Pređi na sadržaj

Milan Jovanović Stojimirović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Milan Jovanović (višeznačna odrednica).
Milan Jovanović Stojimirović
Lični podaci
Datum rođenja(1898-06-19)19. jun 1898.
Mesto rođenjaSmederevo, Kraljevina Srbija
Datum smrti6. mart 1966.(1966-03-06) (67 god.)
Mesto smrtiBeograd, SFR Jugoslavija

Milan Jovanović Stojimirović (Smederevo, 19. jun 1898 — Beograd, 6. mart 1966) bio je srpski novinar, diplomata, upravnik Arhiva Srbije, hroničar starog Beograda.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Smederevu od oca Svetozara Jovanovića, opančara, i majke Jelene rođene Stojimirović. Rano je ostao bez oca, pa su brigu o njemu i mlađem bratu Ivanu preuzeli majka Jelena i ujak dr Dušan Stojimirović (1870–1956). Iz zahvalnosti oba brata su svom prezimenu dodali i Stojimirović.

Osnovnu školu je završio u Smederevu, a gimnaziju u Smederevu i Beogradu. Tokom Prvog svetskog rata je boravio u Beogradu kod ujaka dr Dušana Stojimirovića koji je bio upravnik duševne bolnice. Tu je upoznao Petra Kočića i napisao o tome članak objavljen 1922. u Srpskom književnom glasniku. Studirao je u Beogradu i Bernu, diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1927. godine.

Rad[uredi | uredi izvor]

Milan Jovanović Stojimirović za radnim stolom

Uređivao je časopise „Smederevski žurnal“, „Revi“ (izašao je samo jedan broj), „Samouprava“ i u Skoplju časopise „Vardar“ i „Glas Juga“. On je pokrenuo list "Vardar" 1932. godine i bio na njegovom čelu do sredine decembra 1935, kada ga je Milan Stojadinović postavio za glavnog urednika obnovljenog partijskog organa "Samouprava".[1] Bio je jedno vreme i novinar „Politike“.[2] Tokom studija u Švajcarskoj, postavljen je za dopisnika Odeljenja za štampu Ministarstva inostranih dela pri Poslanstvu u Benu. Na ovoj dužnosti je bio od novembra 1923. do juna 1926. godine. Zbog sukoba sa poslanikom Milutinom Jovanovićem, napustio je tu dužnost. Postavljen je za novinara-dnevničara Odeljenja za štampu MID u Beogradu, avgusta 1926. i taj posao je obavljao do decembra 1928. godine. Tada je premešten za dopisnika Odeljenja za štampu pri Poslanstvu u Berlinu. Naredne godine preveden je za dopisnika Centralnog presbiroa Predsedništva Ministarskog saveta. Na tom položaju je ostao do 1931. godine, kada je premešten za dopisnika Centralnog presbirao u Skoplju.[3] Direktor novinske agencije „Avala“ bio je 1937–1938.[4]

Bio je narodni poslanik vladajuće koalicije, izabran 1938. u Smederevu na listi Jugolovenske radikalne zajednice.[5] Uredio je zajedno sa Milošem Zečevićem „Spomenicu Nikole Pašića“. Bio je diplomata i učestvovao u više diplomatskih delegacija, bio je ataše za štampu u ambasadi u Berlinu.[2] Govorio je tečno francuski i nemački, a znao je i engleski, italijanski i ruski jezik. Odlikovan je srebrnom medaljom Crvenog krsta Jugoslavije, Jugoslovenskom krunom 3. reda, Ordenom Svetog Save 3. reda, Rumunskom krunom 3. reda, ordenom Feniksa 2. reda, Italijanskom krunom 3. reda, ordenom Belog lava 3. reda i komandantom Legije časti.[5]

U periodu od 1941. do 1944. bio je upravnik Arhiva Srbije.[6]

Nakon Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Portret Stojimirovića, Marko Čelebonović

Posle Drugog svetskog rata, 1946. godine, je proglašen za narodnog neprijatelja i konfiskovana mu je skoro celokupna imovina u Beogradu i Smederevu. Osuđen je na petnaest godina robije. Posle sedam i po godina robije izašao je iz zatvora u Sremskoj Mitrovici.

Preveo je sa engleskog jezika romane „Ja, Klaudije“ Roberta Grejvsa COBISS.SR 9754631 i „Tauer“ Viljem Harisona Ensvorta COBISS.SR 34080007, objavljeni su u Matici srpskoj 1956. i 1955. godine. Sarađivao je na prikupljanju podataka za Jugoslovenski leksikografski zavod u Zagrebu. U periodu od 1957. do 1965. objavljivao je u časopisima članke pod opštim naslovom „Siluete starog Beograda“ u kojima se uglavnom bavio prikazom ljudi i događaja iz 19. i prvih decenija 20. veka. Ovi tekstovi su sabrani i objavljeni u obliku knjige „Siluete starog Beograda“ 1971, 1987. i treće dopunjeno izdanje „Prosveta“, Beograd, 2008. godine COBISS.SR 147506444.

Smrt i nasledstvo[uredi | uredi izvor]

Niski reljef Stojimirovića

Ženio se dva puta i nije imao dece. Umro je 1966. u Beogradu i sahranjen na Novom groblju, parcela broj 9.[5]

U svojoj kući u Smederevu sakupljao je retke knjige, slike, ikone i druge umetničke vrednosti. U ovoj kući je od 1959. do 1972. bio smešten Muzej u Smederevu.[7] Testamentom od 1964. godine zaveštao je Muzeju u Smederevu svoj umetnički legat od 34 predmeta.[8] Rukopisnu zaostavštinu i prepisku dobila je Matica srpska, a nekoliko hiljada knjiga Biblioteka u Smederevu. Njegov portret koji je naslikao Lazar Ličenoski služio je kao dekor na predstavi „Gospoda Glembajevi“ u smederevskom pozorištu.[9]

Iz njegove rukopisne zaostavštine objavljeni su: „Portreti prema živim modelima“ 1998. godine,[10] „Dnevnik 1936–1941“ 2000. godine,[11] „Lanče Smederevac“ 2006. godine,[12] „Suva česma“ 2009. godine,[13] „Balkan Balkancima i druge priče“ 2010. godine.[14]

Njemu u spomen je Muzej u Smederevu priredio izložbu „Ostavština Milana Jovanovića Stojimirovića“ tokom aprila i maja 2011. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Simić, Bojan (2007). Propaganda Milana Stojadinovića. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije. str. 130, 134—138. ISBN 978-86-7005-053-6 Proverite vrednost parametra |isbn=: checksum (pomoć). 
  2. ^ a b Dnevnik Milana Jovanovića Stojimirovića, Pristupljeno 12. 4. 2013.
  3. ^ Mićić, Srđan (2017). „Jugoslovenske kraljevske diplomate i atašei iz Smederevskog kraja”. Smederevski kraj 1918-1941; zbornik radova naučnog skupa (Smederevo: Istorijski arhiv): 47—51. 
  4. ^ Simić, B. Propaganda Milana Stojadinovića. str. 108, 118, 120. 
  5. ^ a b v Milan J. Stojimirović (Muzej u Smederevu) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. septembar 2011), Pristupljeno 12. 4. 2013.
  6. ^ Upravnici Arhiva Srbije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. septembar 2011), Pristupljeno 12. 4. 2013.
  7. ^ Muzej u Smederevu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. oktobar 2011), Pristupljeno 12. 4. 2013.
  8. ^ Cvetković, Snežana (2010). Ostavština Milana Jovanovića Stojimirovića u Umetničkom odeljenju Muzeja u Smederevu. Smederevo: Muzej u Smederevu. ISBN 978-86-80633-68-8. Pristupljeno 12. 4. 2017. 
  9. ^ Rekvizita za Glembajeve (NIN, 11. jul 2008) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016), Pristupljeno 12. 4. 2013.
  10. ^ COBISS.SR 132151559
  11. ^ COBISS.SR 91900428
  12. ^ COBISS.SR 133327116
  13. ^ COBISS.SR 168313100
  14. ^ COBISS.SR 176535308

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Јовановић_Стојимировић&oldid=27781420”