Menetije

Menetije (grč. Μενοίτιος) je u grčkoj mitologiji bilo ime nekoliko ličnosti.

Etimologija

Ime Menetije znači „onaj koji prskosi sudbini“ ili „narušena snaga“. Njegovo ime potiče od grčke reči menos, koja ima značenja moć, sila, duh, strast i oitos, što znači „nesrećan“ ili „osuđen“. Hesiod je titana Menetija nazivao hybristes, odnosno oholim, drskim i nasilnim čovekom.

Titan

Smatran je božanstvom nasilnog besa, hitre akcije i ljudske smrtnosti. Menetije je bio sin titana Japeta i Okeanide Klimene (prema Hesiodovoj teogoniji ili Azije prema Apolodoru), Atlantov, Prometejev i Epimetejev brat. U skladu sa značenjem njegovog imena, Zevs je ga je ošinuo munjom i bacio u Tartar ili zbog toga što se borio protiv njega, a na strani titana ili zbog njegove oholosti i drskosti. Moguće da je bio poistovećen sa Menetom ili Bufagom.

Patroklov otac

Menetije je bilo ime Aktorovog i Egininog sina, rođenog u Opuntu u Lokridi. Bio je oženjen Sanelom, Peripodom ili Polimelom, a sin mu je bio Patroklo, Ahilov prijatelj. Patroklo je slučajno, u igri ubio svog prijatelja Klitonima, pa su otac i sin pobegli u Ftiju kralju Peleju i tamo ostali do početka trojanskog rata. Menetiju se pripisuje da je prvi uveo pošovanje Herakla kao heroja u Opuntu u Lokridi, što je podrazumevalo i prinošenje životinja kao žrtve.

Ahejski ratnik

Bio je Elefenorov prijatelj koga je u trojanskom ratu ubio Euripil.