Mira Svetina

mira svetina
Mira Svetina
Lični podaci
Datum rođenja	(1915-05-15)15. maj 1915.
Mesto rođenja	Idrija, Austrougarska
Datum smrti	6. jul 2007.(2007-07-06) (92 god.)
Mesto smrti	Ljubljana, Slovenija
Profesija	društveno-politička radnica
Delovanje
Član KPJ od	juna 1939.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije
Heroj
Narodni heroj od	27. novembra 1953.
Odlikovanja

Mira Svetina Vlasta (rođ. Kogel; Idrija, 15. maj 1915 — Ljubljana, 6. jul 2007) bila je učesnica Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politička radnica SFR Jugoslavije i SR Slovenije i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođena je 15. maja 1915. u Idriji. Otac joj je bio službenik, a majka domaćica. Po italijanskoj aneksiji slovenačkog primorja, porodica joj se preselila u Ljubljanu 1919. godine. Tamo je završila Učiteljsku školu i upisala se na Filozofski fakultet. Godine 1941, završila je fakultet.

Početkom 1938, po uputstvima Komunističke partije Slovenije, počela je da organizovano radi u Savezu seoskih mladića i devojaka i u studentskim i ženskim društvima. Juna 1939. primljena je u članstvo KPS.

Od tada je radila kao član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Sloveniju. Istovremeno je bila kurir Centralnog komiteta KPS za vezu među pojedinim članovima Centralnog komiteta. Tokom 1940, vršila je kurirske poslove između CK KPS u Ljubljani i CK KPJ i CK SKOJ-a u Zagrebu.

Narodnooslobodilačka borba

Po početku oružanog ustanka, radila je kao član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Sloveniju, uglavnom na gorenjskom i kamničkom području. Od avgusta do oktobra 1941, bila je sekretar partijskog biroa na Ljubljanskom univerzitetu. Oktobra 1941, postala je članica Pokrajinskog komiteta KPS za Gorenjsku. Na tom je mestu ostala sve do povratka u Ljubljanu, juna 1942. godine. U to je vreme učestvovala u pripremama oružanog ustanka u Gorenjskoj, gde je neprijateljska represija bila posebno intenzivna.

U avgustu 1942, postala je članica Povereništva CK KPS i Izvršnog odbora OF za Ljubljanu. U septembru 1943, svi članovi Povereništva otišli su na slobodnu teritoriju, dok je ona ostala samostalan poverenik CK KPS i Izvršnog odbora OF za Ljubljanu. Osim ilegalnog rada, u okupiranoj Ljubljani je prikupljala izveštaje o stanju u redovima neprijatelja i raspoloženju stanovništva, te o tome pismima izveštavala CK KPS i Izvršni odbor OF.

U to vreme, Vlasta je u odsustvu bila izabrana za članicu Slovenačkog narodnooslobodilačkog veća, na zboru izaslanika slovenačkog naroda u Kočevju oktobra 1943. godine. U oktobru 1944, otišla je iz Ljubljane. Početkom 1945 bila je instruktor CK KPS pri Pokrajinskom komitetu KPS za Štajersku.

Aprila 1945. otišla je u Beograd, gde je organizovala slovenačke izbeglice za povratak u domovinu. U Ljubljanu se vratila na dan njenog oslobođenja, 3. maja 1945. godine.

Posleratna karijera

Posle rata, kratko je vreme bila sekretar Gradskog komiteta KPS u Ljubljani, zatim načelnik Kadrovskog odeljenja pri CK KPS, član i predsednik Kontrolne komisije CK KPS. Za člana CK KPS birana je na Drugom, Trećem i Četvrtom kongresu KP Slovenije. Od 1970. do 1975. bila je član Istorijske komisije pri CK SK Slovenije. Do 1963. bila je republička poslanica u jednom mandatnom periodu, sekretar Narodne skupštine Slovenije, a u dva mandatna perioda predsednik Odbora za zdravstvenu i socijalnu politiku Slovenije. Od 1963. do 1970. bila je sudija Ustavnog suda Slovenije.

Odmah posle oslobođenja, bila je više godina članica Glavnog odbora Oslobodilačkog fronta, odnosno Socijalističkog saveza radnog naroda Slovenije. Godine 1970, bila je na jedan mandatni period izabrana za člana Savezne konferencije SSRN Jugoslavije, a zatim i člana Republičke konferencije SSRN Slovenije i Gradske konferencije SSRN za Ljubljanu, kao i član njenog Izvršnog odbora i predsednik, odnosno član nekoliko komisija.

Od 1950. bila je članica i osam godina predsednik Glavnog odbora Crvenog krsta Slovenije. Istovremeno je bila član Saveznog odbora, odnosno Skupštine Crvenog krsta Slovenije. Bila je i delegat u Društveno-političkom veću Skupštine grada Ljubljane, a izvesno vreme potpredsednik Veća, član Komisije Predsedništva SR Slovenije za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i za ostvarivanje sloboda, prava i dužnosti građana, član Saveta Republike Slovenije, član delegacije SUBNOR Slovenije i član komisije republičkog odbora za negovanje revolucionarnih tradicija, članica Saveznog odbora za negovanje tradicija NOR i ostalo.

Umrla je 6. jula 2007. u Ljubljani.

Njen prvi suprug Lojze Kebe Štefan (1908—1942) poginuo je u toku rata i proglašen je za narodnog heroja. Nakon rata se udala za Vladimira Svetinu (1908—1988) sa kojim ima sina Iva Svetinu (1948), poznatog slovenačkog književnika.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima je Orden narodnog oslobođenja. Ordenom narodnog heroja odlikovana je 27. novembra 1953. godine.

Literatura

• Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031
• Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar.  COBISS.SR 49275399
• Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239