Metoda granica

Metoda granica predstavlja psihofizički postupak za određivanje senzornog praga postepenim povećanjem ili smanjenjem veličine stimulusa predstavljenog u diskretnim koracima. To jest, stimulus datog intenziteta je predstavljen učesniku; ako se primeti, stimulus nižeg intenziteta se prikazuje na sledećem ogledu, sve dok se stimulus više ne može detektovati. Ako se ne percipira, prikazuje se stimulus većeg intenziteta, sve dok se stimulus ne otkrije.

Prag je prosek vrednosti stimulusa pri kojima postoji prelaz detekcija-odgovor (od da u ne, ili obrnuto). Alternativni postupak, metod stalnog prilagođavanja, omogućava učesniku da kontinuirano prilagođava stimulus sve dok on više ne može da se percipira.

Postupak

Kaliper je sprava kojom se meri razmak u tehnici. Uloga ispitanika jeste da pruži svoju desnu ruku i oslani ruku na podlogu. Zatim biva dražen na dva mesta na koži, dok u međuvremenu ne gleda ruku, koncentriše se na osećaj na koži i izveštava da li oseća dva uboda ili samo jedan. Treba da izbegava odgovor ‘ne znam’ i da se trudi da izveštava o onome što zbilja oseća, a ne šta smatra da bi trebalo da oseća.