Mladen Božović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mladen Božović
Božović u dresu Crne Gore, 2014. godine
Lični podaci
Puno ime Mladen Božović
Nadimak Bonja[1]
Datum rođenja (1984-08-01)1. avgust 1984. (39 god.)
Mesto rođenja Titograd, SFR Jugoslavija
Visina 1,96 m
Pozicija golman
Juniorska karijera
1993—2002 Zabjelo
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
2002—2003 Zabjelo 17 (0)
2003 Budućnost Dobanovci
2004—2007 Budućnost Podgorica 57 (0)
2004 → Mladost Podgorica 9 (0)
2005—2006 → Kom 29 (0)
2008—2010 Partizan 68 (0)
2010—2013 Videoton 63 (0)
2013—2015 Tom Tomsk 8 (0)
2014 → Himik Dzeržinsk 9 (0)
2016—2017 Zeta 48 (0)
2017—2018 Larisa 27 (0)
2020 Drezga
2021 Zora Spuž
2021 Zeta 5 (0)
Reprezentativna karijera
2007—2017 Crna Gora 43 (0)

Mladen Božović (Titograd, 1. avgust 1984) je crnogorski fudbalski golman.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Počeci[uredi | uredi izvor]

Božović je fudbalom počeo da se bavi sa devet godina u FK Zabjelo.[2] Kao 19-godišnjak je proveo šest meseci u Budućnosti iz Dobanovaca.[2] Tokom 2003. godine je potpisao za Budućnost iz Podgorice. Išao je na pozajmice u podgoričke klubove Mladost i Kom, a od sezone 2006/07. se ustalio na golu Budućnosti.

U premijernoj sezoni šampionata Crne Gore, Božović je bio 795 minuta bez primljenog gola. Budućnost je te sezone primila svega 12 golova u celoj sezoni, što je najbolji defanzivni učinak jednog tima do danas, ali ipak nije osvojila titulu.[3] Božović je odigrao i prvi deo sezone 2007/08. u Budućnosti, da bi u januaru 2008. potpisao četvorogodišnji ugovor sa beogradskim Partizanom.[4][5]

Partizan[uredi | uredi izvor]

Takmičarski debi u dresu Partizana je imao 22. marta 2008, u pobedi nad Bežanijom (2:0), kada je na teren ušao u 87. minutu umesto prvog golmana Darka Božovića.[6] Iako je svoj boravak u Partizanu počeo kao rezerva, Božović je vrlo brzo postao prvi golman pa je zabeležio ukupno 10 prvenstvenih nastupa tokom proleća 2008.[6] Već u prvoj polusezoni, pod vođstvom trenera Slaviše Jokanovića, Božović osvaja duplu krunu.[7]

U narednoj 2008/09. sezoni je ponovo osvojio duplu krunu. U ovoj takmičarskoj godini je nastupio na svim prvenstvenima utakmicama po 90. minuta,[8] a na kraju sezone je uvršten u idealni tim Superlige.[9] U aprilu 2009. je prvo oborio klupski rekord Ivice Kralja po minutima bez primljenog gola (840 minuta),[10] a potom je i postao rekorder u srpskom fudbalu pošto 916 minuta nije primio gol. Prethodni rekorder bio je nekadašnji golman Obilića Nenad Lukić koji je u sezoni 1998/99. svoju mrežu sačuvao 903 minuta.[11]

U sezoni 2009/10. je osvojio i treću uzastopnu titulu prvaka Srbije.[12] U ovoj sezoni je branio na 25 prvenstvenih utakmica.[13] Tokom svog boravka u Partizanu, Božović je sa klubom nastupao i dva puta u grupnoj fazi Lige Evrope, u sezonama 2008/09 i 2009/10.

Kasnija karijera[uredi | uredi izvor]

U junu 2010. je potpisao ugovor sa mađarskim Videotonom.[14] Kao prvi golman Videotona u sezoni 2010/11. osvaja titulu prvaka Mađarske, inače prvu u istoriji kluba. Pored toga, za tri sezone koliko je stajao na golu Videotona, Božović je osvojio i jedan Liga kup Mađarske kao i dva Superkupa Mađarske.[15]

U junu 2013. je potpisao za ruskog premijerligaša Tom iz Tomska.[16] Božović je u dresu Toma nastupio na sedam premijerligaških utakmica,[15] a klub je na kraju sezone 2013/14. ispao u niži rang. U završnici letnjeg prelaznog roka 2014. je pozajmljen drugoligašu, Himiku iz Dzeržinska.[17] U decembru iste godine se vratio u Tom, i tokom proleća 2015. je zabeležio još jedan prvenstveni nastup za ovaj klub.[15]

Krajem decembra 2015. se vratio u crnogorski fudbal i potpisao za Zetu iz Golubovaca.[18] Nakon godinu i po dana u Zeti, Božović u junu 2017. potpisuje za grčkog prvoligaša Larisu.[19] Nastupio je na 27 utakmica za Larisu tokom takmičarske 2017/18. u Superligi Grčke.[15]

Tokom 2020. je branio gol crnogorskog drugoligaša Drezge.[20] U junu 2021. je potpisao za Zoru iz Spuža, ekipu koja se takmiči u trećem rangu takmičenja u Crnoj Gori.[21] Već narednog meseca je promenio klub i vratio se u Zetu, sa kojom je potpisao jednogodišnji ugovor.[22]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Božović je debitovao za reprezentaciju Crne Gore u junu 2007. na utakmici protiv Kolumbije koja je odigrana na Kirin kupu u Japanu.[23] Za nacionalni tim je odigrao 43 utakmice, a poslednji put je nastupio 26. marta 2017. protiv Poljske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2018. u Rusiji.[24]

Nastupi po godinama[uredi | uredi izvor]

Božović na utakmici između Crne Gora i Irana 2014. godine
Reprezentacija Godina Utakmica Golova
Crna Gora[25] 2007 2 0
2008 3 0
2009 2 0
2010 8 0
2011 8 0
2012 7 0
2013 4 0
2014 3 0
2015 1 0
2016 4 0
2017 1 0
Ukupno 43 0

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Posle fudbalske karijere, Božović je oboleo od mentalnih bolesti. Njegova supruga ga je prijavila za nanošenje telesnih povreda. On je 8. marta 2022. godine pokušao samoubistvo.[26]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Partizan
Videoton

Pojedinačni[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Mladen Božović postavio rekord Videotona”. portalanalitika.me. 28. 8. 2012. Pristupljeno 26. 12. 2023. 
  2. ^ a b „Mladen Božović: Od školskog do Vemblija”. glaszabjela.me. 6. 10. 2018. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  3. ^ „Golmanske serije: Ko je rekorder u Crnoj Gori?”. vijesti.me. 30. 10. 2017. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  4. ^ „Stigao golman Božović”. politika.rs. 15. 1. 2008. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  5. ^ „Božović potpisao za Partizan!”. partizan.rs. 14. 1. 2008. Arhivirano iz originala 05. 10. 2018. g. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  6. ^ a b „Mladen Bozovic 2007/08.”. transfermarkt.com. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  7. ^ „Partizan šampion!”. novosti.rs. 25. 5. 2008. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  8. ^ „Mladen Bozovic 2008/09.”. transfermarkt.com. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  9. ^ „Izabran najbolji tim Jelen Super lige Srbije!”. partizan.rs. 28. 5. 2009. Pristupljeno 4. 3. 2020. [mrtva veza]
  10. ^ „Rekorder Božović i "udarač" Dijara”. mondo.rs. 24. 4. 2009. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  11. ^ „Partizan proslavio titulu uz rekord”. b92.net. 26. 4. 2009. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  12. ^ „Titula podvučena „šesticom“”. danas.rs. 17. 5. 2010. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  13. ^ „Mladen Bozovic 2009/10.”. transfermarkt.com. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  14. ^ „Mladen Božović na golu Videotona”. mondo.rs. 4. 6. 2010. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  15. ^ a b v g „Mladen Božović” (na jeziku: engleski). soccerway.com. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  16. ^ „Mladen Božović potpisao za Tom”. vijesti.me. 24. 6. 2013. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  17. ^ „Mladen Božović u Himiku”. vijesti.me. 1. 9. 2014. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  18. ^ „Bivši golman Partizana potpisao za Zetu”. zurnal.rs. 27. 12. 2015. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  19. ^ „Mladen Božović u grčkoj Larisi”. vijesti.me. 21. 6. 2017. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  20. ^ „Preokret Dečića, Bokelj slavio u derbiju, Mladen Božović branio gol Drezge”. pobjeda.me. 7. 6. 2020. Pristupljeno 4. 4. 2022. 
  21. ^ „Povratak bivšeg crnogorskog reprezentativca – Mladen Božović dogovorio saradnju sa Zorom”. meridianbetsport.me. 26. 6. 2021. Pristupljeno 4. 4. 2022. 
  22. ^ „Zeta angažovala bivšeg reprezentativca - Mladen Božović na Trešnjici”. dan.co.me. 28. 7. 2021. Pristupljeno 4. 4. 2022. 
  23. ^ „Okruglo 100: Ovo su svi fudbaleri koji su nosili dres Crne Gore”. vijesti.me. 30. 5. 2018. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  24. ^ „Mladen Božović”. eu-football.info. Pristupljeno 1. 6. 2017. 
  25. ^ „Mladen Božović”. fscg.me. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  26. ^ „DETALJI POKUŠAJA SAMOUBISTVA GOLMANA PARTIZANA: Popio šaku tableta i uzeo lovačku pušku”. kurir.rs. Pristupljeno 2022-03-08. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Младен_Божовић&oldid=27823138”