Pređi na sadržaj

Mezoterapija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mezoterapija (mesos - na grčkom znači srednji i therapeia - što na grčkom znači terapija) predstavlja terapijsku metodu koja se sastoji od ubacivanja malih doza leka u potkožno tkivo. Postoji invazivna i neinvazivna mezoterapija. Primenjuje se najčešće u estetske svrhe, ali i u drugim granama medicine za lečenje različitih stanja i bolesti (reumatologija, angiologija, dermatologija, otorinolaringologiji, stomatologiji).[1]

Istorija mezoterapije[uredi | uredi izvor]

Mezoterapija je medicinska tehnika koju je 1952. godine razvio poznati francuski lekar dr. Majkl Pistor za lečenje bola i vaskularnih poremećaja. Pistor je specijalizovao opštu medicinu, kako bi kasnije otkrio ovu jednostavnu, ali veoma važnu tehniku. Ovu metodu je otkrio sasvim slučajno kada je ubrizgao prokain pacijentu. Majkl Pistor je kasnije sam smislio naziv "mezoterapija", u svojoj prvoj publikaciji ove tehnike, u lokalnom medicinskom časopisu 1958. godine. Kasnije je osnovao Francusko društvo za mezoterapiju 1964. godine i proširio tehniku za lečenje medicinskih, veterinarskih i kozmetičkih stanja. Francuska nacionalna medicinska akademija je 1987. godine zvanično priznala mezoterapiju kao medicinsku specijalnost. U međuvremenu mezoterapija postaje popularna u Evropi, delovima Južne Amerike, SAD-a i azijskim zemljama. Pistor umire 2003. godine. Danas se dr Majkl Pistor smatra "ocem mezoterapije".[2]

Podela mezoterapije[uredi | uredi izvor]

Neinvazivna mezoterapija[uredi | uredi izvor]

Elektroporacija (mezoterapija bez igle) je neinvazivna mezoterapija, predstavlja aparaturnu metodu koja se zasniva na korišćenju kratkih, visokonaponskih električnih impulsa za stvaranje privremenih otvora na koži ili mezopora u epidermisu. Ovi otvori pomažu u transportu malih i velikih molekula koji inače ne mogu da penetriraju u kožu. Ova procedura koristi kombinaciju jednosmerne (galvanske) i visokofrekventne struje (d`Arsonvalove).

Invazivna mezoterapija[uredi | uredi izvor]

Invazivna mezoterapija predstavlja nehirurški tretman na koži. Ova procedura uključuje više intradermalnih injekcija koje su miks aktivnih sastojaka, kao što su biljni ekstrakti, polisaharidi, lekovi i vitamini, koristeći fine igle za tretiranje raznih kozmetičkih stanja. Mehanizam mezoterapije sa iglom funkcioniše tako što se ovi rastvori injektuju u kožu i cilj je da ostanu ovde duže nego što bi ostali tokom penetracije u dublje slojeve. Kada se ovaj rastvor apsorbuje u koži, dolazi do stimulacije elastina, što dovodi do obnavljanja strukture kože.[3]

Primena mezoterapije i lekovi koji se upotrebljavaju[uredi | uredi izvor]

Mezoterapija se najčešće primenjuje u estetske svrhe. U ovoj oblasti najčešće se primenjuje u anti-aging svrhe, ali se takođe primenjuje kod celulita kao i drugih stanja kože, hiperpigmentacija, kod uklanjanja masti u predelu trbuha, nogu, butina, ruku i lica, akni, kod alopecije, kao i kod aplikacije različitih lekova.

Mezoterapija se takođe primenjuje kod:

  • Reumatologije - kod bolova u kuku, bolova u kičmi, kolenu, ramenu, kod artroze ruku i kod raznih bolnih stanja stopala;
  • Sportske traumatologije - nagnječenja, izvrtanja, kod posttraumatskih komplikacija, poremećaja tetiva i lezija od napora;
  • Kod bolesti limfnog i venskog sistema - kod limfnog otoka, kod hroničnih vensko-limfnih insuficijencija donjih ekstremiteta, čira zbog zastoja u venama i površinskih upala vena;
  • U terapiji bola: bolovi u predelu vratnog dela kičme, i glavobolja koje su prouzrokovane bolom u vratnom delu kičme, bol u ramenu, kod bola u kolenima i kod neuralgije;
  • U dermatologiji: terapija keloida i ožiljaka,kod opadanja kose, akni i rozacee, kao i kod psorijaze;
  • U estetskoj medicini: kod lokalne adipoznosti, celulita, za biostimulaciju tkiva, kod bora i strija.[1]

Celulit[uredi | uredi izvor]

Celulit predstavlja abnormalnu akumulaciju (nakupljanje) masti iznad fascije, što dovodi do toga da koža ima najčešće izgled kore pomorandže. Najčešće se javlja u predelu butina i stomaka, a može se javiti na rukama. Smatra se da je posledica abnormalnosti koja nastaje u vensko-limfnom sistemu. Ali takođe je normalna promena, koja se javlja i kod zdravih osoba.[4]

Molekulska struktura lidokaina

Kod terapije celulita najčešće se koriste:

  1. vazoaktivni lekovi, koji su najčešće biljnog porekla (Aesculus hippocastanum, Rutin, Hamamelis i slično);
  2. biorevitalizirajući lekovi, koji imaju takvu funkciju da u drugoj fazi normaliziraju deficit cirkulacije, tako što se smanjuje lokalna adipoznost;
  3. lipolitički lekovi: aminofilin, L-karnitin, izoproterenol, tiroksin i fosfolipidi (koji se mogu koristiti sami ili zajedno u kombinaciji sa drugim lekovima. Ovde dolazi do razlaganja ili hidrolize masnoća, tako što one prelaze u glicerol i slobodnu masnu kiselinu. One kasnije oksidiraju u mitohondriji, nakon čega se delimično eleminišu putem urina;[1]

Postoje i različiti kokteli kod kojih se u kombinaciji sa prošlim lekovima dodaju i druge aktivne supstance:

  1. anestetici - prokain (takođe poboljšava cirkluaciju);
  2. aktivne supstance, koje izazivaju razgrađivanje tkiva: kolagenezin, hijaluronidaza[4], ovde dolazi do razgradnje masti između lobula kod celulita[5];
  3. aktivne supstance, koje izazivaju drenažu: ginko biloba i artičoka;
  4. vitamini: vitamin A (izaziva keratinizaciju), vitamin C (poboljšava sintezu kolagena, smanjuje hiperpigmentaciju i inhibira stvaranje melanina, vitamin E (antioksidantno delovanje, anti-ejdž dejstvo), vitamin K (poboljšava mikrocirkulaciju u koži);
  5. Glikolna kiselina - izaziva eksfolijaciju kože.[6]

Mezoterapija ne može u potpunosti delovati, ako se ne kombinuje sa pravilnom dijetom i fizičkom aktivnošću. Dubina davanja leka treba biti 1-2 mm. Tretmani se rade jednom nedeljno (četiri nedelje za redom), zatim jednom u dve nedelje (tri ili četiri puta).[4]

Lokalna adipoznost[uredi | uredi izvor]

Artičoka

Lokalna adipoznost predstavlja nakupljanje masti u subkutanom sloju kože, na određenim predelima tela. Kod žena je najčešće u predelu stomaka. Najbolji mehanizam uklanjanja masti je lipoliza (razlaganje masti). Najčešći lekovi i sastojci koktela koji se aplikuju su:

  1. lipolitički lekovi: aminofilin, L-karnitin, izoproterenol, tiroksin i fosfolipidi (koji se mogu koristiti sami ili zajedno u kombinaciji sa drugim lekovima. Ovde dolazi do razlaganja ili hidrolize masnoća, tako što one prelaze u glicerol i slobodnu masnu kiselinu. One kasnije oksidiraju u mitohondriji, nakon čega se delimično eleminišu putem urina;[1]
  2. aktivne supstance, koje izazivaju razgrađivanje tkiva: kolagenezin, hijaluronidaza;
  3. aktivne supstance, koje izazivaju drenažu: artičoka;
  4. aktivne supstance, koje poboljšavaju cirkulaciju: johimbin, aminofilin, pentoksifilin, vitamin K;
  5. aktivne supstance, koje izazivaju obnovu keratinocita: vitamin A;
  6. aktivne supstance, koje izazivaju stvaranje melanina - vitamin C;
  7. vitamin E - antioksidantno dejstvo.
  8. fosfatidilholin i deoksiholat - fosfatidilhlin je antioksidans. Dubina aplikovanja je od 6 do 12 milimetra, doze od 250 miligrama. Može se koristiti ako je dublja promena, ali ako je površinska promena, kao celulit, ne može. FH (fosfatidilhlin) penetrira u adipocite (masne ćelije), razgrađuje masti, ide u cirkulaciju, zatim se izbacuje putem bubrega i creva. Promoviše lipolizu tako što stimuliše lipolizu beta receptora, koje inhibiraju alfa dva receptora, koji se nalaze na membrani adipocita.[4]

Alopecija[uredi | uredi izvor]

Alopecija

Alopecija je poremećaj kod kog dolazi do potpunog ili delimičnog gubitka kose i dlake. One mogu biti trajne, ali i prolazne. Mogu ostavljati ožiljke nekad za sobom. Vrlo često primer alopecije je trakciona alopecija, ona se javlja kod žena, koje prilikom pravljenja frizure jako zategnu kosu.[7] Postoje komlikacije, može doći do subkutane nekroze masti i stvaranja ožiljaka. Kod ovog poremećaja se koristiti:

Mezolift (Biorejuvenation)[uredi | uredi izvor]

Mezolift je naziv za proceduru koja dovodi do pomlađivanja kože lica i vrata. Supstance koje se koriste da mezolift su:

  1. Hijaluronska kiselina - glikozaminoglikan, hijaluronska kiselina provlači i zadržava vodu, što dovodi do poboljšanja tonusa kože i elastičnosti kože. Ova procedura ima drugačiju svrhu nego kod korišćenja hijaluronske kiseline za filere. Najveći efekat kod upotrebe hijaluronske kiseline je hidratacija kože;
  2. Multivitamini - izaziva jonski balans kod kože;
  3. Aminokiseline - rekonstrukcija proteina;
  4. Dimetilaminoetanol - prekursor fosfatildilholina, koji utiče da holin pređe u acetil holin. On izaziva kontrakciju mišića i samim tim očvršćava mišiće;
  5. Heksapeptid - dolazi do relaksacije mišića i ublažava bore.

Tehnika[uredi | uredi izvor]

Tehnika koja se koristi kod mezoterapijske procedure uključuje inokulaciju droge, tj. lekovite supstance sa iglom od 4 mm ili 13 mm, kako bi što bolje imale mikrodermalni efekat. U zavosnosti od predela tela i godina mogu se koristiti igle različitih veličina. Takođe može zavisiti od pola, jer je dokazano da žene imaju tanju kožu od muškaraca, kao i BMI, koji ist ima uticaj na odabir igle. Ne postoje istraživanja o efikasnosti inokulacije u različitim slojevima derma. Zato, ova procedura se personalizuje naspram osobina klijenta. Najbolje je aplikovati supstance tako da je igla pod uglom od trideset stepeni i da ne ulazi u potkožno masno tkivo. Ovakve tehnike opet variraju, jer i one zavise od debljine kože. Ova tehnika zahteva medicinsko i farmaceutsko znanje, primerno pripremljen prostor i okolina za izvođenje ove procedure, zajedno sa priborom koji mora biti sterilisan.[5]

Delovanje i mehanizam delovanja[uredi | uredi izvor]

Može delovati na različite načine, a najčešći su:

  • protivupalno,
  • vaskluarno,
  • lipolitički i
  • ima analgetsko delovanje u nekim slučajevima.

Protivupalno delovanje - ovo delovanje radi na mehanizmu, koji ograničava ili blokira upalnu reakciju uz pomoć apliciranja imunih supstanici.

Vaskularno delovanje - mehanizam delovanja je takav da dolazi do veće propustljivosti krvnih sudova. Tako im se vraća funkcionalnost. Dolazi do veće eliminacije proizvoda metabolizma prema venskoj mreži, što dovodi do povlačenja otoka u tkivima.

Lipolitičko delovanje - ima malo delovanje, u smislu da pokreće masne kiseline iz depoa tkiva, što dalje sprečava i ograničava nakupljanje masnoće i patnju tkiva.[1]

Analgetsko delovanje - introdermalna terapija, tj. mezoterapija je poznata po tome da je kod određenih pacijenata sa lokalnim bolovima (kičma, mišići, zglobovi) imala analgetsko dejstvo. Pre se koristila kod glavobolje, fibromialgija, neuralgije i sportskih povreda. Dovodi do: kontrole bola, boljeg kvaliteta života, smanjene sistemske doze leka, kao i veće satisfakcije klijenta. Ova terapija takođe koristi manju dozu leka, u odnosu na oralnu i intramuskularno terapiju, a ima veoma sličan efekat. Kod pacijenata sa hroničnim bolom u donjem delu leđa ova metoda je bila izuzetno efikasna. Kod lekova sa analgetskim dejstvom se takođe koriste i lekovi kao što su: anestetici, analgetici, miorelaksansi i lekovi sa antiinflamatornim delovanjem.[5]

Kontraindikacije[uredi | uredi izvor]

U zavisnosti od vrste mezoterapije, postoje različite kontraindikacije za date tretmane.

Kontraindikacije kod neinvazivne metode[uredi | uredi izvor]

Kontraindikacije kod neinvazivne metode su:

  • defekti kože na mestu primene,
  • metal u telu,
  • maligni tumori,
  • febrilna stanja,
  • krvarenje i sklonost ka krvarenju,
  • trudnoća,
  • srčani pejsmejker.

Kontraindikacije kod invazivne metode:[uredi | uredi izvor]

  1. BMI veći od 30,
  2. hipersenzitivnost ka nekoj supstanci,
  3. trudnoća i laktacija,
  4. korišćenje antikoagulanata,
  5. Dijabetes,
  6. poremećaj bubrega i jetre,
  7. HIV virus,
  8. poremećaji sa napadima, kao epilepsija,
  9. lupus. [2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Bunar, Elma (2019). Estetska medicina - odabrane teme. Zagreb: MEDICINSKA NAKLADA - ZAGREB. str. pages=3. ISBN 978-953-176-910-5. 
  2. ^ a b G, Sivagnanam (2010). „Mesotherapy - the french connection”. Journal of Pharmacology and Pharmacotherapeutics. 1: 4—8. doi:10.4103/0976-500X.64529 Slobodan pristup. 
  3. ^ Saluja H, Patil AS, Shah S, Dadhich A, Sachdeva S. Mesotherapy: Overview. IP Int J Maxillofac Imaging 6  (2):  29–32.
  4. ^ a b v g d Thappa, DevinderM; Konda, Deepthi (2013). „Mesotherapy: What is new?”. Indian Journal of Dermatology, Venereology, and Leprology (na jeziku: engleski). 79 (1): 127. ISSN 0378-6323. doi:10.4103/0378-6323.104689. 
  5. ^ a b v Mammucari, Massimo; Maggiori, Enrica; Russo, Domenico; Giorgio, Chiara; Ronconi, Gianpaolo; Ferrara, Paola E; Canzona, Flora; Antonaci, Luciano; Violo, Bartolomeo (2020-05-01). „Mesotherapy: From Historical Notes to Scientific Evidence and Future Prospects”. The Scientific World Journal (na jeziku: engleski). 2020: 1—9. ISSN 2356-6140. doi:10.1155/2020/3542848. 
  6. ^ G, Sivagnanam (leto 2010). „Mesotherapy - The french connection”. Journal of Pharmacology and Pharmacotherapeutics (na jeziku: engleski). 1 (1): 4—8. ISSN 0976-500X. doi:10.4103/0976-500X.64529. 
  7. ^ Konstantinović S, Martinović N (2013). DERMATOLOGIJA SA NEGOM za 3. i 4. razred medicinske škole. Beograd: Zavod za udžbenike. str. pages=42,43. ISBN 978-86-17-18447-4. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мезотерапија&oldid=27824817”