Minojska civilizacija

Karta minojskog Krita.

Minojska civilizacija je civilizacija bronzanog doba čije je središte bilo na ostrvu Krit. Krit je ostrvo u Sredozemnom moru dugačko 200, a široko 50 km. Minojska civilizacija nosi ovo ime jer se vrhovni sveštenik i najveći vladar zvao Minos. Minojska civilizacija nastala je oko 3000 god p. n. e., a svoj vrhunac doživljavala je oko 1500. p. n. e. O istoriji drevnog Krita saznaje se na osnovu iskopina, kojih ima mnogo. Minojci su došli na Krit sa kopna Grčke. Klima i zemljište je bilo povoljno te su se ovde i naselili. Glavni grad koji su Minojci podigli bio je Knosos. Tu je živelo najviše stanovnika i nalazila se vladareva palata. Drugi važan grad na Kritu bio je Festos.

Krit u 30. — 12. veku p. n. e.

Disk iz doba Minojske civilizacije

Ubrzo nakon završetka ranog bronzanog doba na ostrvima Egejskog arhipelaga, na Kritu je nikla nova kultura. Pionir arheologije, ser Artur Evans, nazvao je ovu kulturu regionalnim imenom — ranominojskom, da bi je razdvojio od kasnije srednjominojske i poznominojske za vreme kojih su palate monumentalnog karaktera dominirale nad ostrvom. Karakteristika ranominojske kulture jeste da je po svoj prilici izbegla destruktivno pustošenje koje je preplavilo veliki deo Egejskog mora između 2250. i 2000. godine p. n. e. Iako su neka mesta ranominojske kulture očigledno bila napuštena, a neka verovatno bila oštećena požarom (poput mesta Vasiliki kod Jerapetre) ili gotovo uništena, ne zna se kakva ih je sudbina zadesila pri kraju ovog perioda.

Problem je za otkrivanje toga šta se zapravo desilo, leži u činjenici da se mnoge ranominojske palate nalaze ispod palata iz srednjeg i poznog perioda (oko 2000. — 1380. godine p. n. e.). Za monumentalne komplekse palata u Knososu, Maliji i Festosu se zna da su imale ranije faze, ali se to ne može sistematski utvrditi bez uklanjanja struktura iz potonjih vremena, koje su od velikog arheološkog, arhitektonskog i turističkog značaja. Na ostalim mestima poput ostataka palate koji leže ispod grada Hanije (zapadni Krit) i mesta Arhanesa (južno od Knososa) takođe nisu moguća iskopavanja zbog većeg broja savremenih građevina.

Uprkos svemu tome ipak se veruje da je postojao manji ili veći kontinuitet što se tiče razvoja kulture za vreme razmaka obeleženim poslednjom fazom ranominojske i početkom srednjominojske kulture, kada je osobena i vrlo sofisticirana minojska kultura u takozvanom periodu plata poprimila svoj oblik. Izgleda da su veličina ostrva, a možda i njegova udaljenost od kopnene Grčke i Anadolije bili dovoljni da ga učine bezbednim za vreme nemirnih vekova (ranoheladski II — ranokikladski II period), što je bio jedan od preduslova njegovog procvata.

Kritsko pismo

U mnogim Kritskim gradovima pronađeni su pisani spomenici. Njihovo obilje omogućuje da se prati razvoj pismenosti na Kritu. Krićani su već oko 22. veka p. n. e. poznavali piktografsko pismo tj. pojedine reči i oni kao i Egipćani koji su to činili hijeroglifama izražavali pomoću slika. Oko 18. veka p. n. e. Krićani su stvorili novo pismo-sistem tzv. linearno pismo u kojem je svaki znak označavao slog. Spomenici ovog prastarog linearnog pisma nisu naročito brojni. To su uglavnom natpisi na pečatima, na raznim predmetima itd. Ovo linearno pismo poznato čitavom Kritu imalo je 137 znakova. Trećina tih znakova poreklom su iz najstarijeg piktografskog pisma, a ostali znaci uvedeni su po prvi put. Osim kritskih spomenika sa piktografskim i linearnim pismom u Festosu je nađen disk od pečene gline u koji su s jedne i s druge strane utisnuta pisma. Taj čuveni “festoski disk” ostao je dosad nepročitan. Jedini zaključak do kog su došli naučnici jeste da je dokument stranog porekla i da je na Krit došao iz neke maloazijske oblasti. Pored pisma Krićani su imali i dobro razrađen brojčani sistem. Računanje na Kritu zasnivalo se na dekadnom sistemu. Krićani su takođe poznavali sve četiri aritmetičke radnje sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje.

Kritska umetnost

Predstava mladih boksera, Arkotiri

Nastanak i procvat Kritske države praćen je izuzetnim napretkom umetnosti, koja se pokazuje u mnogobrojnim delima građevinarstva i dekorativne umetnosti. Kritska umetnost bila je originalna i znatno se razlikovala od umetnosti drugih naroda. Krićani nisu gradili velike hramove i piramide, kao što su to činili Egipćani. Glavne njihove tvorevine bili su dvorci i stambene kuće, što pokazuje da je kritska kultura imala više svetovni karakter. Njihova likovna umetnost uglavnom je služila ulepšavanju stanova i raznih često vrlo raskošnih predmeta za kućne potrebe. To je nesumnjivo moralo da se odrazi u najpovoljnijem smislu na razvoj celokupne umetnosti. Umetnici prve polovine drugog milenijuma p. n. e. stvarali su ne samo izuzetne dekorativne uzore već i predstave scena iz domaćeg života i religioznih ceremonija, koje su se odlikovale svojom realnošću i oštrinom zapažanja. Što se tiče domaćeg života osobito su im bili omiljeni prizori koji su prikazivali borbu s bikovima gde su mladići i devojke morali dočekati bika koji bi jurio prema njima, morali su se uhvatiti za rogove i prebaciti se preko bika tako da ih na suprotnoj strani dočekaju drugi igrači. Bilo je mnogo prizora iz lova kao i mnogo oslikane biljne, životinjske ili geometrijske ornamentike.

U doba procvata svoje umetnosti Krićani su veliku pažnju poklanjali izradi zidova. U 19 i 18 veku p. n. e. dvorski zidovi i zidovi u kućama bogatih Krićana ukrašavani su pločicama sa reljefnim predstavama bojenim reljefima.

U kritskoj umetnosti 16 i 15 veka p. n. e. tj. u poslednjim vekovima kritske države, mogu se zapaziti izvesne crte koje se izgleda javljaju kao odraz daleko odmaklog raslojavanja kritskog društva. Tu imamo u vidu pojavu naročite, dvorske kulture. Njenu karakteristiku predstavlja prefinjena stilizacija i prenošenje ornamentnih manira u obradu žive prirode.

Privreda

Minojska vaza

Od samog svog početka Krit se veoma brzo razvijao, jer je bio ostrvo i nije strepeo od napada drugih naroda onoliko koliko su strepele kopnene države. Poljoprivreda je bila najviše razvijena. Svoje poljoprivredne proizvode u velikoj meri su izvozili. Obrađivali su kamen, bronzu, srebro, zlato i pravili razne ukrase, noževe, sekire. Iskopani su i mnogi minojski grnčarski proizvodi na kojima su slikane životinje ili geometrijski crteži. Minojska umetnost takođe je bila veoma razvijena.

Ratovi

U svom prvom razdoblju Minojci nisu ni sa kim ratovali, međutim sa vremenom počeli su napadi od drugih plemena iz Grčke. Najzad, oko 1400. p. n. e. Knosos je razoren od strane Mikenaca, naroda koji je bio nastanjen na Peloponezu. Pošto nema arheoloških tragova o ratu između Minojaca i Mikenaca, veruje se da je minojsku civilizaciju razorio zemljotres. Minojska civilizacija bila je veoma značajna, jer su Mikenci Minojsku kulturu preneli na kopno i tamo stvorili novu, zasnovanu na minojskoj, mikensku kulturu.

Nestanak

Britanski profesor antičke istorije K. T. Frost objavio je u londonskom listu Tajms 1909. godine članak u kom je postavio pitanje da li je minojska civilizacija možda povezana na neki način s legendom o izgubljenom kontinentu Atlantidi. Frost je izjavio da su Krit i Atlantda bila ostrvska kraljevstva i velike pomorske sile koje su doživele iznenadan kraj.

Vulkan kao uzrok

Posle trideset godina, generalni direktor za arheološka istraživanja u Grčkoj, profesor Spiridon Marinatos, izneo je drugačije mišljenje. Tokom iskopavanja otkrio je šupljinu ispunjenu plovućcem. Na osnovu tog nalaza zaključio je da je Krit u doba minojske civilizacije uništen usled vulkanske aktivnosti. Poznato je da je katastrofalna vulkanska erupcija zbrisala s lica zemlje ostrvo Teru (današnji Santorini), oko 120 km severno od Krita, tokom 2. milenijuma p. n. e. Marinatos je naveo primer razornog plimnog talasa koji je nastao u erupciji vulkana Krakatau u Indoneziji 1883. godine. Ukazao je na to da je slična katastrofa mogla da uništi Krit. Dalja iskopavanja na Santoriniju otkrila su, između ostalog, minojsko naselje blizu današnjeg grada Akrotirija.

Poput rimske Pompeje, i ovaj minojski grad nestao je pod vulkanskim pepelom. Dugo su ovi nalazi potkrepljivali pretpostavku da je minojska civilizacija nestala u erupciji i plimnom talasu nezapamćenih razmera. Prema Marinatosu, katastrofa se odigrala p. n. e. U daljim istraživanjima su vulkanolozi i drugi stručnjaci ovaj datum pomerili u dalju prošlost – na 1628. godinu p. n. e. U to vreme, međutim, minojska kultura dostigla je vrhunac i cvetala je još najmanje jedno stoleće. Zbog toga je Marinatosovu pretpostavku teško prihvatiti.

Mikenska najezda

Arheolozi i istoričari danas smatraju da su Krit postepeno osvajali Grci s kopna, naročito Mikenjani. Iako ne odbacuje ideju o katastrofalnoj erupciji vulkana, ova pretpostavka ukazuje i na prirodne i na ljudske faktore koji su ubrzali propast i pad minojske civilizacije. Od 1450. godine p. n. e. na Kritu se dešavaju promene. Zidne slike prikazuju motive i likove. Grnčarija je ukrašena ratnim prizorima, ali je oružje drugačije od onoga koje se prvobitno koristilo na Kritu. Oružje, grnčarija i nakit nađeni u grobovima iz ratnog perioda oko Knososa sigurno nisu minojskog porekla. Pored toga, od 1450. p. n. e. natpisi na minojskom gotovo da ne postoje; od toga doba svi pisani dokazi su na mikenskom grčkom, jeziku čije je pismo poznato kao linearno B.

Čini se da se dogodila invazija. Sasvim je moguće da je Krit bio oslabljen unutrašnjom krizom ili borbom za moć u kojoj je vlast dospela u ruke nekog autokrate; arheološki nalazi pokazuju da su kritski gradovi koji su već potpali pod vlast napadača doživeli ekonomski procvat. Moguće je da je erupcija na Teri opustošila ostrvo, gde je do tada u izobilju bilo vode za piće, vegetacije i trave za ispašu. Mikenjanima, u tim okolnostima, verovatno nije bilo teško da se iskrcaju na Krit i uguše otpor Minojaca.

Galerija

• 
  Soba sa ljiljanima i Lasta lastavica, u Akrotiriju, Akrotiri,
• 
  Freska banketa, poznata kao „Na stolicama“.
• 
  Borba s bikovima.
• 
  impala.
• 
  Tri broda sa putnicima.
• 
  Grif sa Knososa.
• 
• 
  Ribar sa delfinima iz Akrotirija.

Literatura

• Runnels, Curtis Neil; Murray, Priscilla (2001). Greece Before History: An Archaeological Companion and Guide. Stanford University Press. str. 76. ISBN 978-0-8047-4050-0. 
• "Poslednje misterije sveta", Reader's Digest, 2008. godina
• Baboula, Evanthia (2000). „'Buried' Metals in Late Minoan Inheritance Customs”. Ur.: Pare, C. F. E. Metals Make the World Go Round: The Supply and Circulation of Metals in Bronze Age Europe: Proceedings of a Conference Held at the University of Birmingham in June 1997. Oxford: Oxbow. str. 70—81. ISBN 9781842170199. 
• Beekes, Robert S. P. (2014). Pre-Greek: Phonology, Morphology, Lexicon (na jeziku: engleski). Brill. ISBN 978-90-04-27944-5. 
• Benton, Janetta Rebold and DiYanni, Robert. Arts and Culture: An Introduction to the Humanities. Volume 1. Prentice Hall. New Jersey, 1998.
• Bourbon, F. Lost Civilizations. Barnes and Noble, Inc. New York, 1998.
• Branigan, Keith, 1970. The Foundations of Palatial Crete.
• Branigan, Keith (1999). „The Nature of Warfare in the Southern Aegean During the Third Millennium BC”. Ur.: Laffineur, Robert. Polemos: Le Contexte Guerrier en Egee a L'Age du Bronze. Actes de la 7e Rencontre egeenne internationale Universite de Liège, 1998. Université de Liège. str. 87—94. 
• Brown, Raymond A. (1985). Evidence for pre-Greek speech on Crete from Greek alphabetic sources. Amsterdam: Adolf M. Hakkert. ISBN 978-9-02-560876-7. 
• Burkert, Walter, 1985. Greek Religion. J. Raffan, trans. Cambridge. Greek Religion. Harvard University Press. 1985. ISBN 0-674-36281-0. 
• Cadogan, Gerald, 1992, " Ancient and Modern Crete," in Myers, 1992, Aerial Atlas of Ancient Crete.
• Callender, Gae (1999) The Minoans and the Mycenaeans: Aegean Society in the Bronze Age Oxford university press, Victoria 3205, Australia
• Castleden, Rodney (1993). Minoans: Life in Bronze Age Crete. Routledge. ISBN 978-0415040709. 
• Catling, Hector W. (1964). Cypriot Bronzework in the Mycenaean World. Oxford: Clarendon Press. 
• Chadwick, John (1967). The Decipherment of Linear B. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-39830-5. 
• Chapin, Anne Proctor editor=Chapin, Anne P. (2004). „Power, Privilege and Landscape in Minoan Art”. Charis: Essays in Honor of Sara A. Immerwahr. Princeton, N.J.: ASCSA. ISBN 9780876615331. CS1 održavanje: Nedostaje uspravna crta (veza)
• Clarke, Christina F. (2013). The Manufacture of Minoan Metal Vessels: Theory and Practice. Uppsala: Åströms Förlag. ISBN 978-91-7081-249-1. 
• Clarke, Christina (2014). „Minoan Metal Vessel Manufacture: Reconstructing Techniques and Technology with Experimental Archaeology” (PDF). Ur.: Scott, Rebecca B.; Braekmans, Dennis; Carremans, Mike; Degryse, Patrick. 39th International Symposium on Archaeometry: 28 May – 1 June 2012 Leuven, Belgium. Leuven: Centre for Archaeological Sciences, KU Leuven. str. 81—85. 
• Crowley, Janice L. (1989). The Aegean and the East: An Investigation into the Transference of Artistic Motifs between the Aegean, Egypt, and the Near East in the Bronze Age. Göteborg: Åström. ISBN 9789186098551. 
• Davis, Ellen N. (1977). The Vapheio Cups and Aegean Gold and Silver Ware. New York: Garland Pub. ISBN 9780824026813. 
• Dickinson, Oliver (1994; 2005 re-print) The Aegean Bronze Age, Cambridge World Archaeology, Cambridge University Press.
• Driessen, Jan (1999). „The Archaeology of Aegean Warfare”. Ur.: Laffineur, Robert. Polemos: Le Contexte Guerrier en Egee a L'Age du Bronze. Actes de la 7e Rencontre egeenne internationale Universite de Liège, 1998. Université de Liège. str. 11—20. 
• Driessen, J.; Langohr, C. (2014). „Recent developments in the archaeology of Minoan Crete”. Pharos. 20 (1): 75—115. doi:10.2143/PHA.20.1.3064537. 
• —— (1921). The Palace of Minos: a comparative account of the successive stages of the early Cretan civilization as illustrated by the discoveries at Knossos. I: The Neolithic and Early and Middle Minoan Ages. doi:10.11588/DIGLIT.807. 
• Sir Arthur Evans, 1921–35. The Palace of Minos: A Comparative Account of the Successive Stages of the Early Cretan Civilization as Illustrated by the Discoveries at Knossos, 4 vols. in 6 (reissued 1964).
• Facchetti, Giulio M.; Negri, Mario (2003). Creta Minoica: Sulle tracce delle più antiche scritture d'Europa (na jeziku: italijanski). Firenze: L.S. Olschki. ISBN 978-88-222-5291-3. 
• Floyd, Cheryl (1999). „Observations on a Minoan Dagger from Chrysokamino”. Ur.: Laffineur, Robert. Polemos: Le Contexte Guerrier en Egee a L'Age du Bronze. Actes de la 7e Rencontre egeenne internationale Universite de Liège, 1998. Université de Liège. str. 433—442. 
• Furumark, Arne (1972). Mycenaean Pottery I: Analysis and Classification (Reprint 1941 izd.). Stockholm: Åström. ISBN 978-9185086047. 
• Gates, Charles, 1999. "Why Are There No Scenes of Warfare in Minoan Art?" pp. 277–284 In Laffineur, Robert, ed., Polemos: Le Contexte Guerrier en Egee a L'Age du Bronze. Actes de la 7e Rencontre egeenne internationale Universite de Liège, 1998. Université de Liège.
• Gates, Charles (2004). „Pictorial Imagery in Minoan Wall Painting”. Ur.: Chapin, Anne Proctor. Charis: Essays in Honor of Sara A. Immerwahr. Princeton, N.J.: ASCSA. ISBN 9780876615331. 
• Gere, Cathy. Knossos and the Prophets of Modernism, University of Chicago Press 2009.
• Gesell, G.C. (1983). „The Place of the Goddess in Minoan Society”. Ur.: O. Krzyszkowska; L. Nixon. Minoan Society. Bristol. 
• Hemingway, Séan (1. 1. 1996). „Minoan Metalworking in the Postpalatial Period: A Deposit of Metallurgical Debris from Palaikastro”. The Annual of the British School at Athens. 91: 213—252. JSTOR 30102549. S2CID 127346339. doi:10.1017/s0068245400016488. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hutchinson, Prehistoric Crete, many editions hardcover and softcover
• Goodison, Lucy, and Christine Morris, 1998, "Beyond the Great Mother: The Sacred World of the Minoans," in Goodison, Lucy, and Christine Morris, eds., Ancient Goddesses: The Myths and the Evidence, London: British Museum Press, pp. 113–132.
• Haarmann, Harald (2008). „The Danube Script and Other Ancient Writing Systems: A Typology of Distinctive Features”. The Journal of Archaeomythology. 4 (1): 12—46. 
• Hägg, R. and N. Marinatos, eds. The Minoan Thalassocracy: Myth and Reality (Stockholm) 1994. A summary of revived points-of-view of a Minoan thalassocracy, especially in LMI.
• Haralampos V. Harissis, Anastasios V. Harissis. Apiculture in the Prehistoric Aegean. Minoan and Mycenaean Symbols Revisited British Archaeological Reports S1958. 2009. ISBN 978-1-4073-0454-0..
• Higgins, Reynold, 1981. Minoan and Mycenaean Art, (revised edition).
• Hogan, C. Michael, 2007. Knossos fieldnotes, Modern Antiquarian
• Hugh Honour and John Fleming, A World History of Art, 1st edn. 1982 (many later editions), Macmillan, London, page refs to 1984 Macmillan 1st edn. paperback. ISBN 0333371852
• Hood, Sinclair, 1971, The Minoans: Crete in the Bronze Age. London.
• Hood, Sinclair (1978), The Arts in Prehistoric Greece, Penguin (Penguin/Yale History of Art). 1978. ISBN 0140561420.
• Hughes, Dennis, 1991. Human Sacrifice in Ancient Greece. Routledge: London.
• Hutchinson, Richard W., 1962. Prehistoric Crete (reprinted 1968)
• Kristiansen, Kristiansen & Larsson, Thomas B. (2005) The Rise of Bronze Age Society: Travels, Transmissions and Transformations Cambridge University Press
• Krzyszkowska, Olga (1999). „So Where's the Loot? The Spoils of War and the Archaeological Record”. Ur.: Laffineur, Robert. Polemos: Le Contexte Guerrier en Egee a L'Age du Bronze. Actes de la 7e Rencontre egeenne internationale Universite de Liège, 1998. Université de Liège, Histoire de l'art d'archeologie de la Grece antique. str. 489—498. 
• Lapatin, Kenneth, 2002. Mysteries of the Snake Goddess: Art, Desire, and the Forging of History. Boston. Mysteries of the Snake Goddess: Art, Desire, and the Forging of History. Houghton Mifflin. 25. 12. 2003. ISBN 0-306-81328-9. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• MacKenzie, Donald A. (1917). Myths of Crete & Pre-Hellenic Europe. 
• Manning, S.W., 1995. "An approximate Minoan Bronze Age chronology" in A.B. Knapp, ed., The absolute chronology of the Aegean Early Bronze Age: Archaeology, radiocarbon and history (Appendix 8), in series Monographs in Mediterranean Archaeology, Vol. 1 (Sheffield: Sheffield Academic Press) A standard current Minoan chronology.
• Marinatos, Nanno, 1993. Minoan Religion: Ritual, Image, and Symbol. Columbia, SC: University of South Carolina Press.
• Marinatos, Nanno (2010), Minoan Kingship and the Solar Goddess: A Near Eastern Koine, University of Illinois Press
• Marinatos, Spyridon, 1960. Crete and Mycenae (originally published in Greek, 1959), photographs by Max Hirmer.
• Marinatos, Spyridon, 1972. "Life and Art in Prehistoric Thera," in Proceedings of the British Academy, vol 57.
• Matthäus, Hartmut (1980). Die Bronzegefässe der kretisch-mykenischen Kultur. München: C.H. Beck. ISBN 9783406040023. 
• Mellersh, H.E.L., 1967. Minoan Crete. New York, G.P. Putnam's Sons.
• Nixon, L. (1983). „Changing Views of Minoan Society”. Ur.: L. Nixon. Minoan society: Proceedings of the Cambridge Colloquium, 1981. 
• Papadopoulos, John K., "Inventing the Minoans: Archaeology, Modernity and the Quest for European Identity", Journal of Mediterranean Archaeology 18:1:87–149 (June 2005)
• Pedley, John Griffiths (2012). Greek Art and Archaeology. Prentice Hall. ISBN 978-0-205-00133-0. 
• Pendlebury, J. D. S.; Evans, Arthur (2003). Handbook to the Palace of Minos at Knossos with Its Dependencies (2nd izd.). Kessinger Publishing. ISBN 978-0-7661-3916-9. 
• Preziosi, Donald & Hitchcock, Louise A. (1999) Aegean Art and Architecture, Oxford History of Art series, Oxford University Press.
• Preston, Laura (2008). „Late Minoan II to IIIB Crete”. Ur.: Shelmerdine, Cynthia W. The Cambridge Companion to the Aegean Bronze Age. Cambridge: Cambridge University Press. str. 310—326. ISBN 9781139001892. doi:10.1017/CCOL9780521814447.014. 
• Quigley, Carroll, 1961. The Evolution of Civilizations: An Introduction to Historical Analysis, Indianapolis: Liberty Press.
• Rehak, Paul (1997). „Aegean Art Before and After the LM IB Cretan Destructions”. Ur.: Laffineur, Robert; Betancourt, Philip P. TEXNH. Craftsmen, Craftswomen and Craftsmanship in the Aegean Bronze Age / Artisanat et artisans en Égée à l'âge du Bronze: Proceedings of the 6th International Aegean Conference / 6e Rencontre égéenne internationale, Philadelphia, Temple University, 18–21 April 1996. Liège: Université de Liège, Histoire de l'art et archéologie de la Grèce antique. str. 145. ISBN 9781935488118. 
• Rehak, Paul (1999). „The Mycenaean 'Warrior Goddess' Revisited”. Ur.: Laffineur, Robert. Polemos: Le Contexte Guerrier en Egee a L'Age du Bronze. Actes de la 7e Rencontre egeenne internationale Universite de Liège, 1998. Université de Liège. str. 227—240. 
• Sakellarakis, Y.; E. Sapouna-Sakellarakis (1981). „Drama of Death in a Minoan Temple”. National Geographic. 159 (2): 205—222. 
• Schoep, Ilse, 2004. "Assessing the role of architecture in conspicuous consumption in the Middle Minoan I–II Periods." Oxford Journal of Archaeology vol 23/3, pp. 243–269.
• Sherratt, Andrew; Taylor, Timothy (1989). „Metal Vessels in Bronze Age Europe and the Context of Vulchetrun”. Ur.: Best, Jan Gijsbert Pieter; De Vries, Manny M. W. Thracians and Mycenaeans: Proceedings of the Fourth International Congress of Thracology, Rotterdam, 24–26 September 1984. Leiden: Brill Archive. str. 106—134. ISBN 9789004088641. 
• Soles, Jeffrey S., 1992, The Prepalatial Cemeteries at Mochlos and Gournia and the House Tombs of Bronze Age Crete: And the House Tombs of Bronze Age Crete, Published by ASCSA, 1992.
• Soles, Jeffrey S. (2008). Mochlos IIA: Period IV: The Mycenaean Settlement and Cemetery: The Sites. 23. INSTAP Academic Press. ISBN 9781931534239. JSTOR j.ctt3fgw67. S2CID 253870838. doi:10.2307/j.ctt3fgw67. 
• Warren P., Hankey V., 1989. Aegean Bronze Age Chronology (Bristol).
• Watrous, L. Vance (1991). „The Origin and Iconography of the Late Minoan Painted Larnax”. Hesperia: The Journal of the American School of Classical Studies at Athens. 60 (3): 285—307. JSTOR 148065. doi:10.2307/148065. .
• Willetts, R. F., 1976 (1995 edition). The Civilization of Ancient Crete. New York. The Civilization of Ancient Crete. Barnes & Noble Books. 2004. ISBN 1-84212-746-2. 
• Wright, James C. (2004). „A Survey of Evidence for Feasting in Mycenaean Society”. Hesperia. 73 (2): 133—178. CiteSeerX 10.1.1.675.9036 . JSTOR 4134891. S2CID 54957703. doi:10.2972/hesp.2004.73.2.133. 
• Yatsemirsky, Sergei A. (2011). Opyt sravnitel'nogo opisaniya minoyskogo, etrusskogo i rodstvennyh im yazykov [Tentative Comparative Description of Minoan, Etruscan and Related Languages] (na jeziku: ruski). Moscow: Yazyki slavyanskoy kul'tury. ISBN 978-5-9551-0479-9. 
• Yule, Paul. Early Cretan Seals: A Study of Chronology. Marburger Studien zur Vor- und Frühgeschichte 4, Mainz. 1980. ISBN 3-8053-0490-0.
• Vasilakis, Andonis, Minoan Crete: From Myth to History, Adam Editions, Athens. 2000. ISBN 9789605003432.