Nadežda Basara

Nadežda Basara (Beograd, 1957) srpska i nemačka je lekarka. Važi za jednog od vodećih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija u Nemačkoj i Evropi. Trenutno je direktorka interne medicine u bolnici Sankt Franziskus u nemačkom gradu Flenzburgu.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Basara je rođena 1957. u Beogradu, gde se i školovala, diplomirala, magistrirala, doktorirala i radila kao načelnik funkcionalne dijagnostike na Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije. U Beogradu je i specijalizirala kliničku farmakologiju, dok je po dolasku na rad u Nemačku 1997. godine, specijalizirala i internu medicinu i subspecijalizirala hemato-onkologiju. Vrlo brzo postaje docent na Univerzitetu u Majncu, a potom profesor na Univerzitetu u Lajpcigu.

Trenutno obavlja posao direktora lekarima interne medicine u nastavnoj bolnici Medicinskog fakulteta u Kilu, "Malteser St. Franziskus Hospital Flensburg" i upravlja projektom ujedinjenih pet hemato-onkoloških bolnica krajnjeg severa Nemačke.

Uža specijalnost prof dr Nadežde Basare jesu matične ćelije i njihova transplantacija. Njen rad izražen kroz brojke izgleda ovako: doktorka je do 2023. godine obavila 2.500 transplantacija od kojih je 1.900 bilo alogenih. Izuzetne uspehe postigla je u lečenju svih oblika malignih i nemalignih bolesti, lečila je preko 50.000 onkoloških i hematoloških pacijenata, od kojih je preko 1.000 sa Balkana. U poslednjih deset godina uspešnost preživljavanja pacijenata, dve godine posle transplantacije matičnih ćelija, kod prof dr Basare je najviša u svetu - čak 88 odsto. Ona je jedina doktorka sa Balkana i iz jugoistočne Evrope koja nije rođena, nije se školovala i i koja do 40. godine nije živela u Evropskoj uniji, a koja je dobila titulu nemačkog profesora medicine.

Prof. dr Basara je objavila 125 naučnih radova isključivo u inostranim medicinskim časopisima sa najvišim naučnim indeksom, koji su citirani od drugih svetskih naučnika više od 5000 puta.

O izuzetnom naučnom statusu i istaknutoj poziciji prof dr Nadežde Basare u akademskim krugovima svedoče i podaci da prof dr Nadežda Basara ispituje studente kao predsednik komisija na završnom ispitu iz medicine na Univerzitetu u Kilu i lekare na specijalističkom ispitu iz hematoonkologije kao predsednik komisija. Prof dr Basara je i mentor doktorantima i gostujući profesor na Medicinskim fakultetima u Beogradu i Nišu.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

2014. Godine, na Sretenje, dobija od predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića Medalju za zlatne zasluge u oblasti medicine, na predlog studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu.[1]

2019. godine dobila je nagradu za doprinos u oblasti nauke koju dodeljuje crnogorska Uprava za dijasporu.

U maju 2021. godine odlikovana je Ordenom svetog Save drugog reda, prva je doktorka koja je dobila ovo odlikovanje od kada je ustanovljeno. U hramu Svetog Save u Beogradu, patrijarh Porfirije ju je odlikovao, što je njegovo prvo odlikovanje od dolaska na čelo Srpske pravoslavne crkve.[2]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Profesor doktor Nadežda Basara u braku je sa Branislavom Basarom, mašinskim i farma inženjerom, ekspertom na nivou Evropske unije za GMP uslove proizvodnje transplantata matičnih ćelija u klin rums-u, kao i osiguranja kvaliteta procesa na transplantacionim odeljenjima.

Nadežda Basara ima tri državljanstva, a nemačko je dobila 2004. godine. Pacijenti iz Crne Gore je predlažu za crnogorsko državljanstvo, i 2012. ga i dobija.

Bračni par Basara ima dvoje dece - sina Vukašina koji radi kao elektroinženjer i rukovodilac projekata razvoda električne energije u Nemačkoj. Uspešno se u redovima juniorskog tima Partizana bavio vaterpolom, a kasnije je kao junior bio jedan od najboljih košarkaša Nemačke.

Ćerka Miljana je magistar psihologije i psiho-onkolog,a takođe je završila specijalizaciju za psihoterapeuta. Diplomirala je i na muzičkoj akademiji, na odseku za klavir. Višestruka je pobednica muzičkih takmičenja mladih Nemačke, koju je predstavljala na festivalu u Helsinkiju.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]