Nagrada „Dositej Obradović” za životno delo

Nagrada „Dositej Obradović” za životno delo
Spomenik Dositeju Obradoviću ispred Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu
Dodeljuje se za	životno delo za sve discipline nauke, prosvete, književnosti i kulture, kojima pripada, ili ih je utemeljio u srpskoj sredini, naš veliki pisac i prosvetitelj Dositej Obradović
Dodeljuje	Zadužbina „Dositej Obradović”
Zemlja	Srbija
Prvo dodeljivanje	2013. (2013)
Poslednje dodeljivanje	2020. (2020)
Trenutni dobitnik	Siniša Pavić
Veb-sajt	Nagrada Dositej Obradović za životno delo

Nagrada „Dositej Obradović” za životno delo ustanovljena je i dodeljuje se od 2013. godine. Upravni odbor Zadužbine „Dositej Obradović”, na sednici održanoj 16. oktobra 2013. godine, doneo je odluku o utemeljenju nagrade. Dodeljuje se za životno delo iz oblasti filozofije, etike, estetike, teorije i istorije književnosti, komparatistike, lingvistike, različitih grana pedagoško-psihološke teorije i prakse, prevodilaštva i svih vidova kulturnog posredništva i komunikacije. Nagradu dodeljuje Zadužbina „Dositej Obradović”, a sastoji se od plakete sa likom Dositeja Obradovića i novčanog iznosa.

Dobitnici

Prema Pravilniku o dodeljivanju Nagrade dobitnik može biti državljanin Republike Srbije, ili neke druge države, čiji rad doprinosi srpskoj kulturi i njenoj promociji u svetu. Konkurs se raspisuje jednom godišnje, a nagrada se uručuje svakog februara za prethodnu godinu. O dobitnicima nagrade odluku donosi petočlani žiri koji je imenovan od strane Upravnog odbora Zadužbine i čiji mandat traje četiri godine.

Godina	Dobitnik/ca	Obrazloženje žirija
2013.	akademik Vladeta Jerotić	Akademik Vladeta Jerotić je svojim životom, delom i delovanjem po svemu na tragu misije koju je u srpskom narodu ostvario Dositej Obradović. Njegovo prosvetiteljstvo, filozofsko-religijsko i književno stvaralaštvo, prožeto izrazitom humanističkom crtom njegove ličnosti, prevazilazi i natkriljuje sve posebnosti i isključivosti svojstvene našem vremenu... (Žiri: prof. dr Vojislav Jelić - predsednik žirija, prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Slavko Gordić, dr Marko Nedić i prof. dr Dragan Simeunović)
2014.	Biserka Cvejić	Gospođa Biserka Cvejić, primadona Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, već odavno je poznata i priznata u zemlji i svetu kao vrhunski muzički stvaralac i vokalni pedagog. Poput Dositeja, vratila se, nakon u inostranstvu provedene mladosti, u rodnu zemlju i posvetila joj svu svoju stvaralačku energiju, pronoseći potom najčuvenijim svetskim muzičkim scenama ne samo slavu svoga talenta, već i glas o svojoj zemlji i Beogradu u kojem je provela najplodnije decenije svoga života. (Žiri: prof. dr Vojislav Jelić - predsednik žirija, prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Slavko Gordić, dr Marko Nedić i prof. dr Dragan Simeunović)
2015.	Raša Popov	Pedagoški učinak stvaralačkog i medijskog dela i delovanja Raše Popova na Dositejevom tragu duhovnog oplemenjivanja mladih naraštaja na ukupnom srpskom duhovnom prostoru, uključujući staru i novu dijasporu, čini ga dostojnim Dositejeve nagrade za životno delo. (Žiri: prof. dr Vojislav Jelić - predsednik žirija, prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Slavko Gordić, dr Marko Nedić i prof. dr Dragan Simeunović)
2016.	akademik Ljubomir Simović	Umetničkom visinom svojih stvaralačkih dometa, žanrovskom i tematskom raznolikošću svoga dela, otkrivalačkim svedočenjem o našem nasleđu i savremenosti, odjekom svoga stvaralaštva, posebno dramskog u razdaljenim svetskim kulturnim centrima, svagda živom, dositejevskom brigom za opstanak, slobodu i napredak srpskog naroda u složenim i sve neizvesnijim okolnostima savremene istorije, akademik Ljubomir Simović – pesnik, dramski pisac i esejista – predstavlja danas, i poodavno, izrazitu kreativnu individualnost i vazda kritički budnog posvećenika temeljnim pitanjima naše duhovne i društvene stvarnosti. Uvereni smo da ova odlike i zasluge čine Ljubomira Simovića dostojnim nagrade s Dositejevim imenom i znakom. (Žiri: prof. dr Vojislav Jelić - predsednik žirija, prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Slavko Gordić, dr Marko Nedić i prof. dr Dragan Simeunović)
2017.	Stevan Bugarski	Stevan Bugarski je vodeći naučni i kulturni poslenik među Srbima u Rumuniji, ugledni proučavalac gotovo svih oblasti srpske baštine, od znamenitih ličnosti poput grofa Đorđa Brankovića, Dositeja Obradovića, Save Tekelije, Miloša Crnjanskog, do srpske štampe, crkvene umetnosti, istorije srpskih svetinja, letopisne tradicije i političke istorije. Povezujući naučne i prosvetiteljske ciljeve i nastojanja, kojima je i Dositej Obradović predano služio i tako svome rodu zauvek osigurao uzorno mesto među prosvećenim narodima Evrope i sveta, on je svojim pregalaštvom postao čuvar srpske baštine i samosvojnosti Srba u Rumuniji. Rečju i delom Stevan Bugarski je učinio vidljivim ono najvažnije što matici pripada ali istom snagom i zamahom dopire i do njenih sunarodnika u rasejanju. Rušeći ograde koje nas dele sagradio je mostove koji nas spajaju... (Žiri: prof. dr Vojislav Jelić - predsednik žirija, prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Slavko Gordić, dr Marko Nedić i prof. dr Dragan Simeunović)
2018.	akademik Dimitrije Stefanović	U vreme kada kod nas crkvena muzika, posebno ona pravoslavne provenijencije, nije imala otvorene mogućnosti javnog predstavljanja, niti je bila predmet studija u muzičkim školama i fakultetima, muzikolog Dimitrije Stefanović, akademik, okuplja mlade ljude, različitih obrazovnih profila i interesovanja, i tako otpočinje dugi proces upoznavanja i izvođenja stare muzike otkrivane u vizantijskim, latinskim, ruskim i starim srpskim rukopisima. Studijski hor Muzikološkog instituta SANU, pod njegovom dirigentskom palicom, gostovao je u mnogim zemljama širom sveta – Austriji, Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji. Bilo je to duhovno i etičko uzrastanje praćeno širenjem do tada malo poznate pravoslavne muzičke kulture u Evropi, ali i razmena iskustava sa pripadnicima drugih konfesija koji su prvi put otkrivali muzičku tradiciju sa Balkana. Taj provsetiteljski žar decenijama je gradio mostove koji su povezivali srpsku kulturu i pravoslavlje sa kulturama drugih naroda i veroispovesti... (Žiri: prof. dr Vojislav Jelić - predsednik žirija, prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Slavko Gordić, dr Marko Nedić i prof. dr Dragan Simeunović)
2019.	prof. dr Svetomir Bojanin	Naš vodeći dečiji psihijatar, lekar, pedagog, etičar, humanista, posvećenik i pouzdani čuvar svih onih vrednosti koje su utemeljene u istoriju i kulturu srpskoga naroda, svojom stalnom brigom o deci i školi, jeziku i knjizi, duhovnosti i narodnom prosvećivanju, u svemu je blizak delu i idejama koje su istim stazama vodile našeg prosvetitelja Dositeja Obradovića. Rano se opredeljuje i istrajava da život posveti mladima, njihovom mentalnom zdravlju i školi koju sagledava u njenoj dijahroniji od antičkih pa sve do modernih vremena. Dnevna bolnica za decu u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu od 2012. godine nosi njegovo ime. Tako je on, kako sam kaže, dobio orden sačinjen od vremena koje traje... (Žiri: prof. dr Vojislav Jelić - predsednik žirija, prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Slavko Gordić, dr Marko Nedić i prof. dr Dragan Simeunović)
2020.	Siniša Pavić	Književnik i scenarista Siniša Pavić spada u red najznačajnijih stvaralačkih ličnosti u oblasti književne delatnosti posvećene televizijskoj i filmskoj scenaristici u Srbiji (Žiri: prof. dr Vojislav Jelić - predsednik žirija, prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Slavko Gordić, dr Marko Nedić i prof. dr Dragan Simeunović)
2021.	akademik Danilo Basta	Letimičan pogled na delo i delatnost Danila N. Baste ukazuje na čoveka širokog raspona interesovanja i angažovanja. Kao što je pomenuto, središnje područje njegovog rada, u prvom redu, čine politička i pravna filozofija klasičnog nemačkog idealizma. Naročitu pažnju je uz to poklonio srpskoj filozofskopravnoj tradiciji i bogatoj duhovno-naučnoj baštini Pravnog fakulteta u Beogradu. Basta je, pored toga, decenijama brižljivo pratio, beležio i recenzirao filozofske publikacije domaćih i stranih autora... (Žiri: prof. dr Vojislav Jelić - predsednik žirija, prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Slavko Gordić, dr Marko Nedić i prof. dr Dragan Simeunović)
2022.	prof. dr Đorđe Trifunović	Baveći se prevashodno srpskom srednjovekovnom književnošću i njenim uzajamnim vezama sa vizantijskom i drugim slovenskim literaturama, profesor Trifunović je svoja istraživanja široko zasnovao na ispitivanju građe i izdavanju starih srpskih rukopisa, suvereno se krećući u oblasti slovenske arheografije i tekstologije. Sjajan poznavalac istoriografske nauke i istorije srednjovekovne umetnosti, on je dao izuzetan doprinos estetičkim razmatranjima stare književnosti, kao i njenim sveobuhvatnijim filološkim proučavanjima... (Žiri: prof. dr Ljubodrag Dimić - predsednik žirija, prof. dr Marko Nedić, prof. dr Darko Tanasković, prof. dr Slavko Gordić i prof. dr Radivoje Mikić)
2023	Radomir Putnik	Radomir Putnik, istaknuti pisac, teatrolog, dramski pisac, pozorišni i književni kritičar, dramaturg, urednik i poznati kulturni radnik, objavio je veliki broj knjiga, više od hiljadu pozorišnih i književnih kritika u dnevnim  listovima i književnim časopisima, kao i u radio i televizijskim emisijama. Čitav svoj stvaralački život posvetio je pozorištu, televiziji, sceni i knjizi -  bio je urednik u Redakciji dramskog programa Televizije Beograd, urednik u Redakciji igranog programa Televizije Beograd i Radio-televizije Srbije, glavni i odgovorni urednik Umetničkog programa Radio-televizije Srbije, kao i direktor Drame u Narodnom pozorištu u Beogradu... (Žiri: prof. dr Ljubodrag Dimić - predsednik žirija, prof. dr Marko Nedić, prof. dr Darko Tanasković, prof. dr Slavko Gordić i prof. dr Radivoje Mikić)

Vidi još

• Nagrada Dositej Obradović stranom izdavaču
• Dositejev štap
• Dositejevo pero

Spoljašnje veze

• Konkurs za prvu nagradu Dositej Obradović za životno delo
• Nagrada primadoni Biserki Cvejić...
• Nagrada Dositej Obradović za životno delo Stevanu Bugarskom