:

  • obliku – ima oblik cilindra;
  • načinu života – jednim svojim krajem pričvršćen je za podlogu (sesilan);
  • načinu razmnožavanja – polip se razmnožava bespolno, pupljenjem, dok se meduze razmnožavaju polno.

Zoolozi su ih upravo zbog polipa sve do druge polovine 19. veka označavali kao biljne životinje ili Zoophyta.

Žarne ćelije[uredi | uredi izvor]

Posebna osobina ovih životinja jesu žarne ćelije ili knide po kojima su i dobile latinsko ime – Knidarija (gr. knide=žara, kopriva). Žarne ćelije su skoncentrisane najviše oko usnog otvora i na pipcima. Sastoje se se iz sićušne kapsule u kojoj je spakovan končić na čijem se kraju nalazi bodljica sa ulogom harpuna (zabada se u telo žrtve). Ove ćelije luče parališuću otrovnu supstancu koja može biti fatalna i za čoveka (u pitanju su neke tropske meduze). Žarne ćelije koje su jednom upotrebljene brzo propadaju i zamenjuju se novim. (Paralisan plen pomoću pipaka pomeraju do usnog otvora i gutaju. Mogu da progutaju plen koji je nekoliko puta krupniji od njih samih. Varenje započinje u duplji, gde se plen razlaže na sitne čestice, a zatim njih zahvataju posebne ćelije (nazivaju se ameboidne) u kojima se varenje dovodi do kraja. Svarena hrana se iz ameboidnih ćelija prenosi do svih ostalih ćelija procesima difuzije. Dakle, varenje počinje kao vanćelijsko, a završava se kao unutarćelijsko. Nesvareni deo plena i proizvodi samog varenja se istim onim otvorom izbacuju u morsku vodu.

Preslikavanje na taksonomske grupe[uredi | uredi izvor]

Ljubičasta prugasta meduza u akvarijumu u zalivu Monterej

Filogienija[uredi | uredi izvor]

Definicija[uredi | uredi izvor]

Termin jellyfish u velikoj meri odgovara meduzama,[4] to jest fazi životnog ciklusa kod Medusozoa. Američki evolucioni biolog Polin Kartvrajt daje sledeću opštu definiciju:

Tipično, medusozoni žarnjački imaju pelagični, predatorski meduzni stadijum u svom životnom ciklusu; Stauromedusae su izuzeci [s obzirom da oni vrebaju].[5]

Rečnik Merijam-Vebster definiše meduzu na sledeći način:

Morski dupljari koji slobodno plivaju, koji su seksualno razmnožavajuća forma hidrozoana ili scifozoa i imaju skoro providno telo u obliku tanjira i rastegljive rubne pipke načičkane ubodnim ćelijama.[6]

S obzirom da je meduza uobičajeno ime, njeno mapiranje u biološke grupe nije precizno. Neki autoriteti nazivali su rebronoše[7] i određene salpe[7] meduzama, iako drugi autoriteti navode da nijedan od ovih nije meduza, za koju smatraju da bi trebalo da budu ograničeni na određene grupe unutar meduzozoa.[8][9]

Klade koje nisu meduzozoe koje neki, ali ne svi autoriteti nazivaju meduzama (u svakom slučaju dati su saglasni i nesaglasni citati) označene su sa „???“ na sledećem kladogramu životinjskog carstva:

Animalia
 

Porifera

 
 
 

Ctenophora (rebronoše)[7] ???[8]

 
 
 

Cnidaria (uključuje meduze i druge želatinozme mekušce)

 
Bilateria
 

Protostomia

 
Deuterostomia
 

Ambulacraria

 
Chordata
 

Tunicata (uključuje salpove)[7] ???[9]

 
 

Vertebrata

 
 
 
 
 
 
 

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Meduze su ime dobile po ličnosti iz grčke mitologije Meduzi, jednoj od tri nakazne kćeri morskog boga Forkija. Priča kaže da je Meduza bila prelepa devojka sa dugom, talasastom kosom dok je boginja Atena nije pretvorila u nakazu, a njenu kosu u zmije otrovnice. Svako ko bi je ugledao skamenio bi se od straha. Meduze pripadaju dvema klasama u okviru tipa žarnjaka: hidrozoe (Hydrozoa), scifozoe (Scyphozoa).

Klasa hidromeduze[uredi | uredi izvor]

Hidromeduzama pripadaju vrste kod kojih dolazi do smene generacija (polipa i meduza) ili su te generacije manje-više redukovane. Ivica zvona se produžava u nabor (velum) na kome se nalaze tentakule. Podeljena je na sledeće redove:

  1. Hydroidea
  2. Trachylina
  3. Hydrocorallina
  4. Chondrophora
  5. Pteromedusae
  6. Siphonophora

Galerija hidromeduza[uredi | uredi izvor]

Klasa scifomeduze[uredi | uredi izvor]

Pripadaju joj isključivo morski, pelaški organizmi koji najveći deo života provode kao meduze i većina ne prolazi kroz stadijum polipa, odnosno, nema smenu generacija. Za razliku od hidromeduza nemaju veluma na obodu zvona.

Deli se na redove:

  1. Srauromedusae
  2. Cubomedusae
  3. Coronatae
  4. Semaeostomeae
  5. Rhizostomae

Galerija scifomeduza[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Fossil Record Reveals Elusive Jellyfish More Than 500 Million Years Old Arhivirano 7 mart 2011 na sajtu Wayback Machine. ScienceDaily (2 November 2007).
  2. ^ Angier, Natalie (6. 6. 2011). „So Much More Than Plasma and Poison”. The New York Times. Arhivirano iz originala 18. 5. 2013. g. Pristupljeno 2. 12. 2011. 
  3. ^ Isabelle Rodd (20. 10. 2020). „Why jellyfish could be a 'perfect food'”. BBC News. 
  4. ^ „jellyfish”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  5. ^ Cartwright, Paulyn; Halgedahl, Susan L.; Hendricks, Jonathan R.; et al. (2007). Humphries, Stuart, ur. „Exceptionally Preserved Jellyfishes from the Middle Cambrian”. PLOS ONE. 2 (10): e1121. Bibcode:2007PLoSO...2.1121C. PMC 2040521 Slobodan pristup. PMID 17971881. doi:10.1371/journal.pone.0001121 Slobodan pristup. 
  6. ^ „Jellyfish”. Merriam-Webster. 1. 9. 2018. Pristupljeno 11. 9. 2018. 
  7. ^ a b v g „Jellyfish Spotting | Species of Jellyfish”. Policy-oriented marine Environmental Research in the Southern Eu ropean Seas (PERSEUS). Pristupljeno 28. 8. 2018. 
  8. ^ a b Mills, C. E. (8. 11. 2010). „Ctenophores”. University of Washington. Pristupljeno 28. 8. 2018. 
  9. ^ a b „Our jelly-like relatives: Common misconceptions about salps”. Nereus Program. Pristupljeno 28. 8. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Meduza na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Медуза&oldid=27551033”