Motoričko učenje
Pojam motoričko učenje odnosi se na proces uspostavljanja motoričke veštine, koju je moguće odrediti kao sposobnost sigurnog i skladnog izvođenja nekog određenog sklopa pokreta delova tela.[1] Motorička veština uključuje čitav lanac senzornih, centralnih i motoričkih mehanizama koje je neophodno uskladiti u procesu učenja. Motoričko učenje moglo bi se posmatrati i kao aspekt motorne kontrole povezan sa procesom izgradnje nove akcione šeme ili grupe pokreta.[2]
Iako se motoričko učenje metodološki može smatrati nezavisnim i posebnim procesom u odnosu na druge tipove učenja i rešavanja problema, formalno gledano, ono na konceptualnom nivou pripada kategoriji istih kognitivnih procesa, procesima učenja. Zbog svega toga proces motoričkog učenja ima niz zajedničkih karakteristika sa drugim tipovima učenja [3]:
- u pitanju je postepen proces koji ima više faza;
- ostvaruje se ponavljanjima što omogućuje formiranje šeme pokreta;
- stepen svesne kontrole motoričkog delovanja i potrebna koncentriranost za izvođenje opadaju s vremenom, odnosno sa uvežbavanjem;
- odlikuje se uočavanjem i ispravljanjem grešaka;
- odlikuje se procesom uviđanja odnosno razumevanja kako uskladiti pokret i sl., dakle ima jaku kognitivnu komponentu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Dragan Marinković. Biološke osnove ponašanja. Izdavač: Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6.
- ^ Gardner, E. B. (1967). The neurophysiological basis of motor learning. A review. Phys Ther, 47(12), 1115-1122.
- ^ Whishaw, I. Q., & Wallace, D. G. (2003). On the origins of autobiographical memory. Behav Brain Res, 138(2), 113-119.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Barreiros, J.; Figueiredo, T.; Godinho, M. (2007). „The contextual interference effect in applied settings” (PDF). European Physical Education Review. 13 (2): 195—208. doi:10.1177/1356336X07076876. Arhivirano iz originala (PDF) 7. 12. 2013. g. Pristupljeno 4. 7. 2018.
- Hardwick RM, Rottschy C, Miall RC, Eickhoff SB (februar 2013). „A quantitative meta-analysis and review of motor learning in the human brain”. NeuroImage. 67: 283—97. PMC 3555187
. PMID 23194819. doi:10.1016/j.neuroimage.2012.11.020. - Mattar AA, Ostry DJ (januar 2007). „Neural averaging in motor learning”. J. Neurophysiol. 97 (1): 220—8. PMID 17021025. doi:10.1152/jn.00736.2006.
- Shumway-Cook, Anne; Woollacott, Marjorie H. (2001). Motor control : theory and practical application. Philadelphia: Lippincott Williams Wilkins. ISBN 978-0-683-30643-9. OCLC 499223436.
- Shadmehr, Reza.; Wise, Steven P. (2005). The computational neurobiology of reaching and pointing : a foundation for motor learnin. Cambridge, Mass.: MIT Press. ISBN 978-0-262-19508-9. OCLC 54529569.
- Shmuelof L, Krakauer JW (novembar 2011). „Are we ready for a natural history of motor learning?”. Neuron. 72 (3): 469—76. PMC 3389513 . PMID 22078506. doi:10.1016/j.neuron.2011.10.017.
- Winstein, CJ (februar 1991). „Knowledge of results and motor learning--implications for physical therapy”. Phys Ther. 71 (2): 140—9. PMID 1989009. Arhivirano iz originala 8. 10. 2016. g. Pristupljeno 4. 7. 2018.
- Wolpert DM, Diedrichsen J, Flanagan JR (decembar 2011). „Principles of sensorimotor learning”. Nat. Rev. Neurosci. 12 (12): 739—51. PMID 22033537. doi:10.1038/nrn3112.
- Iaroslav Blagouchine and Eric Moreau. Control of a Speech Robot via an Optimum Neural-Network-Based Internal Model With Constraints. IEEE Transactions on Robotics, vol. 26, no. 1, pp. 142—159, February 2010.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
