Most Hoencolern
| Most Hoencolern | |
|---|---|
 | |
| Mesto | Keln Severna Rajna-Vestfalija Nemačka |
| Karakteristike | |
| Dužina | 409.19 |
| Širina | 26 m |
| Istorija | |
Most Hohencolern (nem. Hohenzollernbrücke) je most koji prelazi reku Rajnu u nemačkom gradu Kelnu. Preseče Rajnu na kilometru 688,5. Prvobitno, most je bio i železnički i drumski most. Međutim, nakon uništenja 1945. godine i naknadne rekonstrukcije, bio je dostupan samo za železnički i pešački saobraćaj.
Poznat je i kao most ljubavi. Dug je 410 metara i smatra se jednom od najvažnijih građevina grada. Most sadrži oko 10 hiljada katanaca.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Most je izgrađen između 1907. i 1911. godine nakon rušenja starog mosta, mosta Katedrale. Most Katedrale nije mogao da izdrži sve veći saobraćaj u Kelnu. Novi most je dobio ime po kući Hoencolerna, vladara Pruske i nemačkih careva.
Predsednik železničke direkcije Kelna, Pol fon Brajtenbah, započeo je planiranje izgradnje i predao ovo delo svom nasledniku Rudolfu Šmitu 1906. godine. Inženjer železnice Fric Berman je predvodio projekat. Izgradnja je trajala od 1907. do 1911. godine; Kajzer Vilhelm II ga je svečano otvorio 22. maja 1911. [2]
Sastojao se od tri susedna dela mosta, svaki sa po tri luka od gvozdenih rešetki u uzdužnom pravcu za smeštaj četiri železničke pruge i puta. Iako je lokacija mosta i železničke stanice već bila kontroverzna, Hoencolernov most je usvojio orijentaciju prethodnog mosta na centralnoj osovini Kelnske katedrale.
Četiri konjičke statue pruskih kraljeva i nemačkih careva iz porodice Hoencolern nalaze se na svakoj rampi. Most Katedrale su već krasile statue Fridriha Vilhelma IV, Vilhelma I koje je napravio Fridrih Drejk, koje sada stoje na desnoj obali Rajne. Pored toga, vajar Luj Tuajon napravio je konjičke statue Fridriha III i, tokom njegovog života, Vilhelma II, koje su postavljene na levoj obali Rajne. Statue simbolizuju doba pruske vladavine u pokrajini Rajni.
Most je bio jedan od najvažnijih mostova u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata; čak ni svakodnevni vazdušni napadi nisu ga ozbiljno oštetili. Dana 6. marta 1945. nemački vojni inženjeri digli su most u vazduh dok su savezničke trupe započele napad na grad.
Nakon što se Nemačka predala 8. maja 1945. godine, most je ponovo pušten u rad, ali je ubrzo počela ozbiljna rekonstrukcija. Do 8. maja 1948. pešaci su ponovo mogli da ga koriste.
Uklonjene su južne platforme za saobraćaj tako da se most sastojao samo od šest pojedinačnih mostova, izgrađenih delimično u starom obliku. Preživeli portali i kule mostova nisu popravljani i srušeni su 1958. godine. 1959. godine.
1980-ih most je renoviran sa dva nova koloseka. Sačuvan je mali deo stare putne rampe na strani Dojca, zajedno sa kaldrmom i šinama. Ostatak je uklonjen zbog izgradnje projekta Kelntriangl i pretvoren u pešačku i biciklističku stazu.
Hoencolernov most sada redovno ima preko 1.200 vozova dnevno. [3] Ukupna dužina Hoencolernovog mosta je 409.19 metara. Danas je poznat kao simbol spajanja i ljubavi.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Hohenzollernbrücke (1987) na sajtu Structurae
- ^ Lothar Hammer: Köln: Die Hohenzollernbrücke und die deutsche Brückenarchitektur der Kaiserzeit. S. 31,90,97. (Abweichende Datumsangaben in Helmut Fußbroich: Gedenktafeln in Köln mit Bezug auf Ulrich Krings: Der Kölner Hauptbahnhof, Landeskonservator Rheinland, Arbeitshefte, Bd. 22, S. 37)
- ^ DB Bahn: Hauptbahnhof Köln – Drehkreuz des Westen Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. februar 2012) (in German)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
