Mongolsko-tatarske najezde

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mongolsko-tatarske najezde
Vreme13. vek
Mesto
Evroazija
Odbrana grada Vladimira

Mongolsko-tatarske najezde na Kijevsku Rusiju predstavljaju napad vojske Mongolske imperije na teritoriju Ruskih kneževina u periodu od 1237. do 1240. godine za vreme Mongolsko-ugarskih sukoba pod vođstvom Batu-kana i vođe Subutaja[1].

Predistorija[uredi | uredi izvor]

Planove zahvata Istočne Evrope mongolski feodali su imali još dugo pre ratnih pohoda Batu-kana. Već 1207. godine Džingis-kan je poslao svog starijeg sina Džuči na zahvat plemena koji su živeli severno od reke Selenge i u okolini Irtiša. Pri tome su u interesu bile i zemlje istočne Evrope koje bi trebalo da se pokore kasnije, ali Džingis-kan nije uspeo da realizuje datu ideju. 20-ih godina 13. veka mongoli su proveli isključivo pripremu, važan deo koje je bio pohod vojske Subutaja u dublje delove Kavkazskog regiona i Jugo-Istočnu Evropu u periodu 1222—1224. godine. On je imao kontra-obaveštajan karakter i bio namenjen detaljnijem proučavanju država Istočne Evrope. U tom periodu se desila važna bitka na reci Halhin, u kojoj je bila poražena ruska vojska. Ishod ove bitke je bio jako povoljan za mongolsku vojsku: detaljnije je sagledan vojni potencijal ruske vojske, dobijena je informacija o tome „kako stoje stvari“ u ruskim keževinama i, generalno, razmotrena je scena mogućeg vojnog nastupa. Dalje zadovoljna vojska je krenula u Istočnu Bugarsku, gde je bila razgromljena; ostatak vojske po stepama savremenog Kazahstana se vratio u srednju Aziju[2][3].

Odnos snaga[uredi | uredi izvor]

Mongoli[uredi | uredi izvor]

Marš mongolske armije. Savremena rekonstrukcija.

Tačan broj vojnika Mongolske imperije koji su ušli na teritoriju Kijevske Rusije je nepoznat. Većina ruskih dorevolucionih istoričara tvrdi da je cela Zlatna horda brojala 300.000 ratnika. Ali uzimajući u obzir i one koji su ušli u sastav za vreme pohoda, i vojnike pokorenih naroda, onda se broj drastično menja i dostiže čak 500.000 ljudi.[2] Približno iste ocene su dali i sovjetski istoričari. Istorijski dokumenti takođe ne daju tačan broj vojske, samo govore o tome da je broj ogroman, što potvrđuju i jermenski izvori. Međutim, ogromne brojeve navode evropski istoričari. Tako je na primer, Plano Kaprini govorio o 600.000 vojnika koji su učestvovali u opsadi grada Kijeva, a mađarski hronista Simon je naveo broj od 500.000 ljudi pri napadu na Mađarsku. Persijski istoričar Rašid-ad-Din pisao je o 140.000 ratnika, ali u taj broj nisu uračunate vojne formacije koje su bile pridružene mongolskoj vojsci[2].

Rusi[uredi | uredi izvor]

Ruski istorijski dokumenti takođe ne sadrže tačan broj vojnika ruskih kneževina koji su učestvovali u vojnim nastupima. Prema mišljenju istoričara S. I. Solovjova, severne kneževine u slučaju opasnosti bi mogle da obezbede 50.000 vojnika, isto broj bi bio i sa strane južnih. Sovjetski vojni istoričar Strokov A. A. je pisao da „u slučaju izvanredne opasnosti Rusija bi mogla da stvori vojsku od 100.000 ljudi"[4].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mongolo-tatarskoe našestvie // BRЭ. T. 20. M., 2012.
  2. ^ a b v Kargalov V. V. 1967.
  3. ^ Žarko S. B., Martыnюk A. V. Istoriя vostočnыh slavяn. Mongolьskoe našestvie na Rusь BGU , Moskva, str. 34
  4. ^ Žarko S. B., Martыnюk A. V. Istoriя vostočnыh slavяn. Mongolьskoe našestvie na Rusь BGU , Moskva, str. 32

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Gorelkin, M. (2002). Armii mongolo-tatar X-XIV vekov. Voinskoe iskusstvo, oružie, snarяženie. 87. Vostočnый gorizont. str. 30. 
  • Žarko S. B., Martыnюk A. V. (2003). Istoriя vostočnыh slavяn. Mongolьskoe našestvie na Rusь. 108. BGU. str. 32—34. 
  • Boyle, J.A. The Mongol World Enterprise, 1206-1370 (London 1977)
  • Hildinger, Erik. Warriors of the Steppe: A Military History of Central Asia, 500 B.C. to A.D. 1700
  • May, Timothy (15. 5. 2012). The Mongol Conquests in World History. London: Reaktion Books. ISBN 978-1861898678. 
  • Morgan, David. The Mongols (2nd ed. 2007)
  • Rossabi, Morris. The Mongols: A Very Short Introduction (Oxford University Press, 2012)
  • Saunders, J. J. (29. 3. 2001). The History of the Mongol Conquests. ISBN 0812217667. 
  • Smith, Jr., John Masson (1998). „Review: Nomads on Ponies vs. Slaves on Horses”. Journal of the American Oriental Society. American Oriental Society. 118 (1): 54—62. JSTOR 606298. doi:10.2307/606298. 
  • Turnbull, Stephen. Genghis Khan and the Mongol Conquests 1190-1400 (2003)
  • Rossabi, Morris. The Mongols and Global History: A Norton Documents Reader (2011),

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Монголско-татарске_најезде&oldid=27614416”