Mošt

Grožđe koje se presuje da bi se stvorio mošt

Mošt (od latinskog vinum mustum, „mlado vino“) je sveže zgnječeni voćni sok (obično sok od grožđa) koji sadrži ljuske, semenke i stabljike voća. Čvrsti deo šire naziva se komina i obično čini 7–23% ukupne težine šire. Pravljenje mošta je prvi korak u proizvodnji vina. Zbog visokog sadržaja glukoze, obično između 10 i 15%, mošt se takođe koristi kao zaslađivač u raznim kuhinjama. Za razliku od komercijalno prodatog soka od grožđa, koji je filtriran i pasterizovan, mošt je gust sa česticama, neproziran i dolazi u različitim nijansama braon i ljubičaste boje.

Vinarstvo

Dužina vremena dok komina ostaje u soku je kritična za konačni karakter vina. Kada vinar proceni da je pravo vreme, sok se iscedi iz komine, koja se zatim pritisne da bi se izvukao sok koji je zadržao matriks. U sok se dodaje kvasac za početak fermentacije, dok se komina često vraća u vinograd ili voćnjak da bi se koristila kao đubrivo. Deo odabrane nefermentisane šire može da se čuva kao slatka rezerva, da se doda kao komponenta zaslađivanja pre flaširanja. Neki vinari prave drugu seriju vina od korišćene komine dodavanjem količine vode koja je ekvivalentna uklonjenom soku, ostavljajući mešavinu da odstoji 24 sata i iscedivši tečnost. Ovo vino se može koristiti kao piće za zaposlene u vinariji ili kao osnova za neke rakije od komine. Grapa, međutim, po zakonu mora da se proizvodi samo od čvrste komine, bez dodavanja vode.

Balsamiko

Boca tradicionalnog balzamika iz Modene, Italija, koja sadrži mošt od grožđa

Mošt je takođe esencijalni sastojak za proizvodnju tradicionalnog balzamičnog sirćeta, specijalnog odležanog sirćeta iz regije Emilija-Romanja u Italiji, zaštićenog evropskim zaštitnim sistemom označenog porekla. Za acetifikaciju se koriste odabrane kolonije bakterija ili lenta na površini (spora površina) ili lenta a truciolo (spore strugotine), a zatim sledi faza sazrevanja. Acetifikacija i sazrevanje se odvijaju u bačvama od plemenitog hrasta kitnjaka (Quercus petraea), kestena, hrasta, duda i kleke. Nakon minimalnog perioda sazrevanja od 60 dana, grupa stručnih tehničara testira dobijeni proizvod analitički i organoleptički (putem ukusa, arome, palete i drugih čula).

Medovina

Ovaj izraz koriste i proizvođači medovine za nefermentisanu mešavinu meda i vode koja postaje medovina.

Literatura

• Baldy, Marian W. The University Wine Course: A Wine Appreciation Text & Self Tutorial, 2nd Edition. San Francisco: The Wine Appreciation Guild, 1995. ISBN 0-932664-69-5.
• Gozzini Giacosa, Ilaria. A Taste of Ancient Rome. Chicago: University of Chicago Press, 1994. ISBN 0-226-29032-8.
• Herbst, Ron, and Sharon Tyler Herbst. Wine Lover's Companion. Hauppauge, N.Y.: Barron's, 1995. ISBN 0-8120-1479-0.
• Nriagu, Jerome O. (1983). „Saturnine Gout among Roman Aristocrats”. New England Journal of Medicine. 308 (11): 660—663. PMID 6338384. doi:10.1056/NEJM198303173081123. .
• Whittaker, John. Winemaking Made Easy. Edmonton: Lone Pine Publishing, 1993. ISBN 1-55105-030-7.

Spoljašnje veze

• Further information from the USCCB's Committee on Divine Worship
• Further information from the Liturgy Office