Milan Simović (narodni heroj)

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Milan Simović.

milan simović
Lični podaci
Datum rođenja	(1909-07-12)12. jul 1909.
Mesto rođenja	Šip, kod Pala, Austrougarska
Datum smrti	21. januar 1942.(1942-01-21) (32 god.)
Mesto smrti	Ilovača, kod Goražda, ND Hrvatska
Profesija	radnik
Delovanje
Član KPJ od	1937.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	6. septembra 1942.

Milan Simović (Šip, kod Pala, 12. jul 1909 — Ilovača, kod Goražda, 21. januar 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 12. jula 1909. godine u selu Šipu, u blizini Pala, kod Sarajeva. Posle završetka osnovne škole, ostao je u rodnom mestu i do odsluženja vojnog roka se bavio zemljoradnjom. Posle odsluženja vojnog roka, radio je najpre kao nadničar, a zatim kao skretničar i čuvar pruge između Višegrada i Stambolčića. Kao mladi radnik je pristupio radničkom pokretu, a 1937. godine je postao član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).

Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije i formiranja ustaške Nezavisne Države Hrvatske, Milan je napustio službu i vratio se u rodno mesto, gde je aktivno učestvovao u pripremama oružanog ustanka. Bio je izabran za komandria prve ustaničke čete formirane u njegovom kraju, a koja je kasnije ušla u sastav Romanijskog partizanskog odreda, pod komandom Slaviše Vajnera „Čiče romanijskog“. Prvu akciju, Milan je sa svojom četom izveo u selu Dovlićima, gde je najpre razoružao stražu, koja je čuvala prugu, a zatim razrušio železničku prugu.

Koristeći eksploziv iz neeksplodiranih avionskih bombi, koje mu je slao Štab Romanijskog partizanskog odreda, Milan je sa svojim borcima, porušio - most kod sela Rakita, dugačak 140 metara, a zatim mostove kod sela Sjetline, Gajeva, Podkorana i dr. Punih šest meseci je njegova četa vodila borbe protiv ustaško-domobranskih snaga koje su pokušavale da obezbede saobraćaj na pruzi Sarajevo-Višegrad.

Milan je iako komadir čete, učestvovao u skoro svim borbama svoje čete, a posebno se istakao u borbama - na Šiljicama, kod Majdana, Kosmaja, Prutine, Gračanice i Prače. U selu Sjetlini, gde se nalazilo 1.500 neprijateljskih vojnika, uspeo je da, sa svojim borcima, na juriš zauzme železničku stanicu i poruši železnička postrojenja. U selu Stambolčiću je pištoljem ubio neprijateljskog mitraljesca i zarobio njegov mitraljez, a na Palama je uspeo da zarobi nekoliko neprijateljskih oficira. Kada je obrazovan privremeni front na Palama, Milan je bio postavljen za njegovog komandanta. U borbi koja se vodila dva dana i dve noći na Dobrim Vodama i Bukovcu, sredinom novembra 1941. godine, Milan je uspeo da sam ubije dvanaest nemačkih vojnika.

Posle formiranja Prve proleterske udarne brigade, Milan je zajedno sa svojim ocem Danilom, početkom januara 1942. godine, stupio u brigadu. Na putu za Foču, 21. januara 1942, kod sela Ilovače je upao je u ustašku zasedu i bio ranjen. Pošto je bio ranjen u nogu, nije mogao da se kreće, pa su ga ustaše zaklale.

Odlukom Vrhovnog štaba NOV i POJ, 6. septembra 1942. godine, proglašen je za narodnog heroja, među prvim borcima NOV i POJ. U „Biltenu Vrhovnog štaba“ br 20-22 o proglašenju Milan Simovića za narodnog heroja piše:

„ Po odluci Vrhovnog štaba NOV i POJ daje se naziv narodnog heroja drugu Simoviću Milanu, komandiru Viteške čete Romanijskog partizanskog odreda. U toku petomjesečne borbe, u kojoj je lično učestvovao i bio u prvim redovima, organizovao je rušenje želj. pruge Sarajevo—Višegrad i tako je onesposobio za više od 10 mjeseci. Drug Simović je poginuo od mučke ustaške ruke. ”

Literatura

• Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, tom II, knjiga I — Bilten Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojno-istorijski institut Jugoslovenske armije. 1949. 
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.