Metamorfoze
Metamorfoze (grč.Metamorphōsēs) su preobražaji, pretvaranje;[1] vrsta poezije koja je bila veoma omiljena kod Grka i Rimljana. Čak je i veliki aleksandrijski matematičar, astronom i filozof Eratosten napisao jedno delo u obliku metamorfoza.[2] Ali su u tom pogledu najpoznatije Ovidijeve Metamorfoze (Metam. XV), najblistaviji spomenik latinske poezije.[3]
Naročito su zastupljene u grčkoj mitologiji gde bogovi u cilju osvete ili kazne, ređe iz milosrđa pretvaraju čoveka u neki drugi predmet žive ili nežive prirode.[4] Tako je nimfa Dafne izmolila da je bogovi pretvore u lovor, boginja Leta je Niobu pretvorila u kamen, Likaon je postao vuk, ili se mrtva priroda i životinje pretvaraju u ljude, kao na primer kad su od kamenja koje bacaju Deukalion i Pira nastali novi ljudi, a od mrava mirmidonci.
Metamorfoze su imale značajan uticaj na književnost i umetnost kako u staroj Grčkoj tako i u modernije doba.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Opšte obrazovanje”.
- ^ „Značenje reči "metamorfoza" i njena primena”. Pristupljeno 25. 1. 2021.[mrtva veza]
- ^ „Šta znači METAMORFOZA?”. Pristupljeno 25. 1. 2021.
- ^ „Enciklopedija”.