Milutin Đurišić
Milutin Đurišić | |
|---|---|
 Milutin Đurišić | |
| Datum rođenja | 27. mart 1904. |
| Mesto rođenja | Parci, Knjaževina Crna Gora |
| Datum smrti | 13. avgust 1963. (59 god.) |
| Mesto smrti | Titograd, SFRJ |
| Univerzitet | Univerzitet u Parizu |
| Zanimanje | pravnik, diplomata |
Milutin J. Đurišić (Parci, 27. mart 1904—Podgorica, 13. avgust 1963) je bio pravnik i diplomata.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je od oca Joka, oficira crnogorske narodne vojske, i majke Jane.[1] Gimnaziju je završio u Nikšiću. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Subotici.
Kao stipendista Kraljevine Jugoslavije, doktorirao je 1934. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Parizu (Sorbona), odbranivši tezu pod naslovom L'assistance mutuelle des banques d'émission depuis la guerre.[2]
Nakon doktoriranja, vraća se u zemlju i obavlja pripravnički staž u advokatskoj kancelariji u Baru.
Govorio je nekoliko stranih jezika.[1]
Diplomatska karijera[uredi | uredi izvor]
Poslije završetka pripravničkog staža, stupio je u diplomatsku službu Kraljevine Jugoslavije.
Od 1936. godine do početka Drugog svjetskog rata obavljao je dužnost generalnog sekretara u jugoslovenskom poslanstvu u Budimpešti.[1]
Po izbijanju rata, biva vraćen u Beograd, nakon čega, sa članovima kraljevske vlade i drugim zvaničnicima, odlazi u Jerusalim. Iz Jerusalima biva upućen, preko Kaira, u Južnoafričku Uniju.[3]
Do kraja 1945. godine bio je na dužnosti generalnog konzula Kraljevine Jugoslavije, odnosno Demokratske Federativne Jugoslavije, u Južnoafričkoj Uniji, sa sjedištem u Kejptaunu.[4]
Nakon opoziva vraća se u Beograd, a potom u Podgoricu, gdje je radio kao advokat. Umro je 1963. godine.[1]
Lični život[uredi | uredi izvor]
Bio je oženjen Veronikom (Verom) Popović, kćerkom dr Ivana Popovića, profesora i upravitelja Tekelijanuma u Budimpešti,[5] s kojom je imao sinove Ivana i Joka (obojica ljekari) i kćerku Ljubicu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Đurišić, Milivoje (1996). Parci i njihovi žitelji Đurišići i Raičkovići. Podgorica: Kulturno-prosvjetna zajednica.
- ^ Djourichitch, Miloutine Y (1934). L'assistance mutuelle des banques d'émission depuis la guerre (Teza) (na jeziku: French). Paris: F. Loviton.
- ^ Leksikon diplomatije Crne Gore. Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. 2022. str. 382. ISBN 9788672155204.
- ^ Opojevlić, Lidija (2003). „Generalni konzulat Kraljevine Jugoslavije u Kejptaunu (1941-1945): Istorijska beleška”. Arhiv: Časopis Arhiva Srbije i Crne Gore. 4:1-2: 63—77.
- ^ Németh Erika, Pethő Zsoltné. (2013). Sírok és temetők Szentendrén : Kr. e. 5500 - Kr. u. 2012. Pest Megyei Művelődési Központ és Könyvtár. Szentrendre: [PMK]. str. 100. ISBN 978-963-7521-79-9. OCLC 909948552.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Upozorenje | Lokalni parametri su prevaziđeni. |
