Milosnice
Milosnice ili milostive su demoni bolesti u slovenskoj mitologiji.
Ime[uredi | uredi izvor]
Milosnice su poznate i kao milostive, dobre majke, tetke, čumirol itd. Ova imena su im dodeljena kako bi ih narod umilostivio. Lična imena milosnica su zaboravljena. Narod je verovao da ako se demonu ili božanstvu izgovori lično ime, da je to ravno dozivanju tog bića.
Opis[uredi | uredi izvor]
Milosnice su opisane kao žene u crnini. Kreću se same ili u grupi. Milosnice su nevidljiva bića i svaka od njih je nosila neku bolest. Epidemije su izazivale udruženim snagama.
Sposobnosti[uredi | uredi izvor]
Milosnice su nevidljiva mitska bića i mogle su da donesu bolest bilo kome u bilo kom periodu. Od Milosnica nije bilo spasa. U zavisnosti koliko je milosnica bilo umešano u napad, takvog je intenziteta bila epidemija koju su milosnice izazivale. Broj milosnica nikad nije bio isti, merio se brojem različitih bolesti koje su napale: gušobolja, boginje, šarlah, itd.
Odbrana[uredi | uredi izvor]
Od milosnica nije bilo spasa, ali postojao je obred teranja milosnica. Kada bi narod osetio da će uskoro napasti neka bolest ili je krenula neka epidemija. Na ulazima u selo i po njegovim raskrsnicama bi se ložila vatra. Delila bi se hrana i piće na određenim mestim, pa čak i neka vrsta svečanosti sa muzikom i zabavom. Narod je verovao da bi time terali milosnice i bolest koje nose. Ovakvi obredi su se zvali Tetke (Tejke) ili Baba Kalja.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Srpska mitologija — Sitni demoni, Milenko Bodirogić, Miloš Vujanović, Dragan Bibin, 2010.
- Srpska mitologija — Mitološka raskršća, Sreten Petrović, 2000.
- Mitska bića srpskih predanja, Slobodan Zečević, 1981.
