Milan Zečar

milan zečar
Milan Zečar
Lični podaci
Datum rođenja	1906.
Mesto rođenja	Šćenica, kod Trebinja, Austrougarska
Datum smrti	10. jun 1944.(1944-06-10) (37/38 god.)
Mesto smrti	Mojanci, kod Kočana, Kraljevina Bugarska
Delovanje
Član KPJ od	7. januara 1942.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	5. jula 1951.

Milan Zečar (Šćenica, kod Trebinja, 1906 — Mojanci, kod Kočana, 10. jun 1944), jedan od organizatora Narodnooslobodilačka borba na Kosovu i Metohiji i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 1906. godine u selu Šćenica, kod Trebinja. Potiče iz seljačke porodice, koja je, zbog siromaštva, došla u Srbiju i naselila se u selu Ratkocer, kod Uroševca.

Pre Drugog svetskog rata, Milan je bio veoma aktivan u Zadružnom pokretu. Na njegovu inicijativu, osnovana je seoska zemljoradnička zadruga. Na njegovo zalaganje, podignute su i dve pilane kod Novog Pazara, pa su seljaci mogli da kupuju građu jeftinije nego u prodavnicama privatnika. Za potrebe seljaka, odabirao je i nabavljao poljoprivredne mašine i alate. Posle dva meseca kursa i šestomesečne prakse postao je samostalni knjigovođa, tako da je više mogao da pomaže Zadruzi i zadrugarima.

Uspeo je da posle Aprilskog rata, 1941. godine, izbegne zarobljavanje i vratio se kući s puškom. U selu je počeo da okuplja rodoljubive seljake i govorio im da bi trebalo da skupljaju oružje i municiju, koji su ostali iza bivše jugoslovenske vojske. U jednoj takvoj akciji bio je uhapšen. Slučajem okolnosti, toga dana kada je uhapšen Nemci su predavali vlast Italijanima i albanskim balistima, pa je uspeo da pobegne, izbegavši sigurnu smrt.

Partijska organizacija zapazila je njegovu aktivnost i primila ga, 7. januara 1942, za člana Komunističke partije Jugoslavije. Istog meseca, u njegovu kuću upali su karabinijeri i izvršili pretres. Pošto ga nisu našli, uhapsili su mu suprugu i dete, i odveli ih u Uroševac.

Marta 1942. godine postao je član Mesnog komiteta KPJ za Uroševac, u kome je, sve do marta 1943, bio odgovoran za vojni sektor. Bio je pravi organizator u formiranju pozadinskih vojnih jedinica u celom srezu i Sirinićkoj Župi. Do septembra 1942. godine formirao je pet pozadinskih bataljona, pa je, zbog komandovanja nad njima, obrazovan Štab odreda, u kome je Milan bio komandant. Bio je vrlo aktivan i u formiranju novih partijskih ćelija KPJ i NO odbora. Učestvovao je, u julu 1942, na savetovanju Okružnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju, u selu Grbole.

Bio je vrlo aktivan u formiranju partizanskih odreda na teritoriji Uroševca, gde su formirani odredi: „Zejnel Ajdini“ (27. novembra 1942), Šarplaninski (3. novembra 1942. i 28. marta 1943), Karadački (jula 1943) i „Emin Duraku“ (januara 1943). Zbog velikog doprinosa razvoju NOB-a, postao je, 25. oktobra 1942. godine, član Privremenog Glavnog štaba NOP i DV za Kosovo i Metohiju. Ovaj štab je, 1. novembra 1942. godine, objavio „Saopštenje“ o svome formiranju, pozivajući narode Kosova i Metohije da stupe u partizanske redove. Učestvao je, u decembru 1943. godine, i na savetovanju Okružnog komiteta, uz prisustvo delegata Vrhovnog štaba NOV i POJ, o razvoju NOB na Kosovu i Metohiji.

Kada je, 15. aprila 1943. godine, obrazovan Glavni štab NOV i PO Kosova i Metohije, kao i Prva kosovska i Druga metohijska operativna zona, Milan je postavljen za komandanta Prve kosovske operativne zone. Kao delegat Glavnog štaba Kosova i Metohije, upućen je u Jablanicu i Vranjsko-kumanovsko područje, da organizuje stvaranje baza na koje će se oslanjati kosovske partizanske jedinice, i dejstvovati u sadejstvu s partizanima sa ovih područja.

U Jablanicu, u Štab Prvog južnomoravskog partizanskog odreda, stigao je 12. avgusta 1943. godine, i učestvovao je u odbrambenim borbama protiv četnika na Radanu. Na osnovu njegove ideje, četnici su napadnuti iz pozadine i tako je razbijen četnički kosovski korpus i zaplenjena njegova arhiva u avgustu 1943. godine. Sa sekretarom Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, dr. Blagojem Neškovićem, zaključio je, 6. septembra 1943. godine, dogovor o preduzimanju vojno-političkih mera na jugu Srbije. Zbog pomoći Narodnooslobodilačkoj borbi na Kosovu, s osloncem na Prvi i Drugi južnomoravski odred i Okružne komitete u Leskovcu, Vranju, a posebno na Sreski komitet KPJ za Preševo.

U manastiru Prohor Pčinjski, kod Vranja, 19. novembra 1943. godine sa Oblasnim komitetom KPJ za Kosovo, čiji je bio član, formirao je Prvi kosovski bataljon. Ubrzo potom, 20. novembra, određen je za komandanta Operativnog štaba, zbog koordinacije dejstva Kosovskog, Prvog južnomoravskog i Kumanovskog batljona. Određen je za zamenika komandanta novog Operativnog štaba, formiranog 2. februara 1944. godine. Sa Prvim kosovskim bataljonom i drugim jedinicama učestvuje u oko 30 borbi protiv bugarskih i nemačkih jedinica. Učestvovao je u decembru 1943. godine u oslobođenju 1.800 interniraca u Krivoj Palanci, u desetodnevnoj operaciji na Karadaku, u uništenju četnika 29. februara 1944. godine, kod sela Sejca, i njihovom gonjenju, kada je Prvi kosovski bataljon zarobio 104 četnika i više njih ubio i ranio.

U Viševcu, 25. marta 1944. godine, imenovan je za komandanta novoosnovanog Kosovskog NOP odreda. U vreme boravka u šumi Obozne, reorganizovan je štab Osme srpske brigade, jer je od boraca brigade i Kosovskog bataljona stvorena jedna borbena jedinica, a Milan je imenovan za njenog komandanta. Oko 9 časova, istog dana, bugarski avioni napali su bombama i mitraljeskom paljbom, a prema mestu gde su se nalazili partizani, kretao se bataljon Bugara. Kolonu su razbila dva bataljona Treće makedonske NOU brigade. U to vreme, Osma srpska brigada sukobila se, oko 14 časova, s drugom kolonom od oko 500 bugarskih vojnika. Posle kratke i žestoke borbe, i ova kolona Bugara bila je razbijena i naterana u bekstvo.

Borbeni zadaci doveli su Osmu srpsku brigadu u severnu Grčku, zajedno s jedinicama Osogovske grupe. Posle neprekidnih borbi protiv Bugara i Nemaca, brigada je s jugoslovensko-grčke granice krenula ka Kozjaku i Pčinji, u Srbiju. Od Gradačkih planina, na čijim su se padinama jedinice odmarale, Osogovska grupa je pokušala, 2. juna 1944, da pređe Vardar kod sela Gradeca, da bi se prebacila u zapadnu Makedoniju. Prelaz nije uspeo, pa je Glavni štab NOV i PO Makedonije odlučio da se Osogovska grupa vrati u Srbiju, na planinu Kozjak.

Osma srpska i Treća makedonska udarna brigada vodile su, 5. juna 1944, šestočasovnu borbu protiv neprijateljskih jedinica. Brigade su, zajedničkim dejstvom, odbacile Bugare, ali su se i same morale povući. U popodnevnim časovima 9. juna 1944. uspostavljena je radio-veza s Vrhovnim štabom NOV i POJ, koji je istog dana depešom naredio da Milan Zečar odmah krene ka jugu Srbije, da bi primio komandu nad 25-om srpskom divizijom. U istoj depeši za političkog komesara divizije postavljen je Radoš Jovanović Selja.

S planine Plačkovice, u noći između 9. i 10. juna 1944, brigade su krenule preko Bregalnice, ka Osogovskim planinama. Reka Bregalnica nije bila naročita prepreka za borce obe brigade. Ali, tu su bila prostrana pirinčana polja. Noge boraca i konja upadale su u mulj, zbog čega je kretanje bilo otežano i usporeno.

Tačno u ponoć, koristeći se poljskim putem između pirinčanih polja, na oko 300 metara od sela Mojanci, kod Kočana, kolone su prišle ritu Bregalnice. U prethodnici bila je Prva kosovska brigada, i ona se sukobila s bugarskom pešadijom i vodom mitraljezaca, koji su bili u zasedi. Kosovci su bez zadržavanja prešli u juriš. Za njima je jurišala i Osma srpska brigada. U kratkoj, ali odlučnoj i žestokoj borbi, brigade su uspele da razbiju bugarsku zasedu, ali je Milan Zečar poginuo.

Posle sahrane, pred postrojenim borcima, pročitana je depeša Vrhovnom štabu NOV i POJ, u kojoj se tražilo da se Milanu Zečaru, zemljoradniku s Kosova, komandantu Prve kosovske brigade, dodeli naziv narodnog heroja „... jer je svojim besprimernim heroizmom u dosadašnjim borbama protiv neprijatelja ... bio oličenje junaštva i služio kao primer svima“.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 5. jula 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.