Metafizičko slikarstvo

Metafizičko slikarstvo (lat. pittura metafisica) je umetnički pokret koji su osnovali italijanski slikari u Ferari 1917. godine, a koji se odlikuje vizuelnim prikazivanjem onoga što je van domašaja čula, tj. van fizičkog sveta. ^[1]

Nastao je pri susretu četvorice umetnika: Đorđa de Kirika, Karla Karaa, Alberta Savinija i Filippa de Piisa 1917. godine, a naredne godine im se pridružuje i Đorđo Morandi. Ti umetnici sami sebe definišu kao metafizičari, odnosno veruju da vide ono što je izvan fizičke stvarnosti. ^[2]

Njihova dela, čije značenje često ostaje tajanstveno, saopštavaju osećaj nestvarnosti, iščekivanja neobičnog događaja, prizivaju tišinu i san. Metafizičke slike su uznemirujuće jer ih prožima istovremeno očaravajuće i odbojno raspoloženje. Ništa od onoga što je naslikano nije onako kakvim se čini: predmeti se postavljaju jedan uz drugi bez logičkog smisla, a odnosi koji ih povezuju ostaju nepoznati. U tehničkom pogledu besprekorne, metafizičke slike ne teže tome da budu provokativne poput dadaističkih, već nas upozoravaju da nas i neživi predmeti mogu uvući u čarobni krug, u začaranu nepokretnu dimenziju (van istorije). Grupa se raspada 1920. godine.

Italijan Đorđo de Kiriko (1888–1978) se s pravom naziva pionirom nadrealizma. S krajnje realističnom uvjerljivošću slikao je ambijente gradova osvetljene jarkom svetlošću, oštro ocrtanih bridova klasičnih građevina, potpuno pustih i nenastanjenih s dugim senkama (ponekad u suprotnosti sa izvorom svetlosti - kao u snovima) a emotivno podseća na izgubljenost i otuđenost čoveka u savremenom životu i svetu. To je jedan bezosećajan svet, sazdan od ekstremno strogih i hladnih oblika - svojevrsna "nostalgija beskonačnog", ako i postoje ljudi na njima - oni su lišeni emocija i predstavljaju samo lutke. Na njegovim slikama vreme je zaustavljeno, a iluzija i realnost su zamenljivi. Oko 1910. u Ferari, udružio se sa slikarom Karlom Karaom, a svoje slikarstvo tajanstvenih i začaranih prostora nazvali su metafizičko slikarstvo, što znači "sa one strane fizičkog".^[3]

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ Conway Morris, Roderick, De Chirico: "Painting Landscapes of the Mind, International Herald Tribune, Feb 11 2007
^ Cowling, Elizabeth; Mundy, Jennifer . On Classic Ground: Picasso, Léger, de Chirico and the New Classicism 1910–1930. London: Tate Gallery. 1990. ISBN 978-1-85437-043-3. str. 71.
^ Cowling, Elizabeth; Mundy, Jennifer . On Classic Ground: Picasso, Léger, de Chirico and the New Classicism 1910–1930. London: Tate Gallery. 1990. ISBN 978-1-85437-043-3. str. 52.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Conway Morris, Roderick, De Chirico: "Painting Landscapes of the Mind, International Herald Tribune, Feb 11 2007

[2] Cowling, Elizabeth; Mundy, Jennifer . On Classic Ground: Picasso, Léger, de Chirico and the New Classicism 1910–1930. London: Tate Gallery. 1990. ISBN 978-1-85437-043-3. str. 71.

[3] Cowling, Elizabeth; Mundy, Jennifer . On Classic Ground: Picasso, Léger, de Chirico and the New Classicism 1910–1930. London: Tate Gallery. 1990. ISBN 978-1-85437-043-3. str. 52.

[1]

[2]

[3]