Momir Stojanović
| Momir Stojanović | |||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Lični podaci | |||||||||||||||||||
| Datum rođenja | 10. decembar 1958. | ||||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Đakovica, FNR Jugoslavija | ||||||||||||||||||
| Univerzitet | Vojna akademija Univerziteta odbrane u Beogradu | ||||||||||||||||||
| Zanimanje |
| ||||||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||||||
| Politička stranka | Iskreno za Niš (od 2016) ranije: Srpska napredna stranka (2010—2016) Socijalistička partija Srbije (2007—2009) Srpska radikalna stranka (2007) | ||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
| Vojna karijera | |||||||||||||||||||
| Služba | |||||||||||||||||||
| Vojska | |||||||||||||||||||
| Čin | General-major | ||||||||||||||||||
| Komandant | Vojnobezbednosna agencija (direktor) | ||||||||||||||||||
| Učešće u ratovima | Rat na Kosovu i Metohiji | ||||||||||||||||||
Momir Stojanović (Đakovica, 10. decembar 1958) je srpski političar i penzionisani general-major Vojske Srbije i Crne Gore. Bio je prvi načelnik Vojnobezbednosne agencije.
Od 2012. do 2016. godine bio je poslanik Narodne skupštine Republike Srbije kao član Srpske napredne stranke.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Vojna karijera[uredi | uredi izvor]
Rat na Kosovu i Metohiji[uredi | uredi izvor]
Stojanović je od 1993. do 1996. godine bio zamenik načelnika vojne bezbednosti Prištinskog korpusa Treće armije, a zatim od 1996. do 1999. godine i načelnik bezbednosti ovog korpusa. U maju 1999. godine, za vreme NATO agresije, bio mu je zabranjen ulazak u Evropsku uniju. Obavljao je i dužnost načelnika Odeljenja za operativne poslove Komande Prištinskog korpusa.
Vojnobezbednosna agencija[uredi | uredi izvor]
Vrhovni savet odbrane je 25. marta 2003. godine imenovao Stojanovića na mesto načelnika Vojne službe bezbednosti. Odmah po imenovanju, protesnim pismom se oglasila Nataša Kandić koja ga je optužila za komandnu odgovornost u ratnim zločinima na Kosovu i Metohiji, na šta joj je Stojanović javno odgovorio da ga je pogrešno označila u poslovima za koje on nije bio nadležan i gde nije mogao izdavati naređenja.
Neposredno po formiranju Vojnobezbednosne agencije, Stojanović je 1. januara 2004. godine postavljen za njenog prvog direktora.
U februaru iste godine, izjavio je da je VBA obnovila prisustvo srpskih snaga bezbednosti na Kosovu i Metohiji, te da se njeni pripadnici i saradnici nalaze u vrhu albanskih političkih i paravojnih struktura.[1]
Naše operativno prisustvo na Kosovu i Metohiji ojačali smo i upućivanjem jednog broja iskusnih operativaca.
Izjavio je i da su grupe Al Kaide aktivne na Kosovu, severu Albanije i zapadu Makedonije, dok na prostorima Crne Gore i Raške deluju islamističke ekstremističke grupe.
Vrhovni savet odbrane ga je 26. maja 2004. godine razrešio dužnosti direktora Vojnobezbednosne agencije.[2] Ubrzo je unapređen u čin general-majora i postavljen za komandanta Niškog korpusa Vojske Srbije i Crne Gore.
Penzionisan je u septembru 2005. godine. Zbog nezakonitog postupka penzionisanja, Stojanović je tužio Ministarstvo odbrane, a Vrhovni sud je 2013. godine presudio u njegovu korist i naložio da mu se isplati 3.546.951 dinara na ime razlike između plate i penzije za ovaj period.[3]
Politička karijera[uredi | uredi izvor]
U Srpsku radikalnu stranku se učlanio 2007. godine, ali je već naredne godine izabran za odbornika Skupštine grada Niša kao kandidat Socijalističke partije Srbije. Jedno vreme je bio i šef odborničke grupe SPS-a. Stranku je napustio i vratio odbornički mandat početkom 2009. godine.
Od 2010. godine bio je član Srpske napredne stranke. Kao njen kandidat je izabran za narodnog poslanika na izborima 2012. godine. U maju 2013. godine izabran je za predsednika skupštinskog Anketnog odbora za utvrđivanje činjenica o trošenju budžetskih sredstava na Kosovu i Metohiji od 2000. do 2012. godine.[4] Krajem 2013. godine pominjao se kao potencijalni kandidat za direktora Bezbednosno-informativne agencije.[5]
Ponovo je izabran za narodnog poslanika na izborima 2014. godine i u ovom sazivu Narodne skupštine je predsedavao Odborom za kontrolu službi bezbednosti. U februaru 2015. godine našao se na crvenoj poternici Interpola na zahtev Misije Euleks i suda u Đakovici, a pod optužbom za ratne zločine nad albanskim civilima na Kosovu i Metohiji.
Stojanović je na lokalne izbore 2016. godine u Nišu izašao sa samostalnom listom grupe građana, a nakon izbora je napustio članstvo Srpske napredne stranke. Učestvovao je na parlamentarnim izborima 2020. godine u koaliciji Narodni blok, koju su činili Nova Srbija i Narodni slobodarski pokret, ali je koalicija osvojila samo 7.873 glasa, odnosno 0,24%, što je bilo nedovoljno za ulazak u parlament.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Stojanović: Vojnobezbednosna agencija aktivna i na Kosovu”. B92. 1. 2. 2004.
- ^ „Smenjen Stojanović na VSO-u”. B92. 26. 5. 2004.
- ^ „Generalu u penziji i poslaniku SNS država plaća 30.000 evra”. Blic. 7. 8. 2013.
- ^ „Stojanović na čelu Anketnog odbora za KiM”. RTS. 21. 5. 2013.
- ^ „Slede promene u tajnim službama”. Danas. 3. 9. 2013.
