Mlazni lovac druge generacije
Mlazni lovac druge generacije je nastao u periodu između sredine pedesete do ranih šezdesetih godina prošlog veka. Karakterističan je po tankom krilu velikog ugla strele, velikoj brzini i visini leta, velikoj brzini penjanja, raketama sa IC samonavođenjem i radarom za detekciju ciljeva u vazdušnom prostoru. Većina ih je optimizirano za uspešno presretanje, čemu je podešena aerodinamika i minimizirana mu je masa, čak na uštrb količine goriva i posledično male autonomije leta (kratko ostaje u vazduhu). Najpoznatiji predstavnik za ovu namenu iz druge generacije je sovjetski lovac MiG-21. Druga grupa su optimizirani kao lovci-bombarderi.[1][2]
Razvoj[uredi | uredi izvor]
Razvoj druge generacije lovačkih aviona, oblikovan je tehnološkim dostignućima, iskustvima iz Korejskog rata i pretnjama blokovskog sukoba širih razmera, sa nuklearnim udarima. Tehnološki napredak u aerodinamici, motorima i materijalima za izgradnju strukture zmaja aviona (pre svega aluminijumske legure), omogućili su projektantima da eksperimentišu sa vazduhoplovnim inovacijama, kao što su tanka strelasta krila i delta krila i minimizacija veličine trupa aviona. Druga generacija su prvi avioni koji operativno lete nadzvučnim brzinama, sa mlaznim motorom.[3][4]
Elektronska oprema[uredi | uredi izvor]
U projektu lovačkih aviona korišćene su nove tehnologije, kao što su radari. To je bio osnovni elektronski uređaj, malih dimenzija, smešten u relativno mali raspoloživ prostor nosnog dela trupa. Kod većine aviona 2. generacije je ugrađen u vrh pomerljivog „koplja“, koje služi za promenu ulaznog preseka pito usisnika. Ti radari skromnih mogućnosti su služili za otkrivanje neprijateljskih aviona izvan vizuelnog polja, čime je smanjena mogućnost od iznenađenja u napadu, od ciljeva koji promaknu detekciji zemaljskih sistema javljanja, obaveštavanja i otkrivanja.
Posebno je veliki napredak u razvoju sistema IC vođene rakete vazduh-vazduh, što je ostalo kod svih lovačkih aviona svih generacija kao obavezan segment ofanzivnog oružju, a prvi put je upotrebljeno u istoriji vazduhoplovstva na drugoj generaciji. Tokom ovog perioda, pasivno IC vođene rakete je postalo kao standard, ali rani IC raketni senzor je imao malu osetljivost i veoma uzano vidno polje (obično ne više od 30°), što ograničavalo njihovo efikasno korišćenje samo iz direktne sfere mlaznica motora. Kasnije su razvijene sverakusne rakete, za osetljivijim IC senzorom.[3][4][5][6]
Naoružanje[uredi | uredi izvor]
Period pretnji od izbijanja trećeg svetskog rata, sa karakteristikama velikih armija naoružanih sa mehanizovanim i nuklearnim oružjem, dovelo je do visokog stepena specifičnih projekata aviona: presretača (poput engleskog Elektrik lajtinga i MiG-21F) i lovaca-bombardera (kao što je F-105 tanderšif i Su-7). Borba u vazdušnom prostoru, dominantna je u oba slučaja. Presretač je bio izdanak vizije vođene rakete koja bi u potpunosti zamenila vatreno oružje u bliskoj borbi i bila efikasna na distanci, izvan vizuelnog opsega. Kao rezultat toga, presretači su projektovani sa velikom nosivošću raketa i moćnim radarom, žrtvujući agilnost u korist velike brzine, plafona leta i brzine penjanja. Uz primarnu PVO ulogu, akcenat je stavljen na mogućnost da se uspešno presretnu strateški bombarderi, na velikim visinama leta. Specijalizovana optimizacija projekta presretača ima obično za posledicu ograničen mali dolet i slabe borbene osobine dejstva vazduh-tlo. Lovci-bombarderi su optimizirani između ovih granica, superiornih presretačkih borbenih karakteristika i vazduh-zemlja. Ovi avioni su odlikovani sa velikom brzinom leta i dobrim karakteristikama na malim visinama, za dejstvo vazduh-tlo. Bili su naoružani sa TV i IC vođenim raketama vazduh-tlo i tradicionalnim bombama sa slobodnim padom. Pojedini avioni 2. generacije, bili su sposobni da nose i nuklearnu bombu.[3][4][5][6][7][8]
Projekti aviona 2. generaciji[uredi | uredi izvor]
Realizovani[uredi | uredi izvor]
Otkazani[uredi | uredi izvor]
 Kanada |
 Egipat
|
 |
|
| CF-105 arov | Helvan HA-300 |
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Cenciotti, David (13. 1. 2011). „Fighter generations comparison chart” (na jeziku: (jezik: engleski)). the aviationist. Pristupljeno 26. 5. 2012. „Neprecizan pojam”
- ^ intelgur (4-3-2005). „Fighter Aircraft Generations: A Reference.” (na jeziku: (jezik: engleski)). abovetopsecre. Pristupljeno 26. 5. 2012. „Generacije mlaznih aviona” Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ a b v „MIG-21 Fishbed light multirole fighter” (na jeziku: (jezik: engleski)). warfare.ru. Pristupljeno 26. 5. 2012. „Vojna analiza”
- ^ a b v BOKOV, IGORЬ (11. iюnя 2007). „ČTO TAKOE «POKOLENIE» ISTREBITELEЙ?” (na jeziku: (jezik: ruski)). Profilь. Pristupljeno 26. 5. 2012. „Kategorije lovaca” Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć)[mrtva veza] - ^ a b „AA-2 ATOLL, K-13 (R-3 or Object 310), PL-2 / PL-3 / PL-5” (na jeziku: (jezik: engleski)). FAS. 21. 3. 1999. Pristupljeno 27. 5. 2012. „IC raketa”
- ^ a b „MiG-21 - frontovoй istrebitelь” (na jeziku: (jezik: ruski)). Vooruženie. Pristupljeno 27. 5. 2012. „MiG-21”
- ^ ↑ Igorь Prihodčenko. „Istrebitelь-bombardirovщik Su-7” (na jeziku: (jezik: ruski)). Arhivirano iz originala 03. 01. 2014. g. Pristupljeno 28. 5. 2012. „Lovac-bombarder Su-7”
- ^ „The Sukhoi Su-7 & Su-17 "Fitter"” (na jeziku: (jezik: engleski)). vectors. Pristupljeno 26. 5. 2012. „Su-7”
- ^ Yoon, Joe (27. 6. 2004). „Fighter Generations” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb. Pristupljeno 28. 5. 2012. „Generacije lovaca”
