Miloš Radojčić (lekar)
Miloš Radojčić | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1820. |
| Mesto rođenja | Irig |
| Datum smrti | 29. jul 1879. |
Miloš Radojčić (Irig, 1820 — Zemun, 29. jula 1879) bio je srpski lekar, pisac i publicista.
Biografija i karijera[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Irigu, njegov otac Karalampije bio je sveštenik. U Irigu je završio osnovnu školu, a posle toga otac ga je odveo u Karlovce gde je završio šest razreda gimnazije, nakon čega je dovršio sedmi i osmi razred u Segedinu. Medicinu je završio u Pešti, gde je 1847. promovisan za doktora medicine.[1]
Odmah nakon završenog obrazovanja nastanio se u Pančevu gde je započeo svoju karijeru kao lekar. U Pančevu je u to vreme radio i Konstantin Pejčić, sa kojim se Miloš sprijateljio. Ovde ih je obojicu zatekla revolucionarna 1848. godina i obojica su se pridružili narodnom pokretu, na čelu sa patrijarhom Rajačićem.[1]
Kada je te godine sazvan sabor u Karlovcima Miloš je izabran za poslanika u svom rodnom Irigu. Na ovom saboru su za sekretare između ostalih bili izabrani i Livije Radivojević i sam Miloš Radojčić. Radojčić je bio i zapisničar na drugoj, trećoj, četvrtoj i petoj sednici ove narodne skupštine.
Po proglašenju Srpske Vojvodine Miloš Radojčić je pozvan da u vojsci preuzme sanitetski resor.[1] General Stratimirović ga je 19. juna 1848. pozvao u Karlovce i poverio mu organizaciju vojnih bolnica u Karlovcima, Irigu, Sentomašu, Čurugu i drugim mestima u Vojvodini.[1] Miloš je savesno obavljao svoj zadatak i uspeo je da spreči širenje kolere i groznice, koje su se posle rata pojavile. Posle ovih uspeha iste godine 20. oktobra bude od vojvode Šupljikca i patrijarha Rajačića imenovan za šefa saniteta Srpske Vojvodine.[1] Iduće godine ušao je i u političko veće Srpske Vojvodine. U dekretu od 4. februara 1849. godine naziva se Radojčić sovjetnikom po struci političeskoj praviteljstva vojvodine Srbske.[1] Deret je potpisao sam patrijarh Rajačić.
Kada se revolucija ugasila Miloš Rajačić se vraća u Pančevo i nastavlja rad u svojoj praksi. Naredne 1850. godine prelazi u Zemun, gde ga je ratno ministartsvo u Beču imenovalo za doktora vojnog komiteta Zemuna. Za zasluge u polju zdravstva u vreme ratnih godina 1848-1849. dobio je i carsko priznanje. U Zemunu se 1855. godine oženio Marijom Kritovac iz Rume i sa njom dobio sina Kostu, koji će takođe biti lekar u Zemunu i ćerku Jelenu. [1]
Godine 1861. i 1865. bio je biran za sabor u Karlovcima, a 1872. odlikovan je viteškim krstom ordena Franje Josifa. [1]
%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D1%83.jpg)
Miloš Radojčić se nije bavio samo medicinom već i književnošću, a posebno je uživao u pisanju pesama. Godine 1843. napisao je pesmu Srpska zora i koja se štampala u Budimu. Iste godine kada je umro Dimitrije Krestić arhimandrit manastira Krušedol, Radojčić mu je napisao posmrtnu odu, koja je takođe štampana. Bavio se i prirodnim naukama, pa je tako napisao Kratki pregled čudnih promeni naše zemlje, a osim geologije bavio se i istorijom, naročito rimskom. Posebnu je pažnju poklanjao istoriji Zemuna i prikupio je dosta istorijske građe o njemu. Njegova istorijska rasprava o Zemunu izašla je u Graničaru, listu Jovana Pavlovića, pod naslovom Crte iz povesnice Srema s obzirom povesnice varoši Zemuna. Po obimu ona obuhvata istoriju Zemuna od doba nastanka mesta u vreme Rimljana, a završava se bitkom na Senti 1697. godine. Moglo bi se reći da je Radojčić bio prvi istoričar zemunski koji je stavio akcenat baš na Zemun.[1]
Iz medicine pisao je Kratko poučenije o koleri 1848. godine dok je bio šef saniteta Srpske Vojvodine i ovaj rad se besplatno delio narodu, kako bi se epidemija suzbila. Osim toga u Zemunu je više puta držao predavanja o higijeni i alkoholizmu[1]. Mimo toga, napisao je i jednu političku knjižicu Glas jednog Srbina o vojvodstvu srpskom, koja je u ono vreme zbog svoje slobodoumnosti bila senzacija[1]. U kasnijem period pisao je Radojčić još tekstova u političkim i zabavnim listovima i to ponajviše na temu higijene i istorije.
Jako se zalagao za unapređivanje samog Zemuna, posebno za osnivanje trgovačke škole, koja će posle njegove smrti i biti osnovana. Takođe, bio je i među osnivačima prve građanske čitaonice u Zemunu. Bio je veliki poštovalac Vuka Karadžića i Branka Radičevića, sa kojima se uvek viđao kada bi došli u Zemun. Delio je iste ideale o ideje kao i oni.[1]
Dr Miloš Radojčić umro je u Zemunu 29. jula 1879. godine.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z i j k Znameniti zemunski Srbi u XIX veku. Zemun: Štamparija Isidora Stojčića. 1913. str. 102—108.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Znameniti zemunski Srbi u XIX veku, Štamparija Isidora Stojčića, Zemun 1913.