Monolatrija
Monolatrija je sistem ideja u politeizmu zasnovan na verovanju u više bogova sa jednim bogom-vođom[1], koji iz različitih razloga dominira nad ostalima. Hipotetički, tragovi monolatrije se mogu naći u nekim postojećim religijama[2].
Koncept henoteizma predložio je nemački religiozni naučnik Maks Miler, nakon što je ispitao neke tokove drevne indijske religije u vedskom periodu i definisao ih kao henoteističke (od grčkog εις „jedan“ + θεος „bog“) ili katenoteističke (od starogrčki κατα „po” + εις „jedan” + θεος „bog”). Miler je verovao da se henoteizam nalazi između politeizma i monoteizma, u procesu tranzicije, u kojoj se u umu politeiste jedan od bogova panteona isticao kao prvi među jednakima, a vremenom dobija crte Vrhovnog Boga[3].
Neke škole biblijskih studija (Julije Velhauzen) pokušale su da iskoriste hipotezu koju je predložio Miler da opišu starozavetnu religiju u starom Izraelu, koja je postojala pre pisanja proročkih knjiga i vavilonskog ropstva. Međutim, obavljena uporedna religijska proučavanja nisu potvrdila Milerovu hipotezu o postojanju u određenom istorijskom periodu takvog oblika ili određenog stadijuma u razvoju religije kao što je henoteizam. Takođe, takvu osobinu kao što je nedostatak spekulativnosti u starozavetnoj religiji u ranim fazama, koja nije isključivala prisustvo nižih natprirodnih sila, treba shvatiti kao beznačajan uticaj okolnih paganskih naroda, a ne kao unutrašnji razvoj Izraelski monoteizam[4].
Postoji odeljak u Novom zavetu (1. Kor. 8:5-6) koji bi se mogao tumačiti kao monolatričan, a ne striktno monoteistički („Jer iako postoje takozvani bogovi, bilo na nebu ili na zemlji, jer ima mnogo bogovi i ima mnogo gospodara – ali imamo jednog Boga Oca, od koga je sve, i mi smo za Njega, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, po kome je sve, i mi kroz Njega“), ali ovo ne ukazuje na monolatriju ranog hrišćanstva. Bogovi se shvataju kao lažno obožene stvari, predmeti, ideje ili bića (Sunce, Mesec, idoli, preci, vladari, demoni), stari crkveni pisci su često govorili da paganski bogovi u nekom smislu postoje, ali da su demoni, slična mišljenja se mogu čuti i sada od nekih konzervativnih teologa[5] ili čak samo mentalnih konstrukcija koje postoje samo u mašti)[6]. U istom smislu se mogu razumeti i neke odlike hebrejske religije (posebno mesta u Starom zavetu gde se pominju paganski bogovi).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Vlahova-Angelova, M. (2015). „Horizons of Bulgarian Onomastics (Review of the book: Choleva-Dimitrova, A. (Ed.) (2014). Horizons of Bulgarian Linguistics: Proceedings of the National Conference Dedicated to Prof. Yordan Zaimov’s 90th Anniversary)”. Voprosы onomastiki (1): 216—222. ISSN 1994-2400. doi:10.15826/vopr_onom.2015.1.012.
- ^ Wiśniewska, Swietłana (2004-06-30). „ALEKSANDER MIEŃ, Słownik bibliologiczny, t. 1-3, Fundacja ks. Aleksandra Mienia, Moskwa 2002 (Protoiereй Aleksandr Menь, Bibliologičeskiй slovarь v treh tomah. Fond imeni Aleksandra Menя, 2002)”. Ruch Biblijny i Liturgiczny. 57 (2): 147. ISSN 2391-8497. doi:10.21906/rbl.496.
- ^ „VLIЯNIE OBRAZOVANIЯ NA SOCIALЬNO-ЭKONOMIČESKOE RAZVITIE TERRITORIЙ V XI-XVII VEKAH”. Trudы Instituta sistemnogo analiza Rossiйskoй akademii nauk. 2018-09-25. ISSN 2079-0279. doi:10.14357/20790279180306.
- ^ Gorokhov, Anatoly (2015). „The Influence of the Military Factor on Process of Early State Formation in Ancient Israel”. Izvestiya of Altai State University. ISSN 1561-9443. doi:10.14258/izvasu(2015)4.1-11.
- ^ Moiseev, Nikita (2019-09-22). PROGNOZ OSNOVNЫH MAKROЭKONOMIČESKIH INDIKATOROV ROSSIЙSKOЙ ЭKONOMIKI DO FEVRALЯ 2020 GODA (Izveštaj). Plekhanov Russian University of Economics.
- ^ Akimkin, M.Ю. (2022-09-15). „Pseudo-John Chrysostom Homily in: Watch Yourselves (Luke 17, 3), CPG 4768”. Theological Herald (1(7)): 26—45. ISSN 2500-1450. doi:10.31802/metafrast.2022.7.1.002.