Мртве душе

Mrtve duše
Prvo izdanje iz 1842.
Nastanak
Orig. naslov	Mёrtvыe duši
Autor	Nikolaj Vasiljevič Gogolj
Zemlja	Rusija
Jezik	ruski
Sadržaj
Mesto i vreme radnje	Ruska Imperija
Izdavanje
Datum	1842.

Mrtve duše (rus. Мёртвые души) je roman Nikolaja Vasiljeviča Gogolja objavljen 1842. godine. Ubraja se u jedno od najpoznatijih dela ruske književnosti 19. veka.

Roman opisuje putovanja i avanture Pavla Ivanoviča Čičikova (rus. Павел Иванович Чичиков) i ljudi koje susreće. Ovi ljudi su ilustracija ruske srednje klase prve polovine 19. veka. Čičikov je srednjovečni čovek finih manira, bivši koleški savetnik, sa ambicijama da se obogati i živi životom plemića.

Priča romana o avanturističkom putovanju podseća na Odiseju i Božanstvenu komediju, ali i na pikarske romane iz 16. i 17. veka sa epizodama iz života prevaranta.

Ideju za ovo delo Gogolju je predložio Aleksandar Puškin septembra 1831. Gogolj ga je zamislio kao epsku poemu u prozi u tri dela. Pisac je završio i objavio samo prvi deo trilogije 1842. Drugi deo je izgubljen, t.j. pisac ga je uništio neposredno pred smrt. Od njega je ostalo nekoliko poglavlja u vidu skice. Što se tiče trećeg dela, poznate su samo neke piščeve ideje o njemu.

Naziv dela

U Rusiji je pre reforme o emancipaciji kmetstva iz 1861. godine vlastelinima bilo dozvoljeno da poseduju seljake (kmetove) koji će im obrađivati zemlju. Oni su smatrani vlasništvom vlastelina koji su ih mogli kupovati, prodavati, zalagati kao bilo koji komad lične svojine. Kao merna jedinica za seljake korišćena je reč „duša“, na primer, „šest seljačkih duša“. Radnja romana zasnovana je na „mrtvim dušama“ (tj. mrtvim seljacima) koje se u državnim spisima i dalje vode kao žive do narednog popisa. Na drugom planu, naziv dela se odnosi na mrtve duše Gogoljevih junaka.

Spoljašnje veze

• Mrtve duše na Projektu Gutenberg