Muzej pletilja
| Muzej pletilja | |
|---|---|
 | |
| Osnivanje | 2008. |
| Lokacija | Sirogojno, Čajetina Srbija |
| Vrsta | muzej |
| Kolekcija | domaća radinost |
| Veb-sajt | Zvanična prezentacija |
Muzej pletilja, otvoren je 2008. godine u Sirogojnu, u čast žena pletilja sa Zlatibora, koje su svojim radom stvarale unikatne odevne predmete i proslavile Sirogojno i Zlatibor. Danas je muzej u sastavu Kompanije „Sirogojno”, koja je nastavila tradiciju pletenja i organizovanja pletilja.[1][2]
Početak organizovanja[uredi | uredi izvor]
Početak organizovane kućne radinosti vezane za 1962. godinu i učiteljicu Mila Karimanaović koja je u saradnji sa direktorom Zemljoradničke zadruge Milosavom Stamatovićem i uz pomoć Stola Obradovića, penzionera iz Beograda, Milice Stanojevića, profesorke u penziji i prote Milana Smiljanića, organizovali prvu izložbu rukotvorina zlatiborskih pletilja, posle koje su usledili seminari i obuka.[3]
Procvat kućne radinosti u Sirogojnu vezuje se za Dobrilu Smiljanić, koja je bila organizator posla, kreator, upravnik, misionar i vizionar. Kada su počele bilo je svega dvadeset žena, a devedesetih skoro 2000 pletilja radilo je za svetsko modno tržište.
Krajem šezdesetih godina usledile su izložbe rukotvorina zlatiborskih pletilja, najpre u Beogradu, a zatim i drugim republičkim centrima bivše Jugoslavije, na prijemima za diplomate i ambasadore, a zatim se krenulo u svet. Proizvodi iz Sirogojna rado su viđani na modnim revijama i u eksluzivnim radnjama u Švedskoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Americi i Japanu, a o pletiljama su pisali modni časopisi u zemlji i svetu.[4]
U jesen 1975. godine organizovana je revija u Sirogojnu za 120 žena amasadora.
Muzejska postavka[uredi | uredi izvor]
Muzej pletilja nalazi se u prostoru biblioteke firme „Sirogojno Company ”, a izloženi su džemperi i jakne i drugi ručni radovi, kakvi su sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka bili hit u buticima širom sveta. U Muzeju se čuvaju časopisi i revije za ženu i porodicu kao što su „Bazar” i „Nada” iz Beograda, slovenačka „Janna”, zagrebački „Svijet” i „Arena”. Kao eksponati čuvaju se i nagrade, od kojih je najvrednija nagrada koju je Sirogojno, kao jedino preduzeće iz Jugoslavije, dobilo od italijanskog udruženja dizajnera – AMMA pehar za doprinos visokoj modi Evrope, kao i plakete sedam žena za izuzetan talenat.[5]
Tu se nalaze i nagrade koje je dobila Dobrila Smiljanić: Nagrada za najuspešnijeg kreatora godine, Nagrada Privredne komore Srbije za doprinos razvoja privrede SRS, „Zlatni paun”, dve „Zlatne košute”, Vukova nagrada za razvoj kulture na selu, Orden rada sa zlatnim vencem, Sedmojulska nagrada, „Dan republike”, Modna statua agencije DON FASHION. Čuvaju se i pisma i fotografije poznatih ličnosti koje su imale barem po jedan odevni predmet iz kolekcije zlatiborskih pletilja, kao što su Jovanka Broz, Barbara Buš, Nensi Regan, Liv Ulman...
Galerija[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Pejović, B. (27. 07. 2008). „Muzej pletilja u Sirogojnu”. Politika onlajn (Politika). Politika. Pristupljeno 11. 3. 2017.
- ^ „Sirogojno: Otvoren Muzej pletilja”. RT Vojvodine. 27. 7. 2008. Pristupljeno 11. 3. 2017.
- ^ „Pletilje”. Staro selo Sirogojno. Pristupljeno 11. 3. 2017.
- ^ „MUZEJ PLETILjA U SIROGOJNU”. TO Zlatibor Čajetina. Pristupljeno 11. 3. 2017.
- ^ „Muzej pletilja”. Srbija TOP10. Pristupljeno 11. 3. 2017.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Muzej pletilja, Sirogojno”. UTNV. Pristupljeno 11. 3. 2017.
- „Muzej pletilja”. TO Zapadna Srbija. Arhivirano iz originala 30. 05. 2017. g. Pristupljeno 11. 3. 2017.
- „Sirogojno”. STC Zlatibor. Pristupljeno 11. 3. 2017.
