Miodrag Karadžić
| Miodrag Karadžić | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 27. januar 1950. |
| Mesto rođenja | Cetinje, SR Crna Gora, FNRJ |
| Datum smrti | 25. februar 2020. (70 god.) |
| Mesto smrti | Novi Sad, Srbija |
| Zanimanje | scenarista, pisac, glumac |
| Rad | |
| Aktivni period | 1961—2020 |
| Veza do IMDb-a | |
Miodrag „Mijo” Karadžić (Cetinje, 27. januar 1950 — Novi Sad, 25. februar 2020)[1][2][3] bio je crnogorski i srpski scenarista, autor više TV serija, od kojih su najpoznatije Đekna još nije umrla, a ka' će ne znamo i Volim i ja nerandže... no trpim. Autor je i scenarija za film Gorčilo - Jesi li to došao da me vidiš, kao i brojnih TV filmova.[2]
Biografija i karijera[uredi | uredi izvor]
Miodrag Karadžić rođen je 1950. na Cetinju. Nakon završene gimnazije diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Živeo je i radio u Novom Sadu.
Za Televiziju Crne Gore napisao je komedije: „Viljuška se drži u lijevu ruku” 1993., „Male nevolje velikih prijatelja” 1998., „Prijemni ispit” 2001., „Srećna mi Nova godina” 2003. Za književni rad dobio je sledeće nagrade; tri nagrade Radio Beograda za najbolju komediju: 1983. godine za tekst „To kad uvati ne pušta”, 1984. za komediju „Đekna još nije umrla, a kaće ne znamo” i 1985. za tekst „Mlada jes, premlada još nije”. 1984. godine dobija nagradu „Branislav Nušić“ (nagrada „Ben Akiba“) za najbolji dramski tekst za komediju „Samo vi ajte, mi ćemo graktat i arlaukat” (izvedena u Beogradskom dramskom pozorištu i na drugim pozornicama).
Za RTS je napisao komediju „Novogodišnje venčanje”, 2002., a za TV Politiku komediju „Spušti slušalicu”.
Prema njegovim tekstovima su režirali Živko Nikolić, Blagota Eraković, Zdravko Šotra, Branko Baletić, Draško Đurović, Goran Bulajić, Milan Karadžić.
Monodrama „Bizmismen” u izvođenju Voja Krivokapića nalazila se na repertoaru pozorišta „Duško Radović”, a i danas popularna „Prva bračna noć”, u izvođenju Mime Karadžića, kao veoma uspešna pozorišna predstava snimljena je 1992. godine i emitovana na više televizija.
Komedija „To kad uvati ne pušta” godinama je izvođena na repertoaru pozorišta „Boško Buha”, a kasnije je pretočena u istoimeni TV film iz 1987. godine. Za Nikšićko pozorište Karadžić je 2015. godine napisao komediju „Jao moj Jagoše”. Komedija „Šta mu je ono na glavu” snimljena je i emitovana 2016. na TV CG. Monodramu „Zlatni lančić od bižuterije” napisao je 2014. godine. Premijera je izvedena u Domu sindikata 2015. i do sada je predstava igrana 180 puta.
Scenario za film „Gorčilo” nastao je na osnovu pozorišne predstave „Jesi li to doš’o da me vidiš” koja je pisana po narudžbi Crnogorskog narodnog pozorišta. Film je postao veoma popularan i gledalo ga je više od 250.000 ljudi.
Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]
Karadžić je za svoj rad dobio brojne nagrade i priznanja. Njegove komedije su izvođene u Beogradu, Zrenjaninu, Šapcu, Vrbasu, Kruščiću i širom bivše Jugoslavije, a dobio je pregršt nagrada, među kojima su tri nagrade Radio Beograda za najbolju komediju, „Branislav Nušić”, „Ćopićeva nagrada”, „Radoje Domanović” za satiričnu priču „Zašto volim svoju domovinu”, nagrada na festivalu JRT u Neumu...[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Preminuo pisac Miodrag Karadžić, Pristupljeno 28. 2. 2020.
- ^ a b v "Otac kultne "Đekne" imao je izuzetan osećaj za mentalitetski apsurd ljudi sa severa Crne Gore": Prijatelji i kolege o odlasku Miodraga Mija Karadžića, Pristupljeno 28. 2. 2020.
- ^ Preminuo Miodrag Karadžić, Pristupljeno 28. 2. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Miodrag Karadžić na sajtu IMDb (jezik: engleski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
