Metinvest
Metinvest je međunarodna grupa kompanija iz oblasti rudarstva i proizvodnje čelika koja poseduje operacije u Ukrajini, Italiji, Bugarskoj, Velikoj Britaniji i SAD. Bavi se iskopavanjem rude i uglja, proizvodnjom koksa, topljenjem čelika i proizvodi cevi i druge čelične proizvode. Imovinom grupe upravlja Metinvest Holding LLC.[1][2][3][4]
| Metinvest | |
|---|---|
| Vertikalno integrisana grupa preduzeća, javno preduzeće i privatna kompanija | |
| Delatnost | Rudarstvo i metali |
| Osnovano | 6. jun 2006. godine |
| Sedište | Zaporožje, Ukrajina |
Rukovodioci | Jurij Riženkov, Rinat Ahmetov, Vadim Novinskij[5] |
Broj zaposlenih | 90.000 (2022) |
| Veb-sajt | metinvestholding |
Kompanija danas[uredi | uredi izvor]
Metinvest je danas najveći ukrajinski proizvođač železne rude i čelika. Kapacitet proizvodnje čelika je 15 miliona tona godišnje. U 2021. godini, Metinvest je bio rangiran među 10 najvećih proizvođača rude gvožđa u svetu.
U 2021. godini, Metinvest je bio na vrhu Forbsove liste najvećih privatnih kompanija u Ukrajini.[6] Iste godine, svetska asocijacija za čelik svrstala je grupu na 42. mesto među 50 najboljih čeličana u svetu..
Objekti grupe se nalaze u blizini glavnih transportnih čvorišta i morskih luka, što daje dodatne prednosti u snabdevanju proizvoda kupcima u Ukrajini i drugde u svetu u odnosu na konkurenciju.
Šerholderi i menadžment[uredi | uredi izvor]
Metinvest je grupacija za rudarstvo i metale koja je u vlasništvu Rinata Ahmetova, oligarha iz Ukrajine.
Glavni akcionari grupe su SCM (71,24%) i Smart Holding (23,76%), koji u upravljanju Metinvestom učestvuju na partnerskoj osnovi. Glavna holding kompanija Metinvest grupe je Metinvest B.V. (Holandija, registarski broj 24321697). Od 2006. do 2013. godine kompaniju je vodio Ihor Sirij. 2009. godine proglašen je za najboljeg top menadžera Ukrajine. Od 2013. godine kompaniju vodi Jurij Riženkov. 2020. godine se našao na Forbsovoj listi 25 najboljih ukrajinskih izvršnih direktora.[7]
Odnos prema životnoj sredini i spoljašnjem svetu[uredi | uredi izvor]
U 2020. godini, tri preduzeća Metinvesta su bila među deset najvećih zagađivača životne sredine u Ukrajini.[8] Metinvest je bio prvi ukrajinski član Svetske asocijacije čelika, koja zahteva da se njeni članovi pridržavaju principa ekološki odgovornog poslovanja.
Da bi smanjio uticaj na životnu sredinu u Marijupolju, Metinvest je 2011. godine obustavio proizvodnju peći otvorenog ložišta u Azovstalju. U 2012. godini, tri zastarele koksne baterije u Azovstalju su takođe povučene, a fabrika za sinterovanje je zatvorena. U 2020. godini, Metinvest je završio rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje gasa u fabrici za sinterovanje u kompaniji po ceni od preko 160 miliona dolara. Novi sistem tretmana je dizajniran da smanji emisije prašine za 90% i emisije sumpor oksida za 43%.[9][10]
U 2015. Zaporižstal je završio izgradnju nove linije za kiseljenje hlorovodonične kiseline sa jedinicom za regeneraciju tečnosti za kiseljenje. Cena projekta iznosila je oko 77 miliona dolara. Nakon pokretanja linije, fabrika je potpuno prestala da ispušta korišćena rastvora za kiseljenje u reku Dnjepar.[11]
Azovstalj je 2019. godine rekonstruisao aspiracioni sistem u livnici i podbunkerima visoke peći br. 3. Cena projekta je bila preko 14 miliona dolara. Emisije zagađenja koje se ispuštaju u vazduh su smanjene za 88% i zadovoljavaju evropske standarde zaštite životne sredine.[12][13]
"Severni GOK" je 2017. godine zamenio opremu za čišćenje gasa mašine za pečenje Lurgi 552-B. Projekat, koji je koštao oko 14 miliona dolara, omogućio je postizanje koncentracije emisije do 50 mg po kubnom metru, što zadovoljava ukrajinske ekološke standarde.[14]
U periodu 2011–2020, Metinvest je izdvojio 3,5 milijardi dolara za projekte sa ekološkom komponentom i 1 milijardu dolara za projekte koji su isključivo fokusirani na oblast životne sredine. Grupa je 2021. godine izjavila da namerava da uloži još 0,5 milijardi dolara u ekološke projekte u narednih pet godina.[15]
U periodu 2011–2020, investicije u životnu sredinu omogućile su grupi da smanji emisije zagađenja za 37%, uključujući smanjenje emisije prašine za 51%.[16][17][18]
Reakcija kompanije na invaziju Rusije na Ukrajinu 2022. godine[uredi | uredi izvor]
Tokom prvih 100 dana rata, Metinvest je potrošio više od 1,5 milijardi hrivni za pomoć ukrajinskoj vojsci, civilima i zaposlenima.[19][20]
2022. godine, Metinvest i DTEK su, u koordinaciji sa Fondacijom Rinata Ahmetova, kreirali humanitarni projekat Spasavanje života, koji je zaključno sa junom 2022. godine obezbedio pomoć za 85.000 ukrajinaca. Takođe, zaključno sa junom 2022. godine, akcionar Metinvesta Rinat Ahmetov donirao je 100 miliona evra ukrajinskim oružanim snagama i humanitarnu pomoć stanovništvu od početka ruske invazije.[21][22][23]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „About us - Metinvest”. metinvestholding.com. Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „SCM - Media centre - Press kit - Fact sheets - Metinvest”. web.archive.org. 2011-09-30. Arhivirano iz originala 30. 09. 2011. g. Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „History Metinvest Azovstal Ilyich System Capital Management”. www.steelonthenet.com. Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „Colossi With Feet of Clay | The Ukrainian Week” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „Power structure Metinvest”. Ukrainian group of steel and mining companies. 2023-07-06. Pristupljeno 2023-09-14.
- ^ „Metinvest: novosti kompanii, informaciя o Metinvest”. forbes.ua (na jeziku: ruski). 2022-11-01. Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „25 naйkraщih SEO — Forbes.ua”. forbes.ua (na jeziku: ukrajinski). 2020-12-03. Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „Sotnю krupneйših zagrяzniteleй okružaющeй sredы vozglavili Ahmetov i Mittal – Minprirodы”. Эkonomičeskaя pravda (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „"Metinvest" zaveršil эkoproekt po rekonstrukcii aglofabriki na MMK im. Ilьiča bolee čem na $160 mln”. Interfaks-Ukraina (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ Times, The Brussels. „The European Green Deal: Is it possible to protect the climate and free trade? A steelmaker’s perspective”. www.brusselstimes.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „"Zaporožstalь" otmečena za aktivnuю rabotu po prirodoohrannoй rekonstrukcii obъektov”. Interfaks-Ukraina (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „"Metinvest" moderniziruet domennoe proizvodstvo v Mariupole”. RBK-Ukraina (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „Azovstal Iron and Steel Works — Information about Ukrainian iron and steel producers — GMK Center”. GMK (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „SEVERNЫЙ GOK INVESTIROVAL 95 MLN GRN. V KAPITALЬNЫЙ REMONT OBŽIGOVOЙ MAŠINЫ”.
- ^ „"Metіnvest" maє namіr v naйbližčі 5 rokіv іnvestuvati pіvmіlьяrda dolarіv v ekologіčnі proekti”. www.unian.ua (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „"Metinvest" za 10 let sokratil zagrяznяющie vыbrosы na 37% — DSnews.ua”. www.dsnews.ua (na jeziku: ruski). 2021-07-14. Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „"Metinvest" razrabatыvaet "dorožnuю kartu" dlя dekarbonizacii proizvodstvennыh processov predpriяtiй”. Interfaks-Ukraina (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „Process dekarbonizacii dal "vtoruю žiznь" ukrainskoй metallurgii, – gendirektor "Metinvesta" — DSnews.ua”. www.dsnews.ua (na jeziku: ruski). 2021-07-15. Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „Metinvest peredal 1,5 milliarda grivenь na pomoщь strane”. www.unian.net (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „Since the beginning of the war, Metinvest has donated UAH 1.5 billion to support Ukraine — News — GMK Center”. GMK (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „Ponad 85 tis. ukraїncіv otrimali dopomogu vіd gumanіtarnogo proєktu "Rяtuєmo žittя"”. gordonua.com. 2022-06-17. Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „Pomoщь Ahmetova Ukraine v voйnu dostigla 100 mln evro - SMI”. korrespondent.net (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ Fubini, Federico (2022-07-18). „Akhmetov: Russia is stealing Ukraine's wealth”. Corriere della Sera (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 2023-05-31.