Musketon
Musketon (engl. Musketoon, nem. Stutzen), poznat u Srbiji i Bosni 19. veka kao štuc,[1] ili tandžara je kratko ručno vatreno oružje kojim su do kraja 19. veka u mnogim zemljama bili naoružani konjanici, artiljerci, inžinjerci i drugi kojima su najpre arkebuze, zatim muskete, i na kraju puške smetale zbog dužine. Po izgledu je sličan karabinu, od koga se razlikuje glatkom cevi, koja je kod karabina najčešće izolučena: praktično, musketon je musketa veoma skraćene cevi.[2]
Evolucija[uredi | uredi izvor]
Musketon je postao od petrinala - takođe kratkog oružja, ali koje se pri gađanju držalo oslonjeno na grudi. Pojavio se krajem 15. i početkom 16. veka u Španiji. U Francuskoj se upotrebljava od 1557, u Holandiji od 1597, u Švedskoj od 1600. Do pred kraj 17. veka po konstrukciji je ličio na musketu - pored ostalog, imao je kao i ona levkasta usta cevi, radi lakšeg punjenja spreda. Docnije je, u stvari, bio kratka puška, pa je tako često i nazivan. Ponekad je bio kraći čak i od karabina, od kojeg se, inače, razlikovao uglavnom izgledom unutrašnjosti cevi: u karabina ona je najčešće bila izolučena, a u musketona, sve do sredine 19. veka, glatka, kao u puške.[2]
Francuski musketoni oko 1850. imali su cev dužine 0.5 m, a bili su teški 2.670-3.280 g. Bilo ih je sa bajonetom ili bez njega. Krajem 19. veka musketon je svuda zamenjen karabinom.[2]
U Dubrovniku su musketonom nazivane dugačke puške, teške oko 25 kg.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ U pripovetkama Petra Kočića, Zulum Simeuna Đaka i Mejdan Simeuna Đaka.
- ^ a b v g Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 5), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1973), str. 661
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 5), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1973), str. 661.