Милодух
| Miloduh | |
|---|---|
| |
| Ilustracija iz 1885.[1] | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Pleme: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | H. officinalis
|
| Binomno ime | |
| Hyssopus officinalis | |
| Sinonimi[2] | |
| |
Miloduh (lat. Hyssopus oficinalis L. porodica: Lamiaceae, narodna imena: izop, blagovanj, ižop, veljen, vuzak) je lekovita biljka koja potiče iz Male Azije i iz sušnih predela Sredozemnog mora. Gaji se pretežno u srednjoj i južnoj Evropi. Značajni zasadi pod miloduhom su u Rusiji, Italiji, Španiji, Francuskoj i u Indiji.
Botaničke osobine[uredi | uredi izvor]
.jpg)
U odnosu na bogatstvo u kojem se javlja u genskom centru (centru porekla), miloduh se deli na četiri podvrste. U srednjoj Evropi značajna su dva:
- Goli ili slabo dlakavi
- Jako dlakavi
Miloduh je višegodišnji polužbun. koren je višeglav, dubok, vretenast. Stablo je uspravno, visoko 50–70 cm i grana se u donjem delu. Pri zemlji je odrvenjeno, a iznad toga zeljasto. Listovi su naspramno raspoređeni, tamnozeleni, po obodu ravni, lancetasti. Razvijen list dužine je 2–4 cm, širine 0,5–1 cm, prekriven žlezdama sa etarskim uljima i sa lica i sa naličja tipično kseromorfan. Cvast se sastoji od 7 do 9 cvetova raspoređenih u pršljenive. Cvetovi su plave, bele i roze boje. Cveta od juna do septembra. Plod je tamna ili braonkastocrna orašica izduženojajastog oblika na vrhu zašiljena, dužine 2-2,5 cm, širine 1-1,2 cm, mase 1000 zrna 1-1,2 g.
Hemijski sastav[uredi | uredi izvor]
Hemijski sastav miloduha sadrži 0,3-1% etarskog ulja. Glavni sastojak etarskog ulja je 1-pinokamfen. Važniji sastojci su još i alfai beta-pinen, kamfen kao i nekoliko sekviterpetskih alkohola. Nadzemni delovi miloduha osim etarskog ulja sadrže flavonoide 5-8% tinina 3-6% gorkih materija, diosmin, hisopin i smolu.
Lekovito delovanje i upotreba[uredi | uredi izvor]
Osušeni cvetni izdanci miloduha koriste se u raznim čajevima[3], čajnim smešama kao ekspetorantni i lekovi protiv hroničnog bronhitisa i astmatičnih oboljenja. Čest je sastojak hipertenzičnih preparata, kao i čajeva za poboljšanje apetita. Pomaže i kod noćnog znojenja izazvanog tuberkulozom pluća, zatim kod prekomerene sluzi u crevima, žutice itd. Ekstrakt je dobar fungicid i dijaforetik. Droga je začinski gorka, koristi se u domaćinstvu, kao i u prehrambenoj industriji za poboljšanje mesa i umaka. Etarsko ulje se koristi kako u konzervnoj i likerskoj, tako i u parfimerijskoj industriji. Miloduh je pogodan za ozelenjavanje suvih brežuljaka.
Gajenje[uredi | uredi izvor]
Dobro raste na suvim, toplim i prema jugu okrenutim padinama. Dobro podnosi sušu. Uspeva na svim tipovima zemljišta. Može se uspešno gajiti i na manje plodnim, šljunkovitim terenima, gotovo na kršu. Najbolje raste na krečnim, srednje vezanim terenima koji se lako zagrevaju. Pošto više godina ostaje na istoj njivi, mora se obratiti pažnja da se seje na zemljištu u kojem nema višegodišnjih korova. Dobri predusevi su:
Biljke čije se seme lako osipa (mirođija, komorač i korijandar) i koje se ne mogu uspešno suzbiti herbicidima, koji nisu štetni po miloduh, nisu dobri predusevi. Miloduh se može sejati na istoj njivi tek posle 4-5 godina. Pošto se miloduh gaji na slabo plodnim zemljištima, to na postizanje zadovoljavajućih prinosa možemo računati samo pri redovnom đubrenju. Đubrenje organskim đubrivima - iz ekonomskih razloga - ne dolazi u obzir. U višegodišnjim zasadima treba đubriti prvenstveno azotnim đubrivima, a količine zavise od razviča miloduha. Produktivna sposobnost starih zasada može se sačuvati dodavanjem povećih količina azotnih đubriva (60–90 kg/ha N).
Priprema zemljišta se sastoji od ljuštenja (što ima izuzeta značaj u borbi protiv korova) i dubokog oranja u jesen. Zemljište treba da je rastresito i poravnato, zato je pred setvu potrebno drljanje i ravnanje ili upotreba setvo-spremača. Miloduh se razmnožava setvom semena u rano proleće, u martu, najkasnije početkom aprila. Posledica kasne setve je neravnomerno nicanje. Preporučljivo je sejati 120-150 klijavih semena po dužnom metru, što u zavisnosti od klijavosti iznosi 3–5 kg/ha semena. Dubina setve je od 1–2 cm. Posle setve, ukoliko zemlja nije suviše vlažna, preporučuje se upotreba kembrdž-valjka radi ravnomernog nicanja. Seje se na razmaku 50–70 cm između redova, u zavisnosti od mašine za obradu zemljišta i žetvu, kojima gazdinstvo raspolaže. Na terenima sa nagibom redovi treba da budu paralelni sa izohipsama.
U borbi protiv korova treba koristiti hemijsko i mehaničko uništavanje korova. Neposredno posle setve (ali obavezno pre nicanja) tretira se sa 2,5–3 kg/ha prometrina Ѕ-50). Ovo je dovoljna zaštita od korova u prva dva meseca vegetacije. U nepovoljnim uslovima - ako je proleće veoma suvo, ako se njiva zakorovljava uprkos tretitanju herbicidom - korovi koji niču mogu se suzbiti prstenjem sa 1%-nim parakvatom (tretira se pre nicanja). U prvoj godini se prema potrebi može prskati sa 1-1,5 kg/ha linurona, odnosno 1,5–3 kg/ha prometrina Ѕ-50, kada je miloduh visine 10–15 cm. Višegodišnji miloduh može se tretirati u rano proleće pre nicanja monokotiledonih korova, kada su izdanci dugi 10–20 cm. Može se prskati sa 1,5-2,5 kg/ha linurona, odnosno 2–3 kg/ha prometrina.
Suzbijanje korova svake godine treba dopuniti jednim međurednim okopavanjem. Ovom merom se ujedno postiže i bolje provetravanje zemljišta. Ako usled napada tripsa dođe do veće štete na listovima, treba pre cvetanja prskati nekim preparatom na bazi dimetoata (0,1%). Poslednjih godina se u višegodišnjim zasadima često javlja poljska vilina kosica (lat. Cuscuta campestris) koja se suzbija lokalnim tretiranjem dikvatom (1%) posle prve kosidbe, ili paljenjem.
Za dobijanje suve droge, miloduh se kosi od početka cvetanja do punog cvetanja, a za dobijanje etarskog ulja kosi se u julu u periodu punog cvetanja. Preporučljivo je da se kosi iznad donjih, odrvenjenih delova, jer oni smanjuju kvalitet droge. Ako je vreme suvo, pokošena biljka se može ostaviti na njivi da vene, jer čak i ako ostane nekoliko dana na Suncu, to još neće uticati na boju biljke. U koliko je vreme kišovito posle kosidbe, treba miloduh otpremiti do sušare. Najpogodnije su sušare sa hladnim ili umereno toplim vazduhom. Posle sušenja droga se sprema u hale.
Prinos miloduha u prvoj godini je 2-3 t/ha, a od druge godine 6-10 t/ha sveže biljke. Prinos etarskog ulja se kreće između 8–15 kg/ha odnos između svežeg i suvog miloduha je 5:1.
Za drogu Hyssopi herba propisan je standard JUS E.B3079[traži se izvor]
| Osobine | Sadržaj u % za kvalitet I | Sadržaj u % za kvalitet II |
|---|---|---|
| Etarsko ulje, najmanje | 0,5 | 0,3 |
| Izmenjena boja, najviše | 1 | 2 |
| Delovi biljke manji od 2mm, najviše | 3 | 5 |
| Primese drugih biljaka, najviše | 0.5 | 1 |
| Vlaga, najviše | ||
| Pepeo, najviše |
Za etarsko ulje miloduha - Hyssopus officinalis linnaeus propisan je standard JUS H.H9.067[4]
| Svojstva | Karakteristike |
|---|---|
| Spoljni izgled | Bistra, bezbojna pokretljiva tečnost |
| Miris | Karakterističan |
| Relativna gustina na 20 °C/20 °C | Od 0,920 do 0,979 |
| Indeks refrakcije na 20 °C | Od 1,440 do 1,482 |
| Optička rotacija na 20 °C | Između -25° i -6° |
| Kiselinski broj | Manje ili jednako 11,0 |
| Etarsko broj | Od 3 do 36 |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Prof. Dr. Otto Wilhelm Thomé, Flora von Deutschland, Österreich und der Schweiz 1885, Gera, Germany
- ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Pristupljeno 13. 1. 2015.
- ^ „Čaj od nadzemnog dela miloduha”.
- ^ „Etarsko ulje isopa (Hyssopus officinalis Linnaeus)”. Arhivirano iz originala 23. 12. 2016. g. Pristupljeno 17. 12. 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jan Kišgeci "Lekovite i aromatične boljke" Partenon, Srpska književna zadruga Novi Sad, 2008. godina
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Hyssopus officinalis na Vikimedijinoj ostavi
Подаци везани за чланак Hyssopus officinalis на Викиврстама
