Pređi na sadržaj

Млади Франкенштајн

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mladi Frankenštajn
Filmski poster
Izvorni naslovYoung Frankenstein
RežijaMel Bruks
ScenarioDžin Vajlder
Mel Bruks
ProducentMajkl Graskof
Temelji se naFrankenštajn
(Meri Šeli)
Glavne ulogeDžin Vajlder
Piter Bojl
Marti Feldman
Kloris Ličman
Teri Gar
Kenet Mars
Madlin Kan
MuzikaDžon Moris
Direktor
fotografije		Džerald Hiršfeld
MontažaDžon Si Hauard
Producentska
kuća		Gruskoff/Venture Films
Crossbow Productions, Inc.
Jouer Limited[1]
Studio20th Century Fox
Godina1974.
Trajanje105 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet2,78 miliona dolara[2]
Zarada86,2 miliona dolara[3]
IMDb veza

Mladi Frankenštajn (engl. Young Frankenstein) je američki humoristički horor film iz 1974. godine, režisera Mela Bruksa. Scenario su napisali Bruks i Džin Vajlder. Vajlder je takođe tumačio naslovnu ulogu, potomka zloglasnog dr Viktora Frankenštajna. Piter Bojl je glumio čudovište.[4] U sporednim ulogama su Marti Feldman, Kloris Ličman, Teri Gar, Kenet Mars i Madlin Kan.

Film je parodija na žanr klasičnog horor filma, posebno na različite filmske adaptacije romana Frankenštajn ili moderni Prometej, koji je napisala Meri Šeli, u produkciji Universal Pictures-a iz 1930-ih.[5] Veći deo laboratorijske opreme koja je korišćena kao rekvizit kreirao je Kenet Strikfaden za film Frankenštajn iz 1931. godine.[6] Da bi pomogao u dočaravanju atmosfere ranijih filmova, Bruks je snimio film u potpunosti u crno-belom formatu, što je bila retkost u 1970-im, i stilizovao je uvodnu špicu i prelaze scena prema horor filmovima iz 1930-ih. Film takođe sadrži upadljivu muziku Bruksovog dugogodišnjeg kompozitora Džona Morisa .

Ostvarivši kritički i komercijalni uspeh, Mladi Frankenštajn zauzima 28. mesto na „Listi 50 najboljih komedija svih vremena” časopisa Total Film,[7] 56. mesto na listi „100 najsmešnijih filmova” kanala Bravo,[8] i 13. mesto na listi 100 najsmešnijih američkih filmova Američkog filmskog instituta.[9] Godine 2003, Nacionalni odbor za očuvanje filmova Sjedinjenih Država izabrao ga je za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Kongresne biblioteke zbog „kulturnog, istorijskog ili estetskog značaja”.[10][11] Kasnije su ga Bruks i Tomas Mihan adaptirali kao scenski mjuzikl. Bio je nominovan za Oskara za najbolji zvuk i najbolji adaptirani scenario. Bruks je kasnije izjavio da je ovo njegov daleko najbolji (iako ne i najsmešniji) film.[12]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Dr Frederik Frankenštajn je lekar koji predaje u jednoj američkoj medicinskoj školi i veren je za Elizabet. Postaje ogorčen kad god neko pokrene temu njegovog dede Viktora Frankenštajna, ozloglašenog ludog naučnika sa kojim ne želi da se dovodi u vezu, i insistira da se njegovo prezime izgovara „Fronkenstin”. Kada ga advokat obavesti da je nasledio porodično imanje u Transilvaniji nakon smrti svog pradede, barona Bofora fon Frankenštajna, Frederik putuje u Evropu da pregleda imanje. Na železničkoj stanici u Transilvaniji dočekuje ga grbavi sluga sa bubolikim očima, čiji je rođeni deda radio za Viktora; i lepa, mlada, ženska pomoćnica po imenu Inga. Čuvši da profesor izgovara svoje prezime kao „Fronkenstin”, sluga insistira da se njegovo ime izgovara „Ajgor”, a ne tradicionalno „Igor”.

Stigavši na imanje, Frederik upoznaje Frau Bluher, zastrašujuću domaćicu. Nakon što je otkrio tajni ulaz u Viktorovu laboratoriju i pročitao njegove privatne dnevnike, Frederik odlučuje da nastavi eksperimente svog dede u reanimiranju mrtvih. On i Ajgor kradu leš nedavno pogubljenog kriminalca, a Frederik počinje da eksperimentiše na velikom lešu. Šalje Ajgora da ukrade mozak preminulog „naučnika i sveca”, Hansa Delbrika. Zatečen sopstvenim odrazom, Ajgor ispušta i uništava Delbrikov mozak. Uzima drugi mozak označen kao „Abnormalan” i vraća se sa njim, a Frederik ga prebacuje u leš, misleći da je transplantirao Delbrikov mozak.

Frederik oživljava stvorenje električnim nabojem tokom oluje. Stvorenje čini svoje prve korake, ali, uplašeno Ajgorom koji pali šibicu, napada Frederika i umalo ga zadavi pre nego što mu daju sedativ. U međuvremenu, nesvesni postojanja tog stvorenja, građani se okupljaju da razgovaraju o svojoj nelagodi što Frederik nastavlja posao svog dede. Inspektor Kemp, jednooki policijski službenik sa prostetičkom rukom, čiji je nemački naglasak toliko tvrd da ga ni njegovi sunarodnici ne mogu razumeti, predlaže da poseti doktora, nakon čega zahteva garanciju da Frankenštajn neće stvoriti još jedno čudovište. Vrativši se u laboratoriju, Frederik vidi kako Bluherova oslobađa stvorenje. Ona otkriva ljubav čudovišta prema muzici violine i sopstvenu romantičnu vezu sa Frederikovim dedom. Stvorenje pobesni zbog varnica iz prekidača i beži iz zamka.

Dok luta selom, čudovište se susreće sa mladom devojčicom i slepim pustinjakom. Frederik uspeva da uhvati čudovište i zaključava se u sobu sa njim. On smiruje ubistvene sklonosti čudovišta laskanjem i obećanjem da će ga voditi ka uspehu, prihvatajući njegovo nasleđe Frankenštajnovih. U pozorištu punom uglednih gostiju, Frederik prikazuje kako „Stvorenje” sledi jednostavne komande. Demonstracija se nastavlja sa Frederikom i čudovištem, u cilindrima i smokinzima, koji izvode muzičku numeru „Puttin' On the Ritz”. Svetlo bine iznenada eksplodira i uplaši čudovište, prekidajući nastup. Publika zviždi i baca povrće na čudovište, koje se razbesni i juriša na publiku, ali ga policija uhvati i okova. Nazad u laboratoriji, Inga pokušava da uteši Frederika, te oni spavaju na obešenom stolu za reanimaciju.

Čudovište beži iz zatvora iste noći kada Frederikova verenica Elizabet neočekivano stigne u posetu. Čudovište je zarobljava dok beži. Elizabet se zaljubljuje u stvorenje zbog njegovog „ogromnog švanštukera”. Dok građani love čudovište, Frederik svira violinu kako bi namamio svoju kreaciju nazad u zamak i ponovo ga uhvatio. Baš kada rulja predvođena Kempom juriša u laboratoriju, Frederik prenosi deo svog stabilizacionog intelekta na stvorenje, koje urazumljuje i umiruje rulju. Elizabet, sa svojom kosom stilizovanom po stilu ženskog stvorenja iz Frankenštajnove neveste, udaje se za sada eruditno i sofisticirano čudovište; dok Inga, u krevetu sa Frederikom, pita šta je njen novi muž dobio zauzvrat tokom postupka prenosa. Frederik zareži bez reči i obgrli Ingu koja, kao što je to učinila Elizabet kada ju je otelo čudovište, peva refren „Ah, slatka misterijo života”.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Džin Vajlder dr Frederik Frankenštajn
Piter Bojl čudovište
Marti Feldman Ajgor
Kloris Ličman Frau Bluher
Teri Gar Inga
Kenet Mars inspektor Kemp
Madlin Kan Elizabet
Ričard Hajdn advokat Gerhard Falkštajn
Džin Hekman slepac Harold
Mel Bruks vukodlak / mačka pogođena strelicom / Viktor Frankenštajn (glas)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Young Frankenstein”. American Film Institute. Arhivirano iz originala 24. 2. 2021. g. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  2. ^ Solomon, Aubrey (1989). Twentieth Century Fox: A Corporate and Financial History. The Scarecrow Filmmakers Series. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. str. 257. ISBN 978-0-8108-4244-1. 
  3. ^ „Box Office Information for Young Frankenstein”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 29. 1. 2012. g. Pristupljeno 17. 1. 2012. 
  4. ^ „Young Frankenstein”. GetBack Movie. Arhivirano iz originala 2008-10-04. g. 
  5. ^ Hallenbeck, Bruce G. (2009). Comedy-Horror Films: A Chronological History, 1914–2008. Jefferson, N.C.: McFarland. str. 105—109. ISBN 978-0-78-643332-2. 
  6. ^ Picart, Caroline Joan (2003). Remaking the Frankenstein Myth on Film: Between Laughter and Horror. Albany, N.Y.: SUNY Press. str. 52. ISBN 0-79-145770-2. 
  7. ^ „Film & Movie Comedy Classics”. Comedy-Zone.net. Arhivirano iz originala 19. 10. 2008. g. Pristupljeno 16. 12. 2008. 
  8. ^ „Bravo's 100 Funniest Movies”. Bravo. Published by Lists of Bests. Arhivirano iz originala 5. 4. 2010. g. Pristupljeno 21. 11. 2010. 
  9. ^ „AFI's 100 Years ... 100 Laughs”. American Film Institute. Arhivirano iz originala 9. 6. 2015. g. Pristupljeno 21. 11. 2010. 
  10. ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Arhivirano iz originala 2016-10-31. g. Pristupljeno 2020-05-15. 
  11. ^ „Librarian of Congress Adds 25 Films to National Film Registry”. Library of Congress. Arhivirano iz originala 2020-02-22. g. Pristupljeno 2020-05-15. 
  12. ^ King, Susan (9. 9. 2014). „'Young Frankenstein' has new life on 40th anniversary”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 12. 11. 2020. g. Pristupljeno 18. 2. 2020. „"'Young Frankenstein' is "by far the best movie I ever made. Not the funniest — 'Blazing Saddles' was the funniest, and hot on its heels would be 'The Producers.' But as a writer-director, it is by far my finest."” 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Млади_Франкенштајн&oldid=26782870”