Milovan Bojić
| Milovan Bojić | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||||
| Datum rođenja | 13. mart 1955. | ||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Kolašin, FNR Jugoslavija | ||||||||||||||||
| Državljanstvo | Srbija | ||||||||||||||||
| Univerzitet | Univerzitet u Beogradu | ||||||||||||||||
| Profesija | lekar | ||||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||||
| Politička stranka | Srpska radikalna stranka
Jugoslovenska levica (1994–1998) Socijalistička partija Srbije (1990–1994) | ||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Milovan Bojić (Kolašin, 13. mart 1955) srpski je lekar, političar i univerzitetski profesor. Direktor je Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
U periodu od 24. marta 1998. do 24. oktobra 2000. godine, obavljao je dužnost potpredsednika Vlade Republike Srbije, a bio je i ministar zdravlja od 12. jula do 24. oktobra 2000. godine. Od parlamentarnih izbora 2016. do 30. avgusta 2017. godine je bio narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Milovan Bojić je rođen 13. marta 1955. godine u Kolašinu. Želeo je da studira književnost, ali je po želji roditelja upisao studije medicine.
Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je završio osnovne i magistarske studije, specijalizaciju interne medicine i doktorirao.
Stručna karijera[uredi | uredi izvor]
Radio je u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata (Studentska poliklinika) u Beogradu.
Od 1992. godine je postao direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Na tom mestu je ostao do oktobra 2000. godine.
Na sednici Vlade Republike Srbije 28. septembra 2017. godine, ponovo je imenovan za vršioca dužnosti direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.[1] Za direktora je imenovan 19. aprila 2018. godine.[2]
Nastavnička karijera[uredi | uredi izvor]
U zvanju docenta primljen je u radni odnos na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Tu je biran i u zvanje vanrednog profesora.
Od 31. oktobra 2019. godine, predaje na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci, u zvanju redovnog profesora.[3]
Politička delatnost[uredi | uredi izvor]
Pristupio je Socijalističkoj partiji Srbije neposredno po njenom osnivanju 1990. godine i postao predsednik opštinskog odbora Vračar. Bio je kandidat na listi za odbornike Skupštine grada Beograda na izborima 1993. godine.
Postao je član Jugoslovenske levice (JUL) odmah po nastanku 1994. godine. Predvodio je lokalnu izbornu listu u Bijelom polju na izborima 1996. godine. Na saveznim parlamentarnim izborima 1997. godine, Bojić je postao savezni poslanik u Veću republika. Novi mandat saveznog poslanika je dobio na izborima 2000. godine.
Bojić je 24. marta 1998. godine izabran za potpredsednika Vlade Republike Srbije, čiji je predsednik po drugi put bio Mirko Marjanović. Njegova vlada je imala po dva potpredsednika iz redova Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke, kao i jednog iz Jugoslovenske levice, a to je bio upravo Bojić.
Savet Evropske unije je 28. decembra 1998. godine, zabranio ulazak jugoslovenskim državnim funkcionerima u zemlje članice Evropske unije. Na spisku je bilo i ime Milovana Bojića.
Za ministra zdravlja je imenovan 12. jula 2000. godine. Tada je zabranio pušenje u svim medicinskim ustanovama, a promovisao je uvoz lekova iz Kine.
Nakon smene Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine, Bojić je ostao savezni poslanik. Na mesto potpredsednika Vlade je podneo ostavku 9. oktobra, a mandat mu je prestao 24. oktobra. Usledilo je njegovo uklanjanje sa mesta direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje. U dva navrata tokom 2001. i 2002. godine, pokušano je ukidanje njegovog imuniteta kao saveznog poslanika, radi sprovođenja krivičnog postupka.
Tokom 2012. godine, posetio je Vojislava Šešelja u pritvorskoj jedinici Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Bojić je u narednim godinama pristupio Srpskoj radikalnoj stranci i postao šef lekarskog tima koji je brinuo o Šešeljevom zdravlju, o čemu je redovno izveštavao javnost na konferencijama za medije.[4] Štampanje Šešeljeve knjige „Srpski narod mora da oslobodi Kosovo i Metohiju“ i promocije u Sava centru 6. decembra 2015. godine, finansirao je Milovan Bojić.[5]
Na parlamentarnim izborima 2016. godine, Bojić je bio sedmi kandidat na listi Srpske radikalne stranke.[6] Kako je stranka prešla cenzus, postao je narodni poslanik. Podneo je ostavku na mesto narodnog poslanika 30. avgusta 2017. godine, neposredno pre ponovnog izbora za direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
Odlikovanja[uredi | uredi izvor]
Republika Srpska: Orden Republike Srpske sa zlatnim vencem[7]
Republika Srbija: Sretenjski orden prvog stepena[8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Bojić ponovo direktor Instituta "Dedinje"”. 28. 9. 2017.
- ^ „Prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje"”.
- ^ „Biografija na sajtu Univerziteta u Banjoj Luci”. Pristupljeno 16. 8. 2020.[mrtva veza]
- ^ „Bojić: Pogoršano zdravlje Šešelja”. 6. jun 2015.
- ^ „Šešelj objavio novu knjigu "Srpski narod mora da oslobodi Kosovo i Metohiju"”. 30. 11. 2015.
- ^ „Izborna lista Srpske radikalne stranke”. 2016. Arhivirano iz originala 25. 07. 2020. g. Nevalidan unos
|dead-url=dead(pomoć) - ^ „Među odlikovanima patrijarh Porfirije, Vladimir Putin i Siniša Mihajlović”. Politika Online. Pristupljeno 2023-01-08.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Dodeljena odlikovanja povodom Dana državnosti”. www.rts.rs. Pristupljeno 2023-02-15.
