Milan Mića Petrović
Milan Petrović | |
|---|---|
 | |
| Nadimak | Mića |
| Datum rođenja | 5. novembar 1945. |
| Mesto rođenja | Banatsko Aleksandrovo, DF Jugoslavija |
Milan Mića Petrović (Banatsko Aleksandrovo, 5. novembar 1945) srpski je pevač, kompozitor, aranžer, profesor muzike i nacionalni radnik. Najpoznatiji je pevač srpskih rodoljubivih pesama van otadžbine.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Od 1958. živi u Kanadi. Studirao je četiri godine muzičku teoriju i kompoziciju na univerzitetu Batler, a zatim završio i jednogodišnju učiteljsku školu.[2]
Petrović od 1976. sa društvom srpskih emigranata u Kanadi sakuplja i snima patriotske pesme iz vremena ranog 20. veka, Prvog svetskog rata i Drugog svetskog rata, pre svega srpske komitske i pesme Jugoslovenske vojske u otadžbini (četnici), koje su u SFRJ bile zabranjene za snimanje i izvođenje.[3]
Osnivač je diskografske kuće „Mipex records” u Torontu 1976. godine sa ciljem da se spreče od iščezavanja i daju u javnost narodne rodoljubive srpske pesme prenešene u dijasporu putem srpskih emigranata.[4]
Diskografija[uredi | uredi izvor]
- 1978: Cvetala mi lipa i topola[5]
- 1980: Pesmom kroz srpsku istoriju
- 1981: Mi smo Ravnogorci
- 1984: Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala?
- 1986: Slava Čiči
- 1988: U četnike srpski rode
- 1989: Kosovo je srpska zemlja
- 1993: Dvadesetog veka junak
- 2008: Štekće "Zorka" kraj Loznice
- 2008: Oj lane Radovane
- 2010: Sa Ovčara i Kablara
- 2011: 70-togodišnjica Ravne Gore
- 2012: 100-godišnjica oslobođenja Stare Srbije i Maćedonije
- 2013: Čiča Dražo, jabuko na grani
- 2018: Srpske komitske pesme
- 2022: Komite dojdoše
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Petrović, Milan i Ksenija Vučević (razgovor) „Mića Petrović, muzičar i profesor: Pesmom kroz srpsku istoriju“, Toronto novosti, Toronto, 10. decembar 2012.
- ^ Petrović Milan i Miloslav Samardžić (razgovor). „Četnički Vuk Karadžić: Mića Petrović“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. август 2009), Pogledi, Kragujevac, 20. septembar. 1991. стр. 26-29.
- ^ Petrović, Milan Mića. „Specijal: g. Mića Petrović - Čuvar srpske rodoljubive pesme u dijaspori”. SLOVO LJUBVE. Radio Slovo ljubve. Приступљено 13. 5. 2017.
- ^ „Мића Петровић: Жеља ми је да учиним све што могу да очувамо и забележимо српску историју кроз песму као музички додатак писаној историји”. СРПСКА ИСТОРИЈА (на језику: српски). Приступљено 2022-09-01.
- ^ Milan - Mića Petrović, Narodni orkestar i grupa pevača – Cvetala mi lipa i topola, 1978, Discogs
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanična internet prezentacija
- Bibliografija i pres kliping tekstova o umetniku Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. novembar 2018)
