Milan Nešković
| Milan Nešković | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1985. |
| Mesto rođenja | Valjevo, SFRJ |
Milan Nešković (Valjevo, 1985) srpski je pozorišni reditelj i univerzitetski profesor.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Nešković je rođen u Valjevu,[1] studirao je i diplomirao 2011. godine na katedri za pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Nikole Jevtića i prof. Alise Stojanović.[2]
Diplomirao je kao prvi student Fakulteta dramskih umetnosti u nekoj od zemalja Evropske unije, sa praizvedbom predstave „Šine“, Milene Marković u pozorištu „Tartini“ u Sloveniji.[3]
Bio je umetnički saradnik profesorki Alisi Stojanović tokom prijemnog ispita na katedri za pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 2009.[2]
Izabran je u zvanje docenta 2016. na Akademiji umetnosti u Beogradu.[2]
Angažovan je na mestu reditelja drame u Narodnom pozorištu u Nišu (2014—2015), kreativni direktor internacionalnog filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf” (2012—2014). Od 2012. moderator i autor svih radionica ”Kustendorf festivala”. Jedan od pet osnivača i rukovodilac Mikser festivala, najvećeg festivala kreativnosti i inovativnosti u ovom delu Evrope (2009—2014).[2]
On je osnivač i kreativni direktor međunarodnog festivala ruske muzike „Boljšoj”.[2]
Radio je kao asistent reditelja Emira Kusturice na filmu „Na mlečnom putu” 2013—2016. U istom filmu je tumačio ulogu pilota.[2]
Nagrade[uredi | uredi izvor]
- Nagrada ”Joakim Vujuć” za najbolju dečiju predstavu u Srbiji 2010. godine
- Bijenalna nagrada ”Ljubomir Muci Draškić” za najboljeg reditelja na Beogradskim scenama u 2014. i 2015. godini
- Nagrada za najbolju predstavu u celini na internacionalnom festivalu ”Brčko 2015”
- Sterijina nagrada za režiju, 2021.[4][5]
Teatrografija[uredi | uredi izvor]
- M. Mlađenović, „Maestro“, Narodno pozorište Sombor, 2017.
- Petar Mihajlović “Švajcarska“, Narodno pozorište Republike Srpske, 2017.
- Borisav Stanković „Ruža uvela“, Pozorište „Bora Stanković“, Vranje, 2017.
- Željko Hubač ”Berlinski zid”, Beogradsko dramsko pozorište 2016.
- Aleksandar Popović ”Mrešćenje šarana”, Atelje 212 2016.
- Dejan Dukovski „Prometejev put“, „Dorćol plac”, 2016.
- Aleksandar Popović ”Bela kafa”, Narodno pozorište u Beogradu 2015.[6]
- Momčilo Nastasijević ”Kod večite slavine”, Narodno pozorište u Beogradu 2014.
- Laslo Vegel ”Šoferi”, Narodno pozorište Niš 2014.
- Branislav Nušić ”Devetstopetnaesta”, Kruševačko poѕorište 2013.
- Ognjen Obradović ”Nedelja, juče, danas, sutra” Beogradsko dramsko pozorište 2012.
- Vilijem Šekspir ”Komedija zabune”, Narodno pozorište Subotica 2011.
- Beka Savić ”Ben”, po motivima bajke Mome Kapora ”Sanja”, BDP 2010.
- Aleksandar Popović ”Crvenkapa”, Narodno pozorište Užice 2009.
- Artur Šnicler ”Vrteška”, Beogradsko dramsko pozorište 2009.
- Milena Marković ”Šine”, Gledališče Tartini, Piran, Slovenija 2008.
- Deana Leskovar ”Tri čekića, o srpu da i ne govorimo”, Pozorište Dadov 2008.
- Vladimir Đurđević ”Balada o Pišonji i Žugi”, Zvezdara teatar 2007.
- Dimitrije Vojnov ”72 device”, Pozorište Dadov 2007.
- Entoni Bardžis ”Paklena pomorandža”, Pozorište Dadov 2006.
- Reditelj događaja ”Pobunjeni anđeli”, centralne manifestacije obeležavanja 100 godina početka Velikog rata, Vidovdan 2014, Andrićgrad, sa direktnim prenosom na dve nacionalne, i devet lokalnih televizija.
- Nečista krv, Narodno pozorište, 2019.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kolubara, Revija. „Četiri Valjevca i Bela kafa”. Revija KOLUBARA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-25.
- ^ a b v g d đ „Milan Nešković | Akademija umetnosti” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-25.
- ^ „Untitled Document”. www.raskrsce.com. Pristupljeno 2021-10-25.
- ^ „Nešković: Zbog negativne selekcije biće nam gore nego 90-ih”. NOVA portal (na jeziku: srpski). 2021-07-05. Pristupljeno 2021-10-25.
- ^ „NAGRADE 66. STERIJINOG POZORJA | Sterijino pozorje” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-10-25.
- ^ Banjaluka.com (2017-05-15). „Milan Nešković, srpski reditelj, o novoj predstavi u NP RS: Mentalitet nam ne dozvoljava napredak”. Banjaluka (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-10-25.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
