Most slobode u Novom Sadu

Most slobode
Mesto	Novi Sad, Srbija
Funkcija	drumski most
Vrsta	most sa kosim zategama
Prethodi	Most Ilok — Bačka Palanka
Sledi	Varadinski most
Karakteristike
Materijal	beton-čelik
Dužina	1382
Istorija
Arhitekta	Nikola Hajdin
Inženjer	Gojko Nenadović Predrag Želalić
Izgradnja	1976—1981. (prvobitno otvaranje) 2003—2005. (rekonstrukcija)
Otvaranje	7. oktobar 2005.

Most slobode je drumsko-pešački most preko Dunava u sistemu kosih zatega sa dva pilona. Povezuje bački i sremski deo Grada Novog Sada, tj. Novi Sad i Sremsku Kamenicu. Takođe, povezuje Novi Sad sa državnim putem IB reda 21, koji preko Fruške gore vodi do Rume, auto-puta A3 i zapadne Srbije. Most je prvi put otvoren za saobraćaj 23. oktobra 1981. godine. U to vreme, most je bio svetski rekorder u kategoriji mostova sa kosim zategama. Bombardovan je 3. aprila, 1999. za vreme NATO bombardovanja SRJ. Rekonstruisan je i ponovo otvoren za saobraćaj oktobra 2005. godine.

Izgradnja mosta

O povezivanju leve i desne obale Dunava na mestu današnjeg Mosta slobode razmišljalo se još u posleratnom periodu, a ideja je ozvaničena Generalnim urbanističkim planom Novog Sada iz 1974. Napravljeno je šest idejnih rešenja, a usvojeno rešenje je imalo svoje estetske, ali i prednosti u pogledu plovidbe brodova, brže evakuacije leda, erozije rečnog korita itd. Tako tadašnji Bulevar 23. oktobra (današnji Bulevar oslobođenja), savlađujući mostom reku, postaje gradska saobraćajnica i značajan ulazni pravac u grad. Planiran je i kao zapadna veza sa auto-putem Beograd – Novi Sad, što nikada nije do kraja realizovano.

Glavni projekat mosta je urađen 1974. godine. Pripremni radovi započeti su u aprilu 1976, a glavni radovi početkom septembra iste godine. U saobraćaj je pušten simbolično 23. oktobra 1981, na dan kada je 1944. Novi Sad oslobođen u Drugom svetskom ratu.

Naručilac izgradnje je bila Samoupravna interesna zajednica za građevinsko zemljište Novi Sad. Glavni projekat su izradili Institut „Kirilo Savić“ i Preduzeće za projektovanje „Prednapregnuti beton“. Glavni projektant je akademik dr Nikola Hajdin, a u projektovanju su mu pomagali i Gojko Nenadić, dr Miodrag Sekulović, Predrag Želalić, Blagoje Zarić i drugi. Radove je izvelo preduzeće Građevinsko preduzeće „Mostogradnja“ iz Beograda.

Konstruktivni podaci

Most srušio NATO 3. aprila 1999.

Projektovao ga je akademik Nikola Hajdin, uz pomoć saradnika inženjera Gojka Nenadovića i Predraga Želalića.

Most je izveden u sistemu kosih zatega sa dva pilona. Piloni su visine 60 metara na rastojanju od 361 metar. Ukupno ima 48 kablova (zatega). Dužina konstrukcije mosta je 1382 metra.

Gradnja mosta je trajala 5 godina, ugrađeno je 30.000 kubnih metara betona uz 2.150 tona betonskog gvožđa, kao i 10.000 tona čelika.

Most ima 6 auto traka (po 3 u oba smera) i dve pešačke trake.

Rekonstrukcija

Rekonstrukcija je koštala 40 miliona evra i trajala je 2 godine i 22 dana. Puštanje mosta je obavljeno iz dva puta. Prvo je Maja Gojković, gradonačelnica Novog Sada, otvorila most 7. oktobra 2005. godine., a potom ga je otvorio Evropski komesar za proširenje Oli Ren 11. oktobra uz prisustvo državne delegacije skoro 24 godine posle prvog otvaranja

Galerija

Most slobode gledan sa Štranda

Literatura

• Monografija Most slobode, „URBIS“ Zavodi za urbanizam, informatiku i građevinarstvo – OOUR „Građevinsko zemljište“, GRO „Mostogradnja“, GRO „Partizanski put“ Beograd – OOUR „Novi Sad“, 1981.

Spoljašnje veze

• Mostovi Novog Sada (jezik: mađarski)
• Most Slobode | Novi Sad | 1976
• Stanojević, Dragan (3. 4. 2019). „Dva puta gradio isti most, tačno u milimetar”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 5. 4. 2019.