Miroslav Đukić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Miroslav Đukić
Miroslav Đukić
Lični podaci
Puno ime Miroslav Đukić
Datum rođenja (1966-02-19)19. februar 1966. (58 god.)
Mesto rođenja Šabac, SR Srbija, SFRJ
Visina 1,85 m
Pozicija odbrana
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1986—1988 Mačva Šabac 87 (4)
1988—1990 Rad 31 (1)
1990—1997 Deportivo la Korunja 247 (7)
1997—2003 Valensija 157 (4)
2003—2004 Tenerife 27 (0)
Reprezentativna karijera
1991—2001 SFRJ / SRJ 48 (2)
Trenerska karijera
2006—2007 Srbija do 21
2007 Partizan
2008 Srbija
2009 Muskron
2011 Erkules
2011—2013 Real Valjadolid
2013 Valensija
2014—2015 Kordoba
2017 Al Šabab
2017—2018 Partizan
2019—2020 Sporting Hihon
* Datum aktuelizovanja: 12. avgust 2020.
Prva utakmica SRJ
1. Goran Pandurović
2. Slobodan Komljenović
3. Slobodan Dubajić
4. Branko Brnović
5. Miroslav Đukić
6. Slaviša Jokanović
7. Vladimir Jugović
8. Dejan Savićević
9. Predrag Mijatović
10. Dragan Stojković (k)
11. Siniša Mihajlović
sel. Slobodan Santrač
BRA—JUG 2:0 (23. 12. 1994)

Miroslav Đukić (Šabac, 19. februar 1966) je bivši jugoslovenski i srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Đukić je započeo svoju igračku karijeru igrajući za klub iz svog rodnog grada FK Mačva u kojem je vrlo brzo stvorio ime, kako za sebe tako i za svoj klub. Beogradski rivali FK Crvena zvezda i FK Partizan tada su počeli da se otimaju oko toga za koga će da potpiše, ali on je umesto toga izabrao FK Rad, kao klub koji je tada bio tek u usponu. Bio je to neočekivani izbor, ali Đukić je i kasnije nastavio da čini stvari na svoj način.

Naime, vođen sličnim razmišljanjem on je potpisao za španski Deportivo, 1990. godine. Deportivo je tada bio u drugoj ligi, ali Đukićeva odluka ubrzo se pokazala opravdanom. Deportivo je prešao u prvu ligu sledeće godine, a ubrzo je počeo da se takmiči i u vrhu evropskih takmičenja. U sezoni 1992/93. Đukić je bio proglašen za najboljeg stranog igrača u španskoj ligi. Miroslav Đukić će uvek ostati emotivno vezan za ovaj klub iz La Korunje, a posebno će mu ostati u sećanju jedan trenutak iz završnice španskog prvenstva 1993/94. godine, kada je Deportivo imao šansu da osvoji titulu. U poslednjem minutu utakmice protiv Valensije, sudija je svirao penal u korist Deportiva. Đukić je preuzeo odgovornost, ali je promašio penal i Barselona je tako postala šampion Španije.[1]

Dve godine kasnije Đukić je prešao u Valensiju da bi sledeće godine Deportivo konačno osvojio svoju prvu titulu. „Ima boga, oni to zaslužuju. Sada mi je mirna duša," izjavio je tada Đukić. Karijeru je završio 2004. godine igrajući za Tenerife.

Za nacionalni tim debitovao je protiv Turske u Izmiru (1:1), a u dresu reprezentacije imao je ukupno 48 nastupa i postigao je dva gola.[2] Bio je učesnik Svetskog prvenstva 1998. u Francuskoj (nije igrao zbog povrede) i Evropskog prvenstva 2000. u Belgiji i Holandiji.

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

Srbija do 21[uredi | uredi izvor]

Trenersku karijeru Đukić je počeo 2006. godine na klupi reprezentacije Srbije do 21 godine.[3] U baražu za Evropsko prvenstvo 2007. Đukić je na prvom meču protiv Šveđana izgubio sa 0:3 u Novom Sadu, ali je onda u gostima selekcija Srbije napravila veliko iznenađenje i savladala domaćina sa 5:0 i uspela da se plasira na kontinentalni šampionat.[4] Đukić je mladi državni tim odlično predvodio na Evropskom prvenstvu za mlade 2007. godine u Holandiji. Selekcija Srbije je u jakoj konkurenciji Italije, Engleske i Češke uspela da osvoji prvo mesto u "B" grupi, a potom da preko Belgije obezbedi plasman u finale šampionata.[5] Iako je u finalnom susretu ubedljivo poražena od domaćina takmičenja (1:4),[6] srpska ekipa je obezbedila plasman na Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine, a velike zasluge za taj uspeh pripisane su Đukićevom uspešnom vođenju tima.

Partizan[uredi | uredi izvor]

Đukić je 9. januara 2007. godine postavljen na mesto trenera FK Partizan.[7] Tokom Đukićevog boravka u klubu, Partizan je uspeo da savlada Crvenu zvezdu na njenom stadionu posle 11 godina, dva puta je ubedljivo savladao HŠK Zrinjski Mostar u kvalifikacijama za Kup UEFA (Partizan je izbačen zbog nereda u kojima su učestvovali njegovi navijači), i bio je jesenji prvak u sezoni 2007/08. Đukić je ekipu preuzeo kada je Partizan bio četvrtoplasirani u Superligi. Kada je odlazio, Partizan je bio prvoplasirani, da bi njegov naslednik, Slaviša Jokanović, nastavio njegovim putem i osvojio "duplu krunu" u sezoni 2007/08.

Pretposlednja Đukićeva utakmica na klupi Partizana, bila je međunarodna prijateljska utakmica (29. Trofej Bernabeu) protiv Real Madrida, odigrana 5. decembra 2007. godine. Madriđani su golovima Baptiste i Drentea slavili rezultatom 2:0, ali su crno-beli ostavili dobar utisak.[8] Poslednja utakmica koju je Đukić vodio kao trener Partizana bila je 10. decembra 2007. godine protiv lučanske Mladosti, a potom je na poziv tadašnjeg predsednika nacionalnog fudbalskog saveza Zvezdana Terzića, Đukić podneo ostavku na mesto trenera crno-belih kako bi bio imenovan za selektora državnog tima.[9]

Srbija[uredi | uredi izvor]

Đukić je 25. decembra 2007. zvanično predstavljen kao novi selektor reprezentacije Srbije.[10] Debi kao selektor je imao protiv Makedonije u Skoplju, 6. februara 2008. godine. Utakmica je završena rezultatom 1:1. Đukić je u naredne četiri prijateljske utakmice zabeležio poraze od Ukrajine (2:0), Rusije (2:1) i Nemačke (2:1) i remi sa Irskom (1:1).

Đukić je predvodio i reprezentaciju Srbije na Letnjim olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Pred učešće na OI imao je problema sa Partizanom i još nekoliko evropskih klubova koji nisu puštali svoje igrače da idu u Peking. Na Olimpijskom turniru Srbija je eliminisana već u grupnoj fazi sa samo jednim osvojenim bodom (Australija 1:1, Obala Slonovače 2:4, Argentina 0:2).

Krajem avgusta 2008. Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije (IO FSS) doneo je odluku da Miroslav Đukić više nije selektor fudbalske reprezentacije Srbije, a da se na njegovo mesto postavlja Radomir Antić, obrazloživši da je smenjen zbog "loših rezultata u prijateljskim utakmicama "A" reprezentacije u ovoj godini, kao i neuspeha na Olimpijskim igrama u Pekingu". Đukić je na mestu selektora bio samo osam meseci, a ostaće upisano da je smenjen a da nikada nije vodio "A" reprezentaciju u takmičarskoj utakmici.[2]

Inostranstvo[uredi | uredi izvor]

U junu 2009. na poziv bivših saigrača Amadeo Karbonija i Huan Sančeza, koji su obavljali dužnost tehničkog i sportskog direktora, Đukić je preuzeo belgijski Muskron.[11] Nekoliko meseci kasnije podneo je ostavku na mesto trenera belgijskog Muskrona, usled teške situacije u kojoj se nalazio klub, pošto mu je zbog velikih finansijskih problema pretilo izbacivanje iz belgijske lige.[12]

Krajem marta 2011. preuzima španski Erkules, koji je u tom momentu jednom nogom ispao iz španske Primere.[13] Već na prvom meču slavio je pobedu u gostima protiv Real Sosijedada (3:1), ali ipak nije uspeo da spasi svoj tim ispadanja.

U julu 2011. seda na klupu Real Valjadolida, još jednog španskog drugoligaša, sa kojim je potpisao trogodišnji ugovor.[14] Već nakon prve sezone vraća Valjadolid u društvo najboljih i sa prosečnim timom i oskudnim budžetom pruža odlične partije u Primeri.

U junu 2013. postao je trener svog nekadašnjeg kluba Valensije.[15] Na "Mestalju" se vratio posle deset godina i potpisao dvogodišnji ugovor, a Valensija je Valjadolidu platila 450.000 evra na ime obeštećenja. Ipak, saradnja nije dugo trajala. Sredinom decembra 2013. Valensija se zahvalila srpskom treneru Miroslavu Đukiću na saradnji i na njegovo mesto postavila Nika Esteveza.[16] Tačka na Đukićev angažman u Valensiji stavljena je posle poraza od Atletiko Madrida (3:0). Ekipa je od početka sezone u Primeri imala nezadovoljavajući učinak od čak osam poraza, što se ne pamti od sezone 1997/98. Sa Valensijom je igrao i u Ligi Evrope gde je uspeo sa timom da prođe grupnu fazu. U prvom kolu je izgubio od Svonsija 0:3, ali je u naredne četiri utakmice pobedio na gostovanju Krasnodar 2:0, Sankt Galen (5:1 u Valensiji, 3:2 na gostovanju) i Svonsi 1:0 u Kardifu, a u poslednjem kolu je remizirao sa Krasnodarom (1:1).

U oktobru 2014, Đukić je postao novi trener španske Kordobe, koja je u tom momentu bila na poslednjem mestu Primere.[17] Nakon niza od osam uzastopnih poraza, Đukić je dobio otkaz u martu 2015.[18] U međuvremenu je zabeležio tri pobede uz pet remija, na 19 mečeva (osvojio 14 od mogućih 57 bodova).

U januaru 2017. Đukić je preuzeo Al Šabab.[19] Nakon što mu je istekao ugovor, Đukić je napustio klub iz Dubaija.[20] Đukić nije bio uspešan sa Al Šababom jer je zabeležio samo jednu pobedu, tri remija i čak sedam poraza.

Povratak u Partizan[uredi | uredi izvor]

Početkom juna 2017, Đukić je po drugi put u svojoj trenerskoj karijeri postavljen za trenera Partizana.[21] Potpisao je ugovor na dve godine, a došao je umesto Marka Nikolića koji je prethodno podneo ostavku. Đukić je svoj povratnički debi na klupi Partizana imao u 2. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona protiv podgoričke Budućnosti. Partizan je sa Đukićem na klupi uspeo da u dvomeču eliminiše Budućnost,[22] ali je nakon toga u 3. kolu kvalifikacija eliminisan od Olimpijakosa.[23] Nakon toga su crno-beli preko Videotona uspeli da izbore plasman u grupnu fazu Lige Evrope.[24] Pod vođstvom Đukića, Partizan je u konkurenciji kijevskog Dinama, Jang bojsa i Skenderbega uspeo da prođe grupnu fazu Lige Evrope i tako obezbedi evropsko proleće posle 13 godina.[25] U šesnaestini finala Lige Evrope crno-beli su eliminisani od Viktorije Plzenj.[26] Iako je imao uspeha u Evropi, Đukić sa Partizanom nije uspeo da odbrani titulu prvaka Srbije. Završio je takmičarsku 2017/18. u Superligi Srbije na drugom mestu, sa 17 bodova zaostatka za prvoplasiranom Crvenom zvezdom.[27] Ipak uspeo je da odbrani trofej u Kupu Srbije, nakon što je u finalu savladana lučanska Mladost (2:1).[28]

Đukić je počeo i sezonu 2018/19. na klupi Partizana. Vodio je klub u prva dva kola takmičarske 2018/19. u Superligi Srbije, gde je u prvom kolu poražen od surduličkog Radnika a potom je u drugom kolu savladan Dinamo iz Vranja.[29][30] Takođe je vodio crno-bele i u kvalifikacijama za Ligu Evrope, gde je eliminisan prvo Rudar iz Pljevalja a potom i litvanski Trakaj. Ipak i pored toga što je odveo Partizan u 3. kolo kvalifikacija za LE, Đukić je smenjen 3. avgusta 2018. godine.[31]

Sporting Hihon[uredi | uredi izvor]

Đukić je 22. decembra 2019. preuzeo španskog drugoligaša Sporting Hihon.[32]

Igrački uspesi[uredi | uredi izvor]

Deportivo[uredi | uredi izvor]

Valensija[uredi | uredi izvor]

Trenerski uspesi[uredi | uredi izvor]

Partizan[uredi | uredi izvor]

Srbija do 21[uredi | uredi izvor]

Privatan život[uredi | uredi izvor]

Oženjen je Cecom i ima sinove Viktora i Vladicu.[33]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Miroslav Đukić – Penal karijere”. sportskasecanja.com. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  2. ^ a b „Miroslav Đukić, www.reprezentacija.rs”. Pristupljeno 24. 12. 2019. 
  3. ^ „I selektor mladih Španac”. politika.rs. 25. 7. 2006. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  4. ^ „Srbija u petoj brzini!”. novosti.rs. 10. 10. 2006. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  5. ^ „EP U21: Srbija u finalu!”. b92.net. 20. 6. 2007. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  6. ^ „Srbiji srebro na EP U21 u Holandiji”. Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 19. 10. 2013. 
  7. ^ „Đukić: "Stvorićemo veliki Partizan"”. sportskacentrala.com. 9. 1. 2007. Pristupljeno 6. 6. 2017. [mrtva veza]
  8. ^ „Bernabeu: Real - Partizan 2:0”. b92.net. 6. 12. 2007. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  9. ^ „Đukić verovatno selektor Srbije, napustio Partizan”. pressonline.rs. 19. 12. 2007. Arhivirano iz originala 29. 06. 2018. g. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  10. ^ „Miroslav Đukić prvi Srbin selektor Srbije”. mondo.rs. 25. 12. 2007. Arhivirano iz originala 29. 06. 2018. g. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  11. ^ „Đukić trener Muskrona”. sportskacentrala.com. 11. 6. 2009. Pristupljeno 6. 6. 2017. [mrtva veza]
  12. ^ „Đukić napustio Muskron”. b92.net. 1. 11. 2009. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  13. ^ „Đukić na klupi Erkulesa”. rtv.rs. 24. 3. 2011. Pristupljeno 25. 12. 2019. 
  14. ^ „Đukić novi trener Valjadolida”. sport.blic.rs. 6. 7. 2011. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  15. ^ Djukic ya es técnico del Valencia (Djukic the Valencia manager); Marka, 5. 6. 2013. (jezik: španski)
  16. ^ „Đukiću otkaz u Valensiji”. mozzartsport.com. 16. 12. 2013. Arhivirano iz originala 20. 02. 2014. g. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  17. ^ „Đukić preuzeo "fenjeraša" Kordobu”. b92.net. 20. 10. 2014. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  18. ^ „Otpušten!”. Mondo. 16. 3. 2015. Arhivirano iz originala 20. 05. 2015. g. Pristupljeno 3. 6. 2017. 
  19. ^ „Miroslav Đukić ponovo u trenerskoj klupi”. Mondo. 24. 1. 2017. Arhivirano iz originala 11. 06. 2017. g. Pristupljeno 3. 6. 2017. 
  20. ^ „Đukić napustio Al Šabab”. RTS. 16. 3. 2015. Pristupljeno 3. 6. 2017. 
  21. ^ „Miroslav Đukić novi trener Partizana”. Mondo. 3. 6. 2017. Arhivirano iz originala 05. 06. 2017. g. Pristupljeno 3. 6. 2017. 
  22. ^ „Đukić: Nismo bili ONAJ Partizan koji želimo...”. mondo.rs. 19. 7. 2017. Pristupljeno 25. 12. 2019. 
  23. ^ „Đukić: Presudilo iskustvo i poraz u Humskoj”. rts.rs. 2. 8. 2017. Pristupljeno 25. 12. 2019. 
  24. ^ „Đukićeva podvala i savršene kontre Partizana! Ovakav tim zaslužuje Evropu (VIDEO)”. mozzartsport.com. 24. 8. 2017. Pristupljeno 24. 12. 2019. 
  25. ^ „Proleće stiglo u Humsku – Partizan u 1/16f LE!”. b92.net. 23. 11. 2017. Pristupljeno 25. 12. 2019. 
  26. ^ „RAZOČARAN POSLE ELIMINACIJE Đukić: Nisu nam dozvolili da napravimo šansu”. sport.blic.rs. 22. 2. 2018. Pristupljeno 25. 12. 2019. 
  27. ^ „Vazura: Đukić ostaje trener Partizana!”. novosti.rs. 28. 5. 2018. Pristupljeno 25. 12. 2019. 
  28. ^ „Đukićev prvi trofej posle 12 godina: Vrhunska sezona, igračima ništa ne zameram”. mozzartsport.com. 23. 5. 2018. Pristupljeno 25. 12. 2019. 
  29. ^ „Đukić posle poraza od Radnika ukazao na najveći problem Partizana”. telegraf.rs. 22. 7. 2018. Pristupljeno 25. 12. 2019. 
  30. ^ „MIROSLAV ĐUKIĆ POSLE TRIJUMFA NAD DINAMOM: Ovo je pobeda za samopouzdanje!”. kurir.rs. 29. 7. 2018. Pristupljeno 25. 12. 2019. 
  31. ^ „Partizan: Đukić smenjen, Mirković novi trener”. rts.rs. 3. 8. 2018. Pristupljeno 25. 12. 2019. 
  32. ^ „Miroslav Đukić trener Sportinga iz Hihona”. sportklub.rs. 22. 12. 2019. Pristupljeno 24. 12. 2019. 
  33. ^ „Intervju: Miroslav Đukić - drčan kao Srbin, miran kao Španac!”. rtvbn.com. 4. 1. 2018. Pristupljeno 25. 12. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


selektori Srbije
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Ђукић&oldid=27721248”