NPO Lavočkin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Avion Lavočkin La-9.

Lavočkin ili „naučno-proizvodni institut sa imenom S. A Lavočkina“ (rus. Научно-производственное объединение им. С. А. Лавочкина) je rusko državno preduzeće raketne i svemirske industrije i jedno je od glavnih igrača u razvoju ruskog svemirskog programa, kako kao projektant, tako i kao proizvođač. Preduzeće je osnovano aprila 1937. kao fabrika aviona, tj. konstrukcioni biro OKB-301 (rus. опытно-конструкторское бюро). U ovom birou su avione projektovala tri mlada inženjera, Semjon Aleksejevič Lavočkin, Vladimir Petrovič Gorbunov i Mihail Ivanovič Gudkov, te su prvi tipovi proizvedenih aviona nosili oznake LaGG (Lavočkin - Gorbunov - Gudkov). Poznat je po izrađenoj porodici borbenih aviona sa klipnim motorima za vreme Drugog svetskog rata, a kasnije po radu na raketnim sistemima. Biro je zatvoren 1960. nakon smrti glavnog konstruktora i osnivača S. A Lavočkina, ali je kasnije ponovo otvoren pod imenom NPO Lavočkin kako bi radio na međuplanetarnim letelicama (svemirskim sondama) za prikupljanje uzoraka sa površine meseca „Lunohod“, serija Luna usmeren ka Mesecu, Vega ka Veneri i dr. Danas je ova kompanija usmerena uglavnom na svemirsku tehnologiju, pa su i glavni proizvodi - kosmičke letelice i uređaji. Firma se nalazi u gradu Himki u Moskovkoj oblasti, ponekad izlazi pod imenima „Istraživačko i proizvodno udruženje Lavočkin“ ili samo „Udruženje Lavočkin“. Trenutni direktor kompanije je Valerij N. Poletski.[traži se izvor]

Konstruktori[uredi | uredi izvor]

  • Aleksej Aleksejevič Dubrovin - (1937. — 1938.) glavni konstruktor
  • V. P. Gorbunov, S. A. Lavočkin i M. I. Gudkov - (1939. — 1940.) glavni konstruktori
  • Semjon Lavočkin - (od kraja 1940. — jun 1960.) glavni (od 1956 generalni) konstruktor
  • Georgij Nikolajevič Babakin - (1965. — avgust 1971.) glavni projektant
  • A. P. Milovanov - (1970. — 1987.) Direktor
  • Sergej Sergejevič Kjukov - (1971. — 1977.) glavni projektant
  • Vjačeslav Mihajlovič Kovtunčenko - (1977. — jul 1995.) glavni (od 1987 generalni) konstruktor, 1987. - jul 1995. Generalni direktor
  • Stanislav Danilovič Kulikov - (kraj 1997.) Glavni konstruktor i direktor
  • Konstantin Mihajlovič Pičhadze - (septembar 2003. — januar 2005), glavni konstruktor i izvršni direktor
  • Georgij Maksimovič Poliščuk - (januar 2005), Glavni konstruktor i direktor

Avioni[uredi | uredi izvor]

LaGG-3.

Poreklo serije lovačkih aviona Lavočkin leži u zahtevu iz 1938. godine za jednokrilnim lovcem s visokim performansama koji će u sastavu sovjetskog vazduhoplovstva zameniti dvokrilne i jednokrilne lovce starije konstrukcije. Nekoliko državnih projektnih biroa izradilo je prototipove, od kojih je prototp Lavočkina nosio bio sa oznakom I-22 i poletio u martu 1939. godine (oznaka I od „istrebitelj“ tj. lovac (rus. Истребитель). Kad su oznake promenjene u formu kojom bi se naznačili projektanti ovaj lovac je nazvan LaGG-1 (u jesen 1940. u Sovjetskom Savezu avioni su nazvani prema inicijalima imena konstruktora).[1] Drveni prvenac trojice inženjera je mnogo obećavao i odmah je LaGG-1 počeo serijski da se izrađuje još pre okončanih testiranja koja su inače pokazala da je njegov najveći nedostatak premali dolet. Zato su konstruktori brzo morali da prerade avion i da u njegova krila ugrade dodatne rezervoare za gorivo. Tako je konačno krenula serija aviona LaGG-3 i to u više fabrika odjednom.

Spisak aviona konstrukcionog biroa Lavočkin.[2]

Prvi let Tip Probni pilot Namena Proizvodnja
30.03.1940 LaGG-1 (I-22) A. I. Nikašin Lovački avion eksperimentalni
23.01.1941 LaGG-3 (I-301) A. I. Nikašin Lovački avion serijski (6500)
1941 LaGG-3 M-107 G. A. Miщenko Lovački avion eksperimentalni
1941 LaGG-3 tip 38 LaGG-3 sa mitraljezom Š-37 serijski (85)
1942 LaGG-3 tip 33 LaGG-3 sa topom NS-37 serijski (15)
1942 LaG-5 (LaGG-5) G. A. Miщenko LaGG-3 sa AŠ-82
14.04.1942 La-5 (tip 37) Razvoj LaGG-3 sa AŠ-82 serijski
11.1942 La-5F (tip 39) La-5 sa AŠ-82F serijski
La-5FN La-5 sa AŠ-82FN serijski (10.000)
La-5UTI Trenažni avion
28.04.1943 La-5 M-71 G. A. Miщenko eksperimentalni
30.01.1944 La-7 (La-120, Fin) G. M. Šiяnov serijski (5.753)
La-7UTI
La-7TK tip sa turbokompresorom eksperimentalni
11.1944 La-7R A. V. Davыdov sa motorom na tečno raketno gorivo eksperimentalni
1944-45 La-VRD Mlazni motor C-18 Projekat
1946 La-120R sa motorom na tečno raketno gorivo eksperimentalni
6.1946 La-126 Nabojno-mlazni motor eksperimentalni
1.1946 La-9 (La-130, Fritz) A. A. Popov razvojni projekat La-126 serijski (16)
130R Projekat
pozna 1944. La-9UTI
La-138 La-9 sa nabojno-mlaznim motorom eksperimentalni
5.1947 La-11 (La-134, Fang) A. G. Kočetkov Lovački avion, varijanta La-9 sa povećanim doletom serijski (1895)
11.09.1946 La-150 A. A. Popov lovac mlaznjak eksperimentalni
24.07.1947 La-150M modifikacija tipa 150 sa mogućnošću katapultiranja sedišta eksperimentalni
25.07.1947 La-150F S. F. Maškovskiй motor sa dodatnim sagorevanjem eksperimentalni
11.1946 La-152 I. E. Fedorov Lovački avion sa RD-10 eksperimentalni
1947 La-154 Lovački avion sa TP-1 Projekat
01.03.1947 La-156 S. F. Maškovskiй Lovački avion, motor sa dodatnim sagorevanjem eksperimentalni
1945 160 presretač sa 2 Jumo-004 povešenim pod krilom Projekat
01.06.1947 La-160 (rus. Стрелка) I. E. Fedorov razvojni projekat la-152 sa strelastim krilom eksperimentalni
1946 162 presretač sa motorom na tečno raketno gorivo Projekat
1948 La-168 I. E. Fedorov Lovački avion sa strelastim krilom i Vitleovim motorom eksperimentalni
1948 La-172 Lovački avion sa RD-500 eksperimentalni
08.01.1948 La-174 I. E. Fedorov Lovački avion sa RD-500, razvoj tipa 172 eksperimentalni
7.1948 La-174D Lovački avion „dubler“ 174 eksperimentalni
1949 La-15 Fantail frontovski borac, serijska verzija 174D Serija (500)
1948 La-174TK I. E. Fedorov sa „tankim“ (pravim) krilom eksperimentalni
9.1948 La-176 I. E. Fedorov Prvi borbeni avion u Sovjetskom Savezu koji je probio zvučni zid, razvoj tipa 168 eksperimentalni
178 168 sa VK-1
9.1949 La-15UTI (180) A. F. Kosыrev Trenažni avion serijski
10.02.1951 190 A. G. Kočetkov supersonični lovac-presretač eksperimentalni
16.09.1949 200 S. F. Maškovskiй dvosed, višenamenski borbeni avion eksperimentalni
03.07.1952 La-200B A. G. Kočetkov dvosed, višenamenski borbeni avion eksperimentalni
200BF sa VK-1F Projekat
13.05.1953 La-17 (201) serijski
1956 La-17M (202) bespilotna letelica serijski
1964 La-17MM (203) serijski
1959 La-17R (204, TBR-1) taktički špijunski avion bez posade serijski
1965 La-17RM (204M) taktički špijunski avion bez posade serijski
250 višenamenski borbeni avion Projekat
16.07.1956 La-250A A. G. Kočetkov dvosed, višenamenski borbeni avion eksperimentalni
325 supersonični bombarder Projekat

Rakete i raketni sistemi[uredi | uredi izvor]

Raketa sistema S-25 „Berkut“, u Kapustin Jaru.

Lavočkin je bio pionir u Sovjetskom Savezu u konstrukciji aviona na mlazni pogon. Nakon Drugog svetskog rata projektovali su i izradili prvi sovjetski avion koji je imao strelasta krila La-160, a potom su uspeli sa avionom La-176 da budu prvi u Sovjetskom Savezu koji su probili zvučni zid. Konstruisali su i lovac-presretač za sve vremenske uslove La-200 (1951), a 1957. La-250 „Anakonda“ borbeni avion koji je bio opremljen raketama vazduh-zemlja. Ove rakete za vojne svrhe i njihov razvoj su bile druga oblast rada konstrukcionog biroa Lavočkin.

Lavočkin je dobio odgovoran posao od vlade da stvori najnoviji raketni sistem protivvazdušne odbrane kako bi zaštitili velike industrijske centre i iznad svega grad Moskvu. Ove zadatke su ispunili u najkraćem roku, sprovedena su istraživanja, razvoj, konstrukcija, testiranje rada. I 1955. grad je dobio zaštitni „Moskovski prsten“ protivvazdušne odbrane, odnosno raketni sistem S-25 „Berkut“ sa protivavionski vođenim raketama „ZUR-205“. Više od 20 godina, rađene su različite modifikacije ove rakete koja je čuvala nebo iznad Moskve. Za rad na raketnoj odbrani, timu iz Moskvskog konstrukcionog biroa su dodeljeni „Ordeni crvene zastave za rad“ 1956.[3]

Godine 1957. izrađena je i izvršena su uspešna ispitivanja prve svetske supersonične krstareće rakete „Oluja“ (rus. Буря), opremljena sistemom nebeske navigacije, a mogla je da nosi nuklearne bombe na interkontinentalnim udaljenostima (do 8 hiljada kilometara). Ideje, konstrukciona rešenja, tehnologija, tada napredni novi materijali i svojevrsna konstrukcija „Burje“ su bile nekoliko decenija ispred svog vremena ...

Devetog juna 1960. umro je Semjon Lavolkin od srčanog udara, a odlukom vlade firma je postala ogranak biroa OKB-52 te su u tom periodu bili preusmereni da rade na stvaranju rakete za mornaricu (protiv-brodske rakete i raketnog sistema „Ametist“).

Datum Tip Namena Proizvodnja
25.07.1951 B-300 (205) Raketa zemlja-vazduh srednjeg dometa serijski
1950 G-300 (210) Raketa Projekat
1958 217 razvoj rakete zemlja-vazduh "205" Eksperimentalna
217M Raketa zemlja-vazduh za S-25M serijski
1958 K-15 (275) Raketa za avion Eksperimentalna
1957 350 (rus. Буря) strateška krstareća raketa zemlja - zemlja
1955-1957 KAR (375) strateških krstareća raketa na nuklerni pulsni pogon Projekat
1958 400 Raketa zemlja-vazduh dugog dometa Eksperimentalna

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Christopher Chant:II svijetski rat, Avioni, Alfa - Zagreb, 1977.
  2. ^ „{Samoletы OKB S. A. Lavočkina}”. Sergib.agava.ru. Arhivirano iz originala 21. 03. 2011. g. Pristupljeno 7. 3. 2013. 
  3. ^ „Istorijat Lavočkina na strani laspace.ru”. Laspace.ru. Arhivirano iz originala 02. 02. 2013. g. Pristupljeno 7. 3. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

NPO Lavočkin na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=НПО_Лавочкин&oldid=26946127”