Nairo Kintana

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nairo Kintana
Kintana na Tur de Fransu 2015.
Lični podaci
Puno imeNairo Aleksander Kintana Rohas
NadimakNairomen,[1] Kondor sa Andi, Lav
Datum rođenja(1990-02-04)4. februar 1990. (34 god.)
Mjesto rođenjaKombita, Bojaka, Kolumbija
DržavljanstvoKolumbija
Visina1,66 m[2]
Masa58 kg[2]
Timske informacije
Disciplinadrumski
Tip vozačabrdaš
Profesionalna karijera
2009Bojaka es para vivirla
2010—2011Kafe de Kolumbija
2012—2019Movistar
2020—2022Arkea—samsik
2024—Movistar
Uspjesi
Tur de Frans
Brdska klasifikacija1 (2013)
Najbolji mladi vozač2 (2013, 2015)
Điro d’Italija
Điro d’Italija1 (2014)
Najbolji mladi vozač1 (2014)
Vuelta a Espanja
Vuelta a Espanja1 (2016)
Klasifikacija kombinacije
(ukinuta)		1 (2016)
Glavne etapne trke
Tireno—Adrijatiko2 (2015, 2017)
Vuelta a Katalunja1 (2016)
Vuelta al Pais Basko1 (2013)
Tur de Romandi1 (2016)
Druge trke
Tur de l’Avenir 1 (2010)
Vuelta a Mursija 1 (2012)
Điro del’Emilija 1 (2012)
Vuelta a Burgos 2 (2013, 2014)
Tur de San Luis 1 (2014)
Tur de la Provens 2 (2020, 2022)
Ažurirano: 8. maj 2024.

Nairo Aleksander Kintana Rohas (šp. Nairo Alexander Quintana Rojas; 4. februar 1990), član reda Bojaka (ODB), kolumbijski je profesionalni biciklista od 2009. godine, koji trenutno vozi za UCI vorld tur tim — Movistar. Osvojio je po jednom Điro d’Italiju i Vuelta a Espanju. Dvostruki je pobjednik Tireno—Adrijatika, dok je po jednom osvojio Vuelta a Katalunju, Vuelta al Pais Basko i Tur de Romandi. Tur de Frans je triput završio na podijumu, dok je dvaput osvojio klasifikaciju za najboljeg mladog vozača i jednom brdsku klasifikaciju.

U djetinjstvu je prodavao voće od sela do sela i radio je kao taksista da bi zaradio novac za porodicu. Biciklizmom je počeo da se bavi u ranoj mladosti, a 2009. je počeo profesionalnu karijeru. Nakon tri sezone u Kolumbiji, 2012. je prešao u španski vorld tur tim Movistar i prve sezone je vozio Vuelta a Espanju, gdje je radio za Alehandra Valvrdea. Godine 2013. osvojio je Vuelta al Pais Basko i Vuelta a Burgos, nakon čega je završio Tur de Frans na drugom mestu, iza Krisa Fruma, uz jednu etapnu pobjedu i osvojene brdsku i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača. Godine 2014. propustio je Tur de Frans, u namjeri da osvoji druga dva grand tura; osvojio je Điro d’Italiju, ali je Vueltu morao da napusti zbog pada. Godine 2015. osvojio je Tireno—Adrijatiko, dok je Tur de Frans ponovo završio na drugom mjestu, iza Fruma, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača. Godine 2016. osvojio je Vuelta a Katalunju i Tur de Romandi, dok je Tur de Frans završio na trećem mjestu; u finišu sezone, osvojio je Vuelta a Espanju ispred Fruma, uspjevši da ga pobijedi po prvi put na grand tur trkama. Zahvaljujući dobrim rezultatima, završio je drugi u UCI vorld turu, iza Petera Sagana.

Godine 2017. osvojio je Tireno—Adrijatiko po drugi put, nakon čega je vozio i Điro i Tur, u pokušaju da ostvari popularni Điro—Tur dabl. Na Điru je bio lider do hronometra na poslednjoj etapi, kada je izgubio minut i 24 sekunde od Toma Dimulena i završio je na drugom mjestu, 31 sekundu iza Dimulena, dok je Tur de Frans završio na 12 mjestu. Godine 2018. vozio je Tur de Frans, koji je završio na desetom mjestu, uz etapnu pobjedu, prvu na Turu poslije pet godina, a nakon Tura, završio je Vuelta a Espanju na osmom mjestu. Godine 2019, završio je Pariz—Nicu na drugom mjestu, iza Egana Bernala, nakon čega je završio Tur de Frans na osmom mjestu, uz etapnu pobjedu, dok je njegov sunarodnik — Egan Bernal, postao prvi kolumbijski pobjednik Tura. U finišu sezone, završio je Vuelta a Espanju na četvrtom mjestu. Godine 2020. prešao je u francuski tim Arkea—samsik. Na startu sezone osvojio je dvije trke u Francuskoj, prije nego što je sezona prekinuta zbog pandemije kovida 19 u martu. Sezona je nastavljena u avgustu, a Tur de Frans je završio na 17 mjestu.

Godine 2021. osvojio je Vueltu a Asturijas, dok je Tur de Frans završio na 28 mjestu i bio je lider brdske klasifikacije na pet etapa. Godine 2022. osvojio je Tur de la Provens i Tur de Alps trke, a Tur de Frans je završio na šestom mjestu, ali mu je u avgustu rezultat poništen zbog dopinga. On je napustio tim i nije se takmičio tokom 2023. a 2024. vratio se u Movistar.

Djetinjstvo i juniorska karijera[uredi | uredi izvor]

Kintana je rođen u Kombiti, gradu blizu Tunje, glavnog grada departmana Bojaka, u Kolumbiji,[3] u seljačkoj porodici, od roditelja Luisa i Eloize.[4][1] Odrastao je u Kombiti, provodeći vreme između rodog mesta i Pamplone.[4] Ima dve sestre: Neli Esperansa i Lejdi Hasmin i dva brata: Vilington Alfredo i Dajer Uvernej.[1] Nedugo nakon rođenja, Nairo se razboleo i niko nije znao šta mu je.[1] Oči su mu se sušile, a bezbrojne posete doktorima nisu pomagale. Doktori su rekli njegovim roditeljima da Nairo ima mnogo zdravstvenih problema, a jedan od njih je rekao da će Nairo možda umreti.[1] Imao je dijareju i visoku temperaturu, roditelji su pokušavali kod svakog doktora, ali nije bilo pomoći.[1] Jednog dana, dok je Nairova majka šetala ulicom sa njim, prišla im je žena i rekla da Nairo ima tzv. bolest "isušenje pokojnika", dok je bila trudna sa njim, stomak joj je dodirnuo pogrebnik, koji je prethodno spremao ženu pre sahrane, to je u Kolumbiji bila loša sreća.[1] Žena je rekla Nairovoj majci da donese lekovitog bilja sa vrele vode i da će mu biti bolje. To je pomoglo i Kintani je ubrzo bilo bolje.[1]

Kintana dolazi iz skromnog okruženja, roditelji su ga odgajali u teškim ekonomskim uslovima, otac mu je prodavao voće kamionom u gradu Tunja i posedovao je malu radnju.[5] Loše ekonomsko stanje mu je i omogućilo da dobije prvi bicikl, jer je škola bila udaljena 16 km.[5] Ići pešice do škole je bilo opasno i obično je Nairo bio iscrpljen zbog teškog terena kojim je morao da ide.[5] Tuda je prolazio autobus koji je mogao da ga odveze do škole, ali sa četvoro braće i sestara, nisu imali dovoljno novca za korišćenje javnog prevoza.[5] Njegova porodica je štedela novac i kupila mu polovni brdski bicikl za 30 dolara.[5] Nairo je čuvao svoj bicikl i polako je počeo da sanjari tokom vožnji do škole i nazad.[5] Svaki put kad je vozio bicikl, zamišljao je sebe kako se trka i pobeđuje etape na brdskoj završnici nakon 8% nagiba, cilj je zapravo bila njegova kuća.[5] Kad bi stigao, roditelji su bili tu da ga pozdrave, ali umesto da mu daju žutu ili tačkastu majicu, stavljali su mu ruanu (plašt sličan ponču u Meksiku), zbog niskih temperatura u Bojaki.[5] S obzirom na to da njegova porodica nije imala dovoljno novca, svi su morali da rade nakon škole. Pomagali su roditeljima na farmi, radili su u maloj radnji koju su posedovali, a u isto vreme su radili domaće, prali odeću, spremali večeru.[6] Nairo je sa 10 godina počeo da vozi taksi sa bratom, vozili su po noći da ih policija ne bi uhvatila.[6] Kad je imao 15 godina, udario ga je taksi dok je vozio bicikl, bio je pet dana u komi.[6] Njegov otac je takođe kao mali doživeo nesreću. Kad je imao osam godina, bio je u kamionu koji se prevrnuo i od tad je imao 14 operacija.[6] Studije mu nisu bile u planovima i odlučio je da se pridruži kolumbijskoj vojsci, jer je mislio da je to jedini način na koji može da zarađuje za život.[5]

Nairo nije znao ništa o biciklizmu i nije imao sportske idole, nije znao ništa ni o kolumbijskim biciklistima dok se nije pridružio svom prvom timu.[5] I kada je počeo amatersku karijeru, mogućnost da postane profesionalac bila je daleka. Njegova porodica nije imala novca da plati taksu za učešće na trci, ali je njegov otac smislio plan. Predložio je organizatorima da dozvole Nairu da učestvuje, a platiće im nakon trke, novcem koji Nairo dobije, jer je bio uveren da će završiti među prva tri.[1][5] Plan je uspeo, organizatori su prihvatili, a Nairo je pobedio. Na svakoj sledećoj trci, taksu je plaćao nakon trke.[5]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

Početak karijere[uredi | uredi izvor]

Kintana je počeo profesionalnu karijeru 2009. godine, u malom, lokalnom klubu Bojaka es para vivirla, sa kojim je osvojio nacionalno prvenstvo u vožnji na hronometar za vozače do 23 godine, dok je na Svetskom prvenstvu u vožnji na hronometar za vozače do 23 godine završio na 26 mestu.[7] Kintana je imao platu 650 dolara i kupio je majci veš mašinu.[4] Nakon godinu dana prešao je u tim Kolumbija es pasion, a sa njim su došli u tim i drugi talenti Serhio Enao i Fabio Duarte.[5] Sezonu 2010 počeo je na trci Trofeo sidade da Portugal, koju je završio na 62 mestu, 12 minuta iza pobednika Toma Dimulena.[8] Sa novim timom, osvojio je svoju prvu trku, Tur de l’Avenir.[9] Trku je počeo 17 mestom na prologu,[10] dok je na prvoj brdskoj, trećoj etapi izgubio minut i po.[11] Napadom na šestoj etapi, Kintana je pobedio i preuzeo vođstvo u generalnom plasmanu, 20 sekundi ispred Holanđanina Toma Jelte Slagtera.[12] Kintana je pobedio i na poslednjoj, sedmoj etapi i osvojio je trku sa minut i 44 sekunde ispred Amerikanca Endrua Talanskog, dok je treći završio Harlinson Pantano.[13] Nakon pobede u Francuskoj, Kintana se vratio u Kolumbiju gde je dočekan kao heroj. Predsednik Kolumbije je pozvao Naira u hotel, gde mu je rekao da je bio sjajan primer za sve Kolumbijce i zahvalio mu se što je predtsavio Kolumbiju u pozitivnom svetlu u Evropi. Nairo mu je rekao da pobeda pripada svim Kolumbijcima i da je ponosan što može da predstavlja celu naciju dok se penje kroz francuske planine.[5] Kintana je kasnije primljen i u predsedničku palatu u Bogoti, gde je ponovio svoju izjavu iz hotela, a dodao je i da je zaplakao znajući da je to pobeda za celu Kolumbiju.[5] Kintana je dočekan kao heroj i u rodnoj Bojaki. Sa suvozačima, koji su iz okolnih mesta, paradirao je vozeći se autobusom, učesvovao je u ceremonijama, muzičkim prezentacijama i na nekoliko zabava organizovanih u njegovu čast.[5] Od tima je dobio na poklon bicikl koji je vozio na trci, ali je on ukraden nakon trke u Tunji u kojoj je učestvovao.[5]

Sezonu 2011. počeo je na Vuelta a Katalunji, koju je završio na 104 mestu, dok nijednu etapu nije završio ispod stotog mesta.[14] Trku Vuelta a Kastilja i Leon završio je na 15 mestu.[15] Na Tur de l’Aveniru nije bio dobar kao prethodne sezone i završio je na 21 mestu, sedam minuta iza pobednika Estebana Čaveza.[16] Sezonu je završio na Svetskom prvenstvu u Kopenhagenu, gde je vozio trke za vozače do 23 godine. Završio je na 47 mestu u vožnji na hronometar[17] i na 52 mestu u drumskoj vožnji.[18]

2012.[uredi | uredi izvor]

Kintanina vožnja nije prošla nezapaženo, pa je 2012. godine prešao u španski profesionalni biciklistički klub Movistar. Sezonu je počeo na trci Čelendž Majorka, koja se sastoji iz tri odvojena čelendža, drugi - Trofeo Migjorn, Kintana je završio na 161 mestu, od 181 vozača.[19] Nakon dve trke u kojima nije bio zapažen, Kintana je osvojio Vuelta a Mursija trku, gde je pobedio na prvoj etapi i sačuvao prednost na hronometru na drugoj etapi.[20] U junu, Kintana je osvojio šestu etapu na Kriterijumu di Dofine, gde je napao iz redukovane glavne grupe, u kojoj je bio i lider Bredli Vigins. Kintana je zadržao prednost na spustu u Morzinu i došao je do solo trijumfa.[21] Nakon Dofinea, vozio je Ruta di Sud trku. Nakon prve dve sprinterske etape, na trećoj se išlo u Pirineje. Kintana je napao na poslednjem usponu, stigao begunce, a zatim je usledio odlučujući napad koji niko nije mogao da prati. Kintana je pobedio na etapi i preuzeo vođstvo u generalnom plasmanu.[22] Poslednja etapa bila je sprinterska i Kintana je osvojio trku.[23] Iste godine je debitovao na grand tur trkama, igrajući ključnu ulogu za Alehandra Valverdea na Vuelta a Espanji. Vuelta je počela ekipnim hronometrom, na kojem je pobedio Movistar, Kintana je prošao četvrti kroz cilj.[24] Najbolji rezultat ostvario je na etapi 16, kada je završio šesti.[25] Valverde je osvojio drugo mesto na Vuelti, dok je Kintana završio na 36 mestu.[26] Na Điro di Lombardiji, Hoakim Rodrigez je trijumfovao, dok je Kintana završio na 11 mestu u sprintu grupe koja je došla devet sekundi iza Rodrigeza.[27] U oktobru je osvojio Điro dela Emilija trku, tri sekunde ispred Frederika Kesjakofa. Kesjakof i Domeniko Pocovivo su napali na poslednjem usponu, ali je Kintanin suvozač, Đovani Viskonti uspeo da neutrališe njihov napad. Kintana je napao na 600 m do cilja i bio je nedostižan.[28]

2013.[uredi | uredi izvor]

Kintana proslavlja pobedu na trci Vuelta al Pais Vasko 2013.

Godine 2013. Kintana je osvojio treću etapu na Vuelta a Katalunji, a narednog meseca je osvojio trku Vuelta al Pais Vasko, gde je pobedio na kraljevskoj etapi, Kintana je napao na poslednjem usponu i završio je dve sekunde ispred šestočlane grupe.[29] Na hronometru na poslednjoj etapi, završio je drugi, iza Tonija Martina i uzeo je dovoljno vremena Serhiju Enau, koji je bio lider do tog trenutka, i osvojio je trku.[30] Na Pariz–Nici, Kintana je pokazao snagu na petoj, kraljevskoj etapi. Denis Menjšov je napao na 2 km do cilja, niko nije reagovao, sve do 1,4 km do cilja, kada je Riči Port jakim napadom prošao Menjšova i osvojio etapu, Kintana je završio u maloj grupi, prošavši osmi kroz cilj, 33 sekunde iza Porta.[31] Na hronometru na poslednjoj etapi, Kintana je vozio dobro, završio je treći, 27 sekundi iza Porta, dok je u generalnom plasmanu završio na 15 mestu.[32]

Na Tur de Fransu, Kintana je napao na osmoj etapi i prvi je prešao preko najvećeg uspona na Turu te godine, Kol de Peleresa, ali na poslednjem usponu nije imao snage da prati Krisa Fruma, koji je osvojio etapu. Kintana je preuzeo belu majicu, koja se dodeljuje lideru klasifikacije za najboljeg mladog vozača i dobio je crveni broj, za najagresivnijeg vozača te etape.[33] Na etapi 15, do Mon Ventua, Kintana je opet napao rano i samo je Frum mogao da ga prati, a na dva kilometra do cilja, Frum je otišao, Kintana nije imao snage da ga prati i završio je drugi, Frum mu je otišao na pet minuta u generalnom plasmanu.[34] Na brdskom hronometru na etapi 17, Kintana je završio šesti, minut iza Fruma.[35] Na etapi 18, dvaput se išlo preko legendarnog uspona, Alp du Eza. Kris Frum je pokazao prve slabosti na trci, što je iskoristio Kintana, završio je minut ispred i dva minuta ispred Alberta Kontadora. Kintana je došao do trećeg mesta u generalnom plasmanu, samo 20 sekundi iza Kontadora koji je bio na drugom mestu.[36] Na etapi 20, vođena je odlučujuća borba za podijum, Kontador je imao loš dan i otpao je rano. Kintana i Hoakim Rodrigez su napali na poslednjem usponu, Kintana je bio jači, Rodrigez je posustajao i Kintana je ostvario prvu etapnu pobedu na Turu. Završio je dva i po minuta ispred Kontadora i preuzeo je drugo mesto.[37] Na poslednjoj etapi u Parizu nije bilo borbe i Kintana je osvojio drugo mesto, klasifikaciju za najboljeg mladog vozača i brdsku klasifikaciju.[38] Kintana je tako postao prvi debitant koji je završio Tur na podijumu još od Jana Ulriha 1996.[39]

Nakon Tura, vozio je Vuelta a Burgos trku. Na poslednjoj, petoj etapi, Kintana je bio najjači. Ivan Baso i Vinčenco Nibali su napadali, Kintana je pratio, a zatim je napao i osvojio je sa 23 sekunde ispred Davida Aroja, dok su Baso i Nibali završili iza njih. Pobedom na poslednjoj etapi, Kintana je osvojio trku sa 23 sekunde ispred Aroja.[40]

Na kraju sezone, Kintana je dobio nagradu za najboljeg sportistu Kolumbije.[41]

2014.[uredi | uredi izvor]

Kintana u roze majici na Điro d’Italiji 2014.

Godine 2014, Kintana je odlučio da mu fokus sezone bude Điro d’Italija, zbog brojnih brdskih finiša, a propustiće Tur de Frans.[42] Na početku godine osvojio je Tur de San Luis uz jednu osvojenu etapu, a u martu je završio drugi na Tireno–Adrijatiko trci, iza Alberta Kontadora.[43] Prije Đira, završio je peti na Vuelta a Katalunji.[44] Điro nije počeo dobro po Kintanu, na startu, na timskom hronometru, izgubio je 55 sekundi,[45] na šestoj etapi je učestvovao u velikom padu i izgubio još dva minuta, da bi njegov zaostatak nakon hronometra na etapi 12 bio 3 minuta i 29 sekundi iza Rigoberta Urana.[46] Na etapama 14 i 15, Kintana je smanjio zaostatak, a nakon kontroverzne etape 16, preuzeo je roze majicu. Među vozačima je došlo do zabune oko toga da li je spust sa Paso delo Stelvija neutralisan. Kintana je napao zajedno sa Pjerom Rolanom i Rajderom Hesedalom. U finišu etape im je otišao i osvojio je etapu sa 4'11" ispred Rigoberta Urana i preuzeo je vođstvo.[47] Na brdskom hronometru na etapi 19, Kintana je vozio impresivno i osvojio je etapu, 17 sekundi ispred Fabija Arua.[48] Na etapi 20, do Monte Zonkolana, Kintana je odoleo napadima Urana, završivši u istom vremenu kao i on.[49] Na poslednjoj etapi, tradicionalno nije bilo borbe za generalni plasman, Kintana je osvojio Điro sa dva minuta i 58 sekundi ispred Urana, postavši tako prvi kolumbijski pobednik Đira, osvojio je takođe i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[50]

Nakon Đira, Kintana nije vozio nekoliko meseci, trenirao je u Kolumbiji, a u Evropu se vratio u avgustu, na trci Vuelta a Burgos, gde se spremao za Vuelta a Espanju.[51] Na trećoj, kraljevskoj etapi, Kintana je pobedio sa šest sekundi ispred Danijela Morena i preuzeo je lidersku majicu.[52] Na četvrtoj, ravnoj etapi, u sprintu se grupa prepolovila, Kintana je bio na pogrešnoj strani i izgubio je jednu sekundu od Morena, sa kojim je sada bio izjednačen u generalnom plasmanu, ali je Moreno bio novi lider.[53] Na hronometru na poslednjoj, petoj etapi, Kintana je završio drugi, tri sekunde ispred Morena i osvojio je trku.[54] Vuelta a Espanja je počela dobro za Kintanu, tim Movistar je pobedio na ekipnom hronometru, čime su Kintana i Valverde stekli 19 sekundi ispred Kontadora i 27 ispred Fruma.[55] Valverde je pobedio na šestoj etapi i preuzeo je lidersku, crvenu majicu, dok je Kintana završio peti na etapi, 12 sekundi iza, ali je zadržao drugo mesto u generalnom plasmanu.[56] Na teškoj brdskoj, devetoj etapi, Kintana i Kontador su završili 26 sekundi ispred Valverdea i Kintana je preuzeo crvenu majicu, tri sekunde ispred Kontadora i na dan odmora je otišao sa prvog mesta.[57] Na hronometru na desetoj etapi, Kintana je nakon prvog prolaznog merenja pao, udarivši u ogradu na spustu. Uspio je da završi etapu, sa preko tri minuta zaostatka i ispao je iz prvih 10 u generalnom plasmanu.[58] Na etapi 11, Kintana je pao opet i odlučio je da napusti Vueltu.[59] Nakon povlačenja sa Vuelte završio je sezonu. Kintana je proglašen za najboljeg sportistu Kolumbije drugu godinu zaredom.[60]

2015.[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2015. je startovao na trci Tur de San Luis,[61] koji je završio na trećem mestu.[62] Kintana je prvobitno planirao da vozi Vuelta a Andaluzija trku, ali je zbog pada na nacionalnom prvenstvu Kolumbije u drumskoj vožnji, bio prinuđen da propusti trku.[63] Naredna trka koju je vozio bila je Tireno—Adrijatiko, u martu, gde je ostvario i prvu pobedu u sezoni, pobedio je na etapi do Terminilja, a pobedom je preuzeo i lidersku majicu.[64] Majica je zadržao do kraja i osvojio je Tireno 18 sekundi ispred Baukea Moleme, tako postavši prvi kolumbijski pobednik prestižne italijanske trke, a osvojio je i klasifikaciju za najboljeg mladog vozaača.[65] Na Tur de Fransu 2015. su uvršćene etape sa sekcijama sa kockom, zbog čega je Kintana odlučio da vozi klasike E3 Harelbeke i Dvars dor Vlanderen, da bi se što bolje spremio za te etape na Turu.[66] Pripreme za Tur de Frans nastavio je na trci Tur de Romandi, gde je završio osmi i Vuelti al Pais Vasko, gde je završio četvrti. Napravio je šestonedeljnu pauzu od trka i trenirao je u Kolumbiji.[67] Vratio se na trci Rute de Sud, gde se borio sa Albertom Kontadorom, koji je pokušao da ostvari Điro—Tur dabl.[67] Na trećoj, kraljevskoj etapi, Kontador je napadao, Kintana markirao svaki njegov pokušaj, a na spustu sa poslednjeg uspona, Kontador je uspio da se odvoji i da pobedi na etapi.[67] Kintana je trku završio na drugom mestu, 17 sekundi iza Kontadora.[68]

Kintana na Tur de Fransu 2015.

Kintana je bio veliki favorit za Tur de Frans, zajedno sa Krisom Frumom, Albertom Kontadorom i Vinčencom Nibalijem, svima su davane podjednake šanse za pobedu.[69] Na drugoj etapi, voženoj u Holandiji, duvao je jak vetar, zbog čega se grupa odvojila i Kintana je izgubio minut i po od Fruma i Kontadora.[70] Na trećoj etapi, na završnom usponu, Mur de Huj, Hoakim Rodrigez i Kris Frum su se izdvojili, boreći se za etapnu pobedu, dok je Kintana završio 11 sekundi iza.[71] Na ekipnom hronometru na devetoj etapi, Kintanin tim Movistar je završio treći, tri sekunde iza Frumovog tima Skaj, ali je završio 25 sekundi ispred Kontadora i 30 ispred Nibalija, na dan odmora otišao je sa devetog mesta, dva minuta iza Fruma.[72] Na desetoj etapi, prvoj velikoj brdskoj, Kintana je bio jedini koji je uspio da ostane uz Fruma nakon što je Britanac napao, ali je u finišu ostao bez snage i nije mogao da ga prati. Frumov suvozač Riči Port, uspio je da ga dostigne i završi etapu pet sekundi ispred. Kintana je izgubio minut od Fruma, ali je nadoknadio vreme u odnosu na ostale konkurente za podijum, Kontador je izgubio tri, a Nibali četiri i po minuta. Nakon etape, Kintana je skočio sa devetog na treće mesto.[73] Na etapi 17, Tidžej van Garderen je imao loš dan i napustio je Tur, tako da je Kintana došao do drugog mesta.[74] Na etapi 19, Frum je imao Mehaničkih problema i u tom trenutku je Nibali napao. U finišu etape, Kintana je napao, završio je drugi, 44 sekunde iza Nibalija, ali je nadoknadio 30 sekundi u odnosu na Fruma.[75][76][77] Na odlučujućoj, poslednjoj brdskoj, etapi 20, koja se završavala na Alp du Ezu, Kintana je bio prvi koji je napao, ali su ga Frumovi suvozači brzo dostigli, naredni pokušaji su takođe propali, a onda je napao njegov suvozač Alehandro Valverde. Iako je bio treći u generalnom plasmanu, nije predstavljao opasnost za Fruma i pustili su ga. Kintana je zatim pokušao opet, ali ga je Vaut Puls brzo vratio, međutim Frum nije imao snage i našao se na začelju grupe, što je iskoristio Kintana i napao opet, došavši do Valverdea i lagano su pravili prednost ispred Fruma. Na 5 km do cilja, Kintana je dostigao drugog suvozača, Vinera Anakonu i ubrzo je prednost ispred Fruma porasla na 30 sekundi. Anakona i Valverde su u finišu posustali, Kintana je vukao jako i završio je etapu na drugom mestu, 18 sekundi iza Tiboa Pinoa, a minut i 20 sekundi ispred Fruma i Valverdea, ali nije nadoknadio dovoljno vremena.[78] Poslednja etapa u Parizu je bila revijalnog karaktera i Kintana je završio drugi, minut i 12 sekundi iza Fruma.[79] Uspešan Tur za Movistar kompletirao je Valverde trećim mestom, a Movistar je osvojio timsku klasifikaciju.[79]

Kintana na Vuelta a Espanji 2015.

Prva četvorica sa Tur de Fransa, Frum, Kintana, Valverde i Nibali su u avgustu potvrdili da će voziti Vuelta a Espanju, treći grand tur u sezoni.[80] Vuelta je počela ekipnim hronometrom, ali zbog lošeg terena i rizika od padova, etapa je neutralisana i nije se računala za generalni plasman.[81] Prvi brdski okršaji viđeni su već na drugoj etapi, Kintana je završio šesti, 26 sekundi iza pobednika Estebana Čaveza, ali četiri sekunde ispred Fruma.[82] Na šestoj etapi, Čavez je slavio opet, Kintana je završio u grupi, 11 sekundi iza.[83] Na sedmoj etapi, do izražaja je došao Fabio Aru, koji je uzeo 15 sekundi rivalima, uključujući i Kintanu, dok je Frum pokazao slabost prvi put i završio je 30 sekundi dalje.[84] Devetu etapu je osvojio Tom Dimulen, koji je preuzeo crvenu majicu, Kintana je izgubio novih 20 sekundi.[85] Na prvi dan odmora je otišao sa sedmog mesta, minut i 17 sekundi iza Dimulena, a imao je identično vreme kao suvozač, Alehandro Valverde.[86] Etapa 11 nije bila dobra za Kintanu, na devet kilometara do cilja, počeo je da gubi priključak, Aru je napao i ostavio sve iza sebe, Kintana je završio u maloj grupi, četiri minuta i 20 sekundi iza pobednika Mikela Lande, a tri minuta iza Fabija Arua i pao je na deveto mesto u generalnom plasmanu.[87] Na etapi 14 vođena je velika borba, Aru je napadao, ali ga je Kintana uspešno pratio, a na manje od kilometra do cilja, Kintana je napao i završio sedam sekundi ispred Arua.[88] Etapa 16 imala je sedam uspona, sa sekcijama do 30% nagiba. Na dva kilometra do cilja rasplamsala se borba, Hoakim Rodrigez je napadao i uspio je da se odvoji i pobedi, dok je Kintana izgubio deset sekundi i na dan odmora je otišao sa osmog mesta, tri minuta iza Rodrigeza, koji je pobedom preuzeo majicu, sekundu ispred Arua.[89] Na hronometru na etapi 17, Kintana je završio šesti, minut i 30 iza Dimulena i 20 sekundi ispred Arua i došao je do petog mesta, minut i po daleko od podijuma.[90] Etapa 20 je bila poslednja u borbi za generalni plasman, na četiri kilometra do cilja, Aru je napao i polako distancirao Dimulena, koji se mučio. Kintana je vidio svoju šansu da napreduje u plasmanu, pratio ga je Rafal Majka, koji je pokušavao da dođe do drugog mesta, njih dvojica su radili zajedno, a u finišu je Majka napao i završio dve sekunde ispred Kintane, koji je nadoknado minut i došao je do čevrtog mesta, 40 sekundi daleko od podijuma.[91] Poslednja, etapa 21, nije bila takmičarskog karaktera za generalni plasman, Kintana je završio u velikoj grupi, sa drugim vozačima i završio je Vueltu na četvrtom mestu.[92]

Sezonu je završio na trećem mestu u UCI vorld tur rangiranju, 200 bodova iza Valverdea.[93] U izboru za najboljeg sportistu Kolumbije, podelio je nagradu sa atletičarkom Katerine Ibargven.[94]

2016.[uredi | uredi izvor]

U novembru 2015. objavljeno je da će Kintana 2016. voziti Tur de Frans, drumsku trku na Olimpijskim igrama i Vuelta a Espanju,[95] a sezonu će početi na trci Tur de San Luis u januaru.[96] Na Tur de San Luis trci, pored Naira nastupio je i njegov brat, Dajer Kintana. Na šestoj, poslednjoj brdskoj etapi, vođena je velika borba. Na 7,5 km do cilja, lider trke je otpao, dok su braća Kintana i Migel Lopez vodili borbu za etapnu pobedu. Lopez je pobedio u sprintu, a Dajer je preuzeo vođstvo na trci.[97] Poslednja etapa je pripala sprinterima, u generalnom plasmanu se nije ništa promenilo, Nairo je završio treći, a Dajer Kintana je osvojio trku.[98] U februaru je završio četvrti na nacionalnom prvenstvu, a zatim je osvojio Vuelta a Katalunju, postavši tako treći kolumbijski pobednik trke, a prvi od 1998. kada je osvojio Ernan Benaora.[99] Nakon dve nedelje mučenja sa bolešću, završio je treći na Vuelta al Pais Vasko trci, 37 sekundi iza Alberta Kontadora.[100][101] U aprilu, Kintana je vozio Tur de Romandi trku. Na drugoj etapi, Kintana je napao na 6,5 km do cilja, nakon kilometra solo vožnje, pridružio mu se prošlogodišnji pobednik, Ilnur Zakarin. Njih dvojica su vozili zajedno do cilja, gde su sprintali za etapnu pobedu. Kintana je počeo sprint na 300 m do cilja, ali ga je Zakarin prestigao na 50 m i otišao je oštro u desnu stranu, zatvorivši put Kintani, koji je morao d sedne. Kintana je protestovao gestikulacijom rukama, dok je Zakarin podigao obe ruke proslavljajući pobedu. Nakon što je obavio intervju, objavljeno je da je Zakarin degradiran na drugo mesto, zbog svoje kretnje, pobeda je pripala Kintani, koji je tako zahvaljujući sekundama bonifikacije stekao 18 sekundi prednosti u odnosu na Zakarina.[102] Kintana je sačuvao prednost do kraja i osvojio je trku 19 sekundi ispred Tiba Pinoa.[103] Kintana je tako postao drugi kolumbijski pobednik trke, nakon Santjaga Botera, koji je Romandiju osvojio 2005.[104] Završnu pripremu za Tur de Frans imao je na trci Ruta di Sud, u junu. Nakon prve dve sprinterske etape, Kintana je pobedio na hronometru na trećoj etapi, šest sekundi ispred Silvana Šavanela.[105] Na četvrtoj etapi, završio je drugi, iza suvozača, Marka Selera i povećao prednost u generalnom plasmanu.[106] Na poslednjoj etapi nije bilo promena i Kintana je osvojio trku, 36 sekundi ispred Selera i u dobroj formi je čekao Tur de Frans.[107]

Kintana na Tur de Fransu 2016.

Prva nedelja na Tur de Fransu je uglavnom bila rezervisana za sprintere, prva uzbuđenja u borbi za generalni plasman viđena su na osmoj etapi, kada je Kris Frum na spustu u Lušonu iznenadio sve napadom i pobedio sa 13 sekundi ispred grupe u kojoj je bio i Kintana.[108] Na devetoj etapi, u Pirinejima, nije se vodila velika borba, Kintana, Frum i Adam Jejts su završili etapu zajedno i Kintana je na dan odmora otišao sa četvrtog mesta, 23 sekunde iza Fruma.[109] Na etapi 12, do Mon Ventua, Frum, Riči Port i Bauke Molema su otišli napred, dok je Kintana zaostajao. Na kilometar do cilja motor sa kamerom ih je oborio na zemlju, Frum je trčao dok nije dobio pomoćni bicikl, a na 500 m do cilja dobio je bicikl od svog tima. Iako je završio skoro dva minuta iza Moleme, koji je takođe pao, Frumu je nakon etape dodeljeno isto vreme, tako da je zaradio 19 sekundi ispred Kintane.[110] Na hronometru na etapi 13, Kintana je izgubio dva minuta od Fruma, čime se njegov zaostatak u generalnom plasmanu popeo na tri minuta.[111] Nakon nekoliko lakših etapa, na etapi 17 je vođena velika borba. Nakon nekoliko bezuspešnih napada drugih vozača, Riči Port je otišao, Frum mu se ubrzo pridružio, a Kintana nije mogao da prati, na kraju je izgubio novih minut i po.[112] Još minut u odnosu na Fruma, Kintana je izgubio na brdskom hronometru na etapi 18 i to je bio kraj Kintaninih ambicija za pobedu.[113] Na etapi 19, cela trka je "eksplodirala". Roman Barde je napao na deset kilometara do cilja, Frum je u nameri da brzo reaguje pao. Kintana i Port su napali na tri kilometra do cilja, zatim je Kintana napao na dva km do cilja i stvorio malu prednost, koju je i održao, nadoknadio je deset sekundi ispred Fruma i 30 ispred Jejtsa i došao je do trećeg mesta.[114] Na poslednjoj brdskoj, etapi 20, nije vođena velika borba, Kintana je završio šest sekundi ispred Fruma.[115] Na poslednjoj etapi proslavljao se kraj, Frum je osvojio treći Tur, a Kintana je nakon dva druga, osvojio treće mesto, četiri minuta iza Fruma.[116] Nakon Tura, Kintana je izjavio da je imao psiholoških problema: "Vozio sam Tur tri puta i završio sam ga na podijumu tri puta. Samo mogu da budem srećan. Nakon toliko kilometara, toliko posla, biti na podijumu je zahvalno i to je uvek uspeh. Frum je bio nedodirljiv i superioran na ovom Turu. Ja sam razočaran što nisam mogao da kreiram više spektakla, falilo mi je psihološke snage. Nastaviću da jurim svoj žuti san."[117] Nakon Tur de Fransa, Kintana je izjavio da će propustiti Olimpijske igre, da bi se što bolje spremio za Vuelta a Espanju.[117]

Na Vuelta a Espanji očekivao se novi okršaj Fruma i Kintane, uz oporavljenog Kontadora.[118] Vuelta je startovala ekipnim hronometrom, timovi Skaj i Movistar ostvarili su isto vreme, dok je Tinkof završio sa zaostatkom od 52 sekunde, što je dalo Kintani solidnu prednost u odnosu na Kontadora.[119] Već na trećoj etapi viđena je borba u finišu, Kintana je izgubio šest sekundi od Fruma.[120] Na osmoj etapi, Kintana je napao na osam kilometara do cilja i distancirao je konkurente, završivši 30 sekundi ispred Fruma, a preuzeo je i crvenu majicu.[121] Majicu je izgubio na devetoj etapi, nakon uspešnog bega Davida de la Kruza,[122] ali je vratio već na desetoj etapi. Na devet kilometara do cilja, Frum je gubio kontakt sa grupom, Kintana je vukao jako, a na pet km do cilja otišao je u napad sa Kontadorom, koji je ubrzo otpao. Kintana je prestigao i Roberta Hesinka i osvojio je etapu, 25 sekundi ispred Fruma.[123] Na etapi 14, Kintana je pokušavao nekoliko puta da distancira Fruma. Prvo ga je testirao na Obisku, a zatim je njegov drugi napad napravio selekciju u glavnoj grupi, malo vozača je to moglo da isprati, Leopold Konig je vratio Fruma do Kintane, koji je nastavljao da napada. Poslednji napor uložio je na 100 m do cilja, ali nije uspeo da uzme ni sekundu.[124] Za razliku od prethodne, na etapi 15 je Kintana napravio veliku prednost. Na 118 km do cilja, Kontador je napao, Kintana je pratio i formirali su grupu od 14 vozača, koja je sve vreme radila složno i povećavala prednost, koja je rasla i do tri minuta. U samom finišu, izdvojili su se Kontador, Kintana i Đanluka Brambila, Kontador je brzo otapo, a na nekoliko stotina metara do cilja, ni Kintana nije imao snage, Brambila je osvojio etapu, a Kintana je uzeo 2'37" ispred Fruma.[125] Herojskim naporom na etapi 15, Kintana je stekao tri i po minuta ispred Fruma, a dobrobiti te etape videle su se na hronometru na etapi 19, gde je Kintana izgubio dva minuta od Fruma.[126] Na poslednjoj brdskoj, etapi 20, Frum je dao sve od sebe da nadoknadi zaostatak. Napao je na pet kilometara do cilja, ali Kintana je pratio bez problema. Frum je pokušavao iznova i iznova, ali bezuspešno. Kako se ušlo u poslednji kilometar, bilo je jasno da će Kintana osvojiti Vueltu, ali to ju bilo pitanje ponosa i Frum je opet pokušavao sa napadima, samo da bi pred cilj Kintana napao i završio dve sekunde ispred Fruma.[127] Poslednja etapa u Madridu je bila sprinterska i Kintana je osvojio Vueltu, minut i 23 sekunde ispred Fruma, a osvojio je i klasifikaciju kombinacije.[128] Nakon Vuelte, Kintana je produžio ugovor sa Movistarom do 2019. godine.[129] Nakon Vuelte, otišao je u Kolumbiju, gde je dočekan kao heroj i završio je sezonu.[130]

U UCI vorld tur rangiranju završio je drugi, iza Petera Sagana.[131]

U decembru 2016. nakon što je objavljena ruta Điro d’Italije, Kintana je izjavio da će probati da osvoji Điro i Tur, popularni Điro—Tur dabl,[132] koji je poslednji uspeo da ostvari Marko Pantani 1998. godine.[133]

2017.[uredi | uredi izvor]

Godine 2017. je počeo na čelendžu Majorke, trci iz tri dela, svaka tri dana su zasebna, vreme se ne prenosi. Kintana je završio na 29 mestu.[134] Pripreme za Điro nastavio je na trci Vuelta a la Komunitat Valensijana, koju je osvojio, uz etapnu pobedu.[135] Nakon Španije, Kintana se preselio u Emirate, gde je vozio Abu Dabi Tur, koji je namenjen sprinterima, ali po rečima menadžera Movistara, Euzebija Unzea, Kintani trebaju ravne etape da bi bio kompletniji vozač.[136] Trku je završio na 13 mestu, minut i osam sekundi iza pobednika, Ruija Košte.[137] 5. marta je učestvovao na jednodnevnoj italijanskoj trci GP Industrija i Artiđanato, gde je završio na 23 mestu.[138] Pripreme za Điro nastavio je na Tireno—Adrijatiku, gde su mu rivali bili Vinčenco Nibali, Fabio Aru, Tom Dimulen, Tibo Pino i Tidžej van Garderen, koji su se takođe spremali za Điro.[139] Trka je počela ekipnim hronometrom, na kojem je Movistar završio treći, 22 sekunde iza tima BMC, za koji vozi Van Garderen.[140] Na prvoj brdskoj, četvrtoj etapi, Kintana je napao sa Rigobertom Uranom, pratili su Tomas i Jejts, a na 2,2 km do cilja, Kintana je uputio odlučujući napad i trijumfovao na etapi 18 sekundi ispred Gerenta Tomasa. Pobedom je preuzeo lidersku majicu.[141] Na petoj etapi, Kintana je završio osmi u sprintu redukovane grupe.[142] Tireno je završen hronometrom dugim 10 km, koji je Kintana završio na 45 mestu i osvojio je trku 25 sekundi ispred Roana Denisa.[143] Kao poslednju proveru pred Điro vozio je Vuelta Asturas trku. Na prvoj etapi završio je na 14 mestu,[144] dok je na drugoj etapi, voženoj po jako hladnom vremenu, trijumfovao i došao do drugog mesta u generalnom plasmanu.[145] Poslednju, treću etapu završio je na petom mestu i završio je trku na drugom mestu, 32 sekunde iza Raula Alarkona.[146]

Kintana na Điro d’Italiji 2017.

Najveći konkurenti Kintani na stotom Điru bili su Vinčenco Nibali, Tom Dimulen, Mikel Landa, Tibo Pino, Adam Jejts i Gerent Tomas.[147] Prve borbe vođene su na četvrtoj etapi, gdje je Ilnur Zakarin napadom u finišu etape došao do 10 sekundi prednosti u odnosu na druge konkurente za generalni plasman; Kintana je završio na 11 mestu, u grupi sa drugim favoritima.[148] Na devetoj etapi, Landa i Tomas su pali i ispali iz borbe za generalni plasman.[149] Kintana je napao na 6 km do cilja; Nibali i Pino su jedini mogli da prate. Kintana je napao pet na 5 km do cilja, kada je nagib dostigao 14%, Nibali nije mogao da prati.[149] Kintana je nastavio lagano i trijumfovao sa 24 sekunde ispred Pinoa i Dimulena, preuzevši roze majicu.[149] Na hronometru na desetoj etapi, Kintana je završio na 23 mestu, dva minuta i 53 sekunde iza Dimulena, koji je time preuzeo roze majicu — dva minuta i 23 sekunde ispred Kintane.[150] Na etapi 11, Kintana je napadao zajedno sa Nibalijem i Pinoom, ali Dimulen nije posustajao i završili su sa istim vremenom.[151] Na etapi 14, do Orope, vodila se velika borba. Kintana je napao na 4 km do cilja; Dimulen nije reagovao, bio je distanciran, vozio je svojim tempom i stigao je do vozača ispred, nakon čega je sam napao; pratili su Zakarin i Mikel Landa, dok je Kintana polako zaostajao.[152] Dimulen je osvojio etapu, dok je Kintana završio četvrti, 14 sekundi iza, a sa deset sekundi bonifikacije — izgubio je dodatne 24 sekunde čime je Dimulen povećao prednost na dva minuta i 47 sekundi.[152] Na etapi 15, Nibali i Kintana su opet pokušavali u finišu; distancirali su Dimulena, ali on je uspio da se vrati na 2 km do cilja. Kintana je završio drugi, izgubivši u sprintu od Boba Jungelsa.[153] Na kraljevskoj, etapi 16, Dimulen je imao stomačnih problema i na oko 40 km do cilja morao je da napravi pauzu.[154] Glavna grupa ga je kratko čekala, ali kako je dolazio posljednji uspon na etapi, ubrzali su tempo; zaostatak Dimulena je rastao, dok je Nibali napao na kilometar do vrha poslednjeg uspona — Umbrailpas, Kintana ga je pratio ali je distanciran na spustu i završio je treći, 12 sekundi iza Nibalija, smanjivši zaostatak za Dimulenom na 31 sekundu.[154] Na etapi 18, Kintana je napao na sredini etape, na usponu Paso Gardena, dostigao suvozače koji su na početku etape otišli naprijed i pokušavao da nadoknadi vrijeme za Dimulenom, koji je otpao, ali se vratio do Kintane vozeći u svom ritmu.[155] Nibali i Kintana su napadali u nastavku etape, ali nisu uspjeli da se odvoje.[155] Dimulen ih je po završetku etape optužio da su radili zajedno da bi on izgubio, umjesto da se bore za pobjedu; dodao je da bi mu bilo drago ako Kintana i Nibali izgube svoja mjesta na podijumu.[156] Na etapi 19, Movistar je radio jako i Dimulen je bio u problemu već na početku, kada se grupa razdvojila, morao je da uloži mnogo snage da bi se vratio do glavne grupe.[157] Na posljednjem usponu, Movistar i Bahrein—Merida su vukli jako; Dimulen je dvaput otpadao od grupe i vraćao se, ali treći put nije uspio i Kintana je završio minut i devet sekundi isped Dimulena.[157] Preuzeo je roze majicu sa 38 sekundi ispred Dimulena.[157] Na posljednjoj brdskoj, etapi 20, Nibali je napao na 25 km do cilja; Dimulen je posustajao, ali se vratio u grupu.[158] Kintana i Nibali su se odvojili, dok je Dimulen pokušavao da smanji zaostatak; ubrzo je i Pino otišao do vozača naprijed i imali su 20 sekundi prednosti na vrhu uspona.[158] Kintana je nekoliko puta napadao pokušavajući da se odvoji, ali nije uspio i završio je peti u sprintu na cilju, povećavši prednost nad Dimulenom 53 sekunde, dok je nad drugoplasiranim Nibalijem imao prednost od 39 sekundi.[158] Ipak, Dimulen je bio favorit za osvajanje Đira, jer je posljednja etapa bila 29,8 km dug hronometar.[159] Na hronometru, Kintana je već nakon 8 km imao 31 sekundu zaostatka iza Dimulena, dok je na drugom prolaznom mjerenju zaostajao minut i osam sekundi.[160] Razlika je rasla i Kintana je etapu završio na 27 mestu, minut i 24 sekunde iza Dimulena, koji je tako svoj prvi Điro, 31 sekundu ispred Kintane.[160] Kintana je izjavio da je Điro — Tur dabl i dalje opcija u budućnosti.[161]

Kintana na prvoj etapi na Tur de Fransu 2017.

Odlučio je da ne vozi do Tur de Fransa, smatrajući da će 35 dana između dve trke biti dovoljno da se oporavi za Tur.[162] Tur je počeo hronometrom u Diseldorfu, koji je Kintana završio na 53 mestu, izgubivši 36 sekundi od Krisa Fruma.[163] Na hronometru je pao Alehandro Valverde, Kintanin prvi pomoćnik, zbog čega je morao da napusti Tur.[163] Na petoj etapi Fabio Aru je napao na 2,3 km do cilja i stigao do solo pobede, dok je Kintana izgubio 34 od Arua i 14 od Fruma.[164] Na devetoj etapi dogodilo se nekoliko padova, zbog čega su Riči Port i Gerent Tomas morali da napuste Tur.[165] Na poslednjem usponu ređali su se napadi, na koje Kintana nije imao snage da reaguje, otpao je i završio etapu minut i 15 sekundi iza.[165] Na etapi 12, Kintana je opet bio u problemu, otpao je na 6 km do cilja i etapu je završio sa dva minuta iza Bardea i drugih konkurenata, već tada je imao četiri minuta zaostatka u generalnom plasmanu.[166] Na etapi 13 Alberto Kontador i Mikel Landa su napali pri vrhu prvog brdskog cilja, a nedugo zatim je i Kintana otišao od glavne grupe, pratio ga je Voren Bargi.[167] Kintana je stigao do Kontadora i njih četvorica su radili zajedno do cilja, gde je Bargi odsprintao Kintanu.[167] Završili su minut i 50 sekundi ispred grupe, zahvaljujući čemu je Kintana stigao do osmog mesta.[167] U brzom finišu etape 14, Kintana se našao pozadi, izgubivši 22 sekunde.[168] Na etapi 15, Kintana je otpao od grupe na skoro 40 km do cilja, na usponu Kol de Pejra Talade, na vrhu brdskog cilja imao je minut i po zaostatka.[169] Na kraju etape izgubio je četiri minuta i pao na 11 mesto, šest minuta iza Fruma.[169] Na etapi 17, Kontador je napao na 105 km do cilja, Kintana je krenuo sa njim ali nije imao snage i brzo je otpao do glavne grupe.[170] Etapa se pretvorila u katastrofu za Kintanu kad je otpao i od glavne grupe. Na cilj je stigao šest i po minuta iza Urana, Fruma i drugih favorita i u generalnom plasmanu je zaostajao 12 minuta..[170] Na etapi 18 izgubio je još minut,[171] dok je hronometar na etapi 20 završio na 36 mestu, minut i 42 sekunde iza pobednika Macjeja Bodnara.[172] Poslednja, etapa 21 nije bila takmičarska, slavio se kraj Tura, koji je Kintana završio na 12 mestu, 15 minuta i 28 sekundi iza pobednika Krisa Fruma.[173]

Nakon Tur de Fransa vozio je jednodnevne trke; bio je član kolumbijskog tima na Svetskom prvenstvu, gde je vozio drumsku trku, ali je nije završio.[174] U oktobru vozio je Milano—Torino klasik. Tim Movistar pokušavao je na prvom usponu da razdvoji grupu, ali je Kintana odlučio da sačeka sa napadom. Rigoberto Uran napao je na 4 km do cilja, dok je grupa iza kasno reagovala; završio je na četvrtom mestu, 28 sekundi iza Urana.[175] Sezonu je završio na Điro di Lombardiji, koju je završio na devetom mestu, 42 sekunde iza Vinčenca Nibalija.[176]

2018.[uredi | uredi izvor]

Glavni fokus 2018. godine bio mu je Tur de Frans. Sezonu je počeo na domaćoj trci u Kolumbiji, Kolumbija Oro i Paz. Nakon početnih sprinterskih etapa, borba za generalni plasman vodila se na petoj etapi. Na poslednjem usponu, na 3 km do cilja, neki od najboljih kolumbijskih biciklista otišli su u napad, što ostatak grupe nije mogao da prati; Kintana, Uran, Serhio Enao i Egan Bernal stigli su na cilj zajedno, Kintana je u sprintu završio drugi, iza Urana i preuzeo je lidersku majicu.[177] Nairov brat, Dajer Kintana bio je u bijegu i trijumfovao je na šestoj etapi; Bernal je napao na 20 km do cilja, završio je drugi i osvojio je trku; Kintana je završio šestu etapu na osmom mestu, 11 sekundi iza Bernala i završio je trku na drugom mestu.[178] Sezonu je nastavio na trkama u Španiji. U aprilu vozio je Vuelta a Katalunju, gde je bio lider tima zajedno sa Alehandrom Valverdeom. Valverde je preuzeo lidersku majicu pobedom u sprintu na drugoj etapi, dok su se na trećoj vozili usponi; etapa je zbog snega skraćena i nije se vozio poslednji uspon, Kintana je završio na petom mestu, u grupi koja je na cilj došla 20 sekundi iza Tomasa de Genta.[179] Na četvrtoj etapi, Movistar je dominirao na poslednjem usponu, La Molina, i na 7 km do cilja. Valverde, Kintana i Mark Soler distancirali su grupu, pratili su samo Bernal i Pjer Latur; Bernal je pokušao da se distancira, ali otpao je samo Soler. Kintana je u poslednjih 5 km radio na vrhu za Valverdea, da se ostali vozači ne bi vratili; Valverde je napao na 500 m do cilja i trijumfovao, dok je Kintana završio treći, šest sekundi iza i došao je do trećeg mesta u generalnom plasmanu.[180] Na poslednjoj etapi, Bernal je više puta napadao, a zatim je u finišu pao i morao je da napusti trku; Kintana je etapu završio u grupi i trku je završio na drugom mestu u generalnom plasmanu, 29 sekundi iza Valverdea.[181]

U aprilu vozio je Vuelta al Pais Vasko trku, zajedno sa Mikelom Landom. Trka je počela sa brdskom etapom, Primož Roglič napao je na poslednjem usponu, na 9 km do cilja, pratili su Žilijen Alafilip i Kintana, koji su radili zajedno u nastavku etape. Na kilometar do cilja, Roglič je ponovo napao, Alafilip je pratio, dok Kintana nije imao snage i grupa ga je dostigla; završio je deseti, u grupi koja je na cilj došla 23 sekunde iza Alafilipa i Rogliča.[182] Na drugoj etapi, Alafilip, Roglič, Landa i Gorka Izagire su napali na poslednjem usponu, ponovo je Alafilip trijumfovao ispred Rogliča, dok je Kintana završio u grupi koja je na cilj stigla 25 sekundi iza.[183] Na četvrtoj etapi vožen je hronometar, koji je Kintana završio na 37 mestu, minut i 18 sekundi iza Primoža Rogliča i pao je na osmo mesto u generalnom plasmanu, dva minuta i osam sekundi iza Rogliča, dok je Landa bio tri sekunde iza Kintane.[184] Na petoj etapi vođena je velika borba, Kintana nije imao snage da isprati napade i završio je etapu minut i po iza Rogliča i Lande, povećavši zaostatak na tri minuta i 40 sekundi.[185] Na poslednjoj etapi Movistar je radio za Landu, koji je bio na drugom mestu. Kintana je završio etapu na petom mestu, zahvaljujući čemu je došao do petog mesta u generalnom plasmanu, tri minuta i 17 sekundi iza Rogliča, dok je Landa završio drugi, dva minuta ispred Kintane.[186] Poslednju pripremnu trku pred Tur de Frans vozio je u junu — Tur de Svis, gde je ponovo vozio sa Landom. Trka je počela ekipnim hronometrom, koji je tim Movistar završio 33 sekunde iza BMC-a.[187] Na petoj etapi, Landa je napao na 6 km do cilja, dostignut je na 400 m do cilja i završio je 14 sekundi iza, dok je Kintana završio u prvoj grupi i došao je do šestog mesta u generalnom plasmanu, 33 sekunde iza Ričija Porta.[188] Na šestoj etapi, Riči Port je napao na poslednjem usponu, Kintana je krenuo sa njim, ali nije mogao da ga prati i završio je u grupi, 12 sekundi iza.[189] Na sedmoj etapi, Kintana je napao na 27 km do cilja, Port i još nekoliko vozača su pratili, ali kad je napao drugi put, niko nije mogao da ga prati. Prednost je rasla i do 40 sekundi, ali BMC je radio u grupi iza i smanjivao zaostatak. Poslednjih 5 km Port je morao sam da radi na dostizanju, smanjio je prednost na deset sekundi, ali je onda ostao bez snage i Kintana je trijumfovao na etapi, 22 sekunde ispred Jakoba Fuglsanga i Porta, došavši tako do drugog mesta u generalnom plasmanu, 17 sekundi iza Porta.[190] Na poslednjoj, devetoj etapi vožen je hronometar, koji je Kintana završio na 39 mestu, dva minuta iza Stefena Kinga, koji je osvojio etapu; Kintana je izgubio vreme i od Porta i Fuglsanga i trku je završio na trećem mestu, minut i 12 sekundi iza Porta.[191]

Kintana tokom hronometra na etapi 20 na Tur de Fransu 2018.

U julu vozio je Tur de Frans, na koji je tim Movistar došao sa tri lidera, pored Kintane tu su bili i Mikel Landa i Alehandro Valverde.[192] Na Turu se opet borio protiv Krisa Fruma, koji je pokušavao da osvoji Điro—Tur dabl; dok su ostali rivali bili Tom Dimulen, Riči Port, Romen Barde, kao i Gerent Tomas, koji je bio plan B Skaja.[193] Na prvoj etapi, na 3,6 km do cilja, Kintana je imao mehaničkih problema, oba točka su mu se slomila i morao je da čeka timski automobil, samo 600 m od bezbedne zone, jer ako bilo ko izgubi vreme u poslednja tri kilometra zbog pada ili mehaničkih problema, dobija isto vreme kao i grupa u kojoj je bio u tom trenutku. Etapu je završio minut i 15 sekundi iza glavne grupe, ali je završio 24 sekunde iza Fruma, Porta i Adama Jejtsa, koji su pali.[194] Nakon prve dvije sprinterske etape, na trećoj etapi vožen je ekipni hronometar, koji je tim Movistar završio na 11 mestu, 53 sekunde iza BMC-a i zaostatak Kintane bio je već preko dva minuta iza Grega van Avermata, Tomasa i Tidžeja van Garderena nakon tri etape.[195] Cilj šeste etape bio je na usponu Mur de Bretanj. Danijel Martin je napao na poslednjem kilometru i trijumfovao; Kintana je završio u grupi koja je na cilj stigla tri sekunde kasnije.[196] Na devetoj etapi vožene su sekcije kaldrme koje se voze na Pariz—Rubeu; mnogi vozači su imali mehaničkih problema, dok je Riči Port napustio Tur zbog pada. Kintana je završio u glavnoj grupi, koja je na cilj došla 27 sekundi iza vodeće trojke i došao je na 21 mesto u generalnom plasmanu.[197] Prva velika brdska etapa bila je etapa 11, čiji je cilj bio na usponu La Rozjer. Na polovini uspona ekstra kategorije — Kol di Pre, Alehandro Valverde je napao i ubrzo je stekao dva minuta prednosti; na 18 km dugom spustu sa narednog uspona, druge kategorije, Korme de Rozelen, Dimulen je napao zajedno sa suvozačem Kregom Andersenom. Stigao je do Valverdea, a zatim otišao i od njega; u glavnoj grupi Tomas je napao na 6 km do cilja, a na 4 km do cilja stigao je do Dimulena. Na kilometar do cilja Tomas je napao i trijumfovao na etapi, dok su pozadi Kintana, Primož Roglič, Romen Barde i Vinčenco Nibali pokušavali da limitiraju gubitke; završili su etapu minut iza, dok je Landa završio još 48 sekundi iza. Zaostatak Kintane povećao se na tri minuta i 16 sekundi, ali je došao do devetog mesta u generalnom plasmanu.[198] Na etapi 12 voženo je nekoliko uspona, dok je cilj bio na Alp d’Iezu, dugom 13,8 km. Stiven Krojsvajk je napao iz grupe favorita na 85 km do cilja, stvorio je veliku prednost, što je tim Skaj uspio da dostigne u finišu. Na početku uspona, napadali su Kintana, Landa i Nibali, ali ih je Egen Bernal na tempo dostizao. Nakon što su dostigli Krojsvajka na 4 km do cilja, Dimulen je napao, pratili su Tomas, Frum, Barde i Landa, dok Kintana nije imao snage i završio je 47 sekundi iza Tomasa.[199] Na etapi 14, Dimulen je napao na 2 km do cilja, pratili su samo Tomas i Frum, dok je Kintana izgubio još deset sekundi.[200] Nakon što na prvoj etapi u Pirinejima nije bilo napada, borbe su vođene na etapi 17, koja je bila duga samo 65 km; toliko kratka etapa na Turu nije vožena od 1988. godine.[201] Kintana, koji je bio dosta daleko u generalnom plasmanu, napao je zajedno sa Danijelom Martinom na poslednjem usponu, Kol di Porteu, što niko drugi nije pratio. Ubrzo je otišao i od Martina, kao i od vozača koji su već bili ispred i došao je do solo pobede, 28 sekundi ispred Martina i 47 sekundi ispred Tomasa, zahvaljujući čemu je došao do petog mesta u generalnom plasmanu, tri i po minuta iza Tomasa, dok je bio minut i po ispred Lande.[202] To je bila prva pobeda Kintane na Turu nakon 2013. godine, nakon čega je izjavio da je želeo ovu pobedu za svoj narod u Kolumbiji i da nastavlja borbu u trećoj nedelji.[203] Na poslednjoj brdskoj, etapi 19, Roglič je napao na poslednjem usponu, Kol de Obisku, što su Tomas i Dimulen pratili, dok je Kintana distanciran. Vozio je u svom ritmu i etapu je završio sedam minuta iza Rogliča, zbog čega je pao na deveto mesto u generalnom plasmanu, sa preko deset minuta iza Tomasa.[204] Na etapi 20 vožen je 31 km dug hronometar, koji je Kintana završio četiri minuta iza Dimulena i pao je na deseto mesto, jer je izgubio vreme i od Ilnura Zakarina.[205] Na poslednjoj etapi nije bilo promena i Kintana je završio Tur na desetom mestu, 14 minuta i 16 sekundi iza Tomasa.[206] Tomas je tako postao treći Britanac i prvi Velšanin koji je osvojio Tur,[207] dok su Dimulen i Frum postali prvi vozači nakon Marka Pantanija 1998. koji su završili Điro i Tur na podijumu iste godine.[208]

Nakon razočaravajućeg nastupa na Turu, Movistar su na Vuelta a Espanji ponovo predvodila sva tri lidera.[209]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z „Nairo Quintana: Against all the odds”. Cycling Weekly. 26. 8. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  2. ^ a b „Nairo Quintana”. Abarca Sports. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  3. ^ Jueves 31 de julio de 2014. „Home archivo – Noticias Principales de Colombia y el Mundo – Noticias”. Eltiempo.Com. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  4. ^ a b v „Nairo Quintana: Against all the odds (Part 3)”. Cycling Weekly. 26. 8. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj „Who is Nairo Quintana?”. Cycling Inquisition. 6. 4. 2013. Arhivirano iz originala 13. 7. 2013. g. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  6. ^ a b v g „Nairo Quintana: Against all the odds (Part 2)”. Cycling Weekly. 26. 8. 2014. Arhivirano iz originala 21. 08. 2016. g. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  7. ^ „2009 » 76th World Championships U23 - ITT (WK)”. procyclingstats.com. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  8. ^ „2010 » 4th Troféu Cidade Da Guarda-gp Portugal (2.Ncup)”. procyclingstats.com. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  9. ^ Casa. „Nairo Quintana”. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  10. ^ „Phinney wins Tour de l'Avenir prologue”. cyclingnews.com. 5. 9. 2010. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  11. ^ „Belgium's Yannick Eijssen takes charge in the mountains”. cyclingnews.com. 8. 9. 2010. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  12. ^ „Alexander Quintanarojas wins penultimate stage”. cyclingnews.com. 11. 9. 2010. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  13. ^ „Alexander Quintanarojas wins final stage”. cyclingnews.com. 11. 9. 2010. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  14. ^ „Contador secures overall victory”. cyclingnews.com. Future plc. 27. 3. 2011. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  15. ^ Hymas, Peter (17. 4. 2011). „Tondo wins Vuelta a Castilla y Leon”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  16. ^ „Chaves steals overall win from Boily”. cyclingnews.com. Future plc. 11. 9. 2011. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  17. ^ Westemeyer, Susan (19. 9. 2011). „Durbridge takes gold for Australia”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  18. ^ Ryan, Barry (23. 9. 2011). „Demare, Petit stun espoir field with French 1-2”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  19. ^ „Fenn wins two in a row”. cyclingnews.com. Future plc. 6. 2. 2012. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  20. ^ „2012 » 32nd Vuelta ciclista a la region de Murcia (2.1)”. procyclingstats.com. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  21. ^ Susan Westemeyer (9. 6. 2012). „Dauphine: Wiggins and Sky dominate the Joux Plane”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Future plc. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  22. ^ „Quintana conquers Pyrenees at Route du Sud”. cyclingnews.com. Future plc. 16. 6. 2012. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  23. ^ „Quintana secures Route du Sud victory”. cyclingnews.com. Future plc. 17. 6. 2012. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  24. ^ Benson, Daniel (18. 8. 2012). „Movistar wins Vuelta a Espana team time trial opener”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  25. ^ Cossins, Peter (3. 9. 2012). „Epic win for Cataldo on Cuitu Negru”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  26. ^ „Menchov prevails on the Bola del Mundo”. cyclingnews.com. Future plc. 8. 9. 2012. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  27. ^ „Rodríguez wins Giro di Lombardia”. cyclingnews.com. Future plc. 29. 9. 2012. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  28. ^ „Quintana caps successful season with Giro dell'Emilia win”. Cyclingnews.com. Future plc. 6. 10. 2012. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  29. ^ Daniel Benson (4. 4. 2013). „Quintana wins in the rain on Arrate finish”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Future plc. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  30. ^ „Quintana wins overall at Vuelta Ciclista al Pais Vasco”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Future plc. 6. 4. 2013. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  31. ^ „Porte outwits Talansky to seize Paris-Nice lead”. Paris–Nice. Amaury Sport Organisation. 8. 3. 2013. Arhivirano iz originala 17. 4. 2016. g. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  32. ^ Pryde, Kenny (10. 3. 2013). „Richie Porte wins Paris-Nice after final time trial victory”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Arhivirano iz originala 13. 3. 2013. g. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  33. ^ „Boom: Froome blows the race to pieces!”. Tour de France. Amaury Sport Organisation. 6. 7. 2013. Arhivirano iz originala 28. 7. 2017. g. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  34. ^ „Stage 15 Results – 2013 Tour de France”. Arhivirano iz originala 16. 7. 2013. g. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  35. ^ „Froome wins Tour de France time trial in Chorges”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Future plc. 6. 4. 2013. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  36. ^ „Riblon wins Tour de France queen stage to l'Alpe d'Huez”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Future plc. 20. 7. 2013. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  37. ^ „Froome bulletproof in Tour de France final showdown”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Future plc. 18. 7. 2013. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  38. ^ „Kittel wins on the Champs-Elysees”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Future plc. 21. 7. 2013. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  39. ^ „Top Ten Road Cyclists of 2013”. Arhivirano iz originala 18. 04. 2016. g. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  40. ^ „Quintana wins Vuelta a Burgos”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Future plc. 11. 8. 2013. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  41. ^ „Nairo Quintana named Colombian athlete of the year”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Future plc. 3. 12. 2013. Pristupljeno 6. 3. 2017. 
  42. ^ Cary, Tom (29. 1. 2014). „Tour de France 2014: Boost for Chris Froome as Nairo Quintana will miss race in favour of Giro d'Italia”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  43. ^ Wynn, Nigel. „Alberto Contador wins Tirreno-Adriatico 2014”. Cycling Weekly. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  44. ^ „Joaquim Rodriguez wins Volta a Catalunya; Lieuwe Westra takes finale – VeloNews.com”. Velonews.competitor.com. 30. 3. 2014. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  45. ^ „How Nairo Quintana won his first Grand Tour”. BBC Sport. 1. 6. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  46. ^ „Nairo Quintana wins 2014 Giro d’Italia”. Cycling Weekly. 1. 6. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  47. ^ „Quintana victorious on intense mountain stage in Giro d'Italia”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Future plc. 27. 5. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  48. ^ „Giro d'Italia: Quintana wins mountain time trial”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Future plc. 30. 5. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  49. ^ „Giro d'Italia: Michael Rogers wins on Monte Zoncolan”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Future plc. 31. 5. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  50. ^ „Quintana proud to be first Colombian winner of the Giro d'Italia”. Cycling News. 1. 6. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  51. ^ „Quintana returns to racing at Vuelta a Burgos”. Cycling News. 11. 8. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  52. ^ „Vuelta a Burgos: Quintana wins in Lagunas de Neila”. Cycling News. 15. 8. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  53. ^ „Vuelta a Burgos: Mondory wins as Quintana loses lead”. Cycling News. 16. 8. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  54. ^ „Quintana wins overall at Vuelta a Burgos”. Cycling News. 17. 8. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  55. ^ „uelta a España: Movistar wins Team Time Trial opener”. Cycling News. 23. 8. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  56. ^ „Valverde wins stage 6 of the Vuelta a Espana”. Cycling News. 28. 8. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  57. ^ „Vuelta a España: Anacona wins stage 9 on climb to Valdelinares”. Cycling News. 31. 8. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  58. ^ „Vuelta a España: Quintana crashes out of race lead in time trial”. Cycling News. 2. 9. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  59. ^ „Aru wins Vuelta a España stage to San Miguel de Aralar, Contador maintains lead, Quintana drops out”. Cycling News. 3. 9. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  60. ^ „Quintana named Colombian Sportsman of the Year”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Future plc. 10. 12. 2014. Pristupljeno 6. 3. 2017. 
  61. ^ Casa Editorial El Tiempo (13. 1. 2015). „Declaraciones de Nairo Quintana a su llegada al Tour de San Luis – Ciclismo – ELTIEMPO.COM”. eltiempo.com. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  62. ^ „Diaz wins Tour de San Luis”. Cyclingnews.com. 25. 1. 2015. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  63. ^ Clarke, Stuart (13. 2. 2015). „Nairo Quintana to miss Vuelta a Andalucia after nationals crash”. Cycling Weekly. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  64. ^ „Nairo Quintana”. ProCyclingStats. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  65. ^ Nigel Wynn (17. 3. 2015). „Nairo Quintana wins 2015 Tirreno-Adriatico”. Cycling Weekly. IPC Media Sports & Leisure network. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  66. ^ Windsor, Richard. „Quintana to race on cobbles in preparation for the Tour, but should the pavé have a place?”. Cycling Weekly. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  67. ^ a b v „Contador beats Quintana in a thrilling preview of Tour at the Route du Sud”. VeloNews.com. 20. 6. 2015. Arhivirano iz originala 12. 06. 2016. g. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  68. ^ „Contador wins overall title at Route du Sud”. cyclingnews.com. 21. 6. 2015. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  69. ^ „Video: Top 10 contenders for the Tour de France: Nibali, Contador, Quintana and Froome lead the way”. cyclingnews.com. 26. 6. 2015. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  70. ^ Zeb Woodpower (5. 7. 2015). „Tour de France: Greipel wins storm-swept stage to Neeltje Jans”. cyclingnews.com. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  71. ^ Zeb Woodpower (6. 7. 2015). „Tour de France: Rodriguez wins on the Mur de Huy”. cyclingnews.com. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  72. ^ „Tour de France: BMC win team time trial in Plumelec”. cyclingnews.com. 12. 7. 2015. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  73. ^ „Tour de France: Froome crushes competition in first major summit finish, Contador, Nibali gutted on La Pierre-Saint-Martin”. cyclingnews.com. 14. 7. 2015. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  74. ^ Patrick Fletcher (22. 7. 2015). „Tour de France: Geschke claims first Grand Tour stage win at Pra-Loup”. cyclingnews.com. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  75. ^ „Tour de France: Nibali redeemed with La Toussuire win”. cyclingnews.com. 24. 7. 2015. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  76. ^ „Stage 19 Analysis: Nibali and Quintana Attack Froome”. Bicycling. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  77. ^ „Nairo Quintana will keep attacking Tour de France leader Chris Froome”. allsports.com.gh. Pristupljeno 28. 7. 2017.
  78. ^ „Tour de France: Pinot lands huge win for France on l'Alpe d'Huez, Froome survives attack from Quintana on final day in the Alps”. cyclingnews.com. 25. 7. 2015. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  79. ^ a b „Chris Froome wins Tour de France 2015”. cyclingnews.com. 26. 7. 2015. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  80. ^ Westby, Matt. „Vuelta a Espana: Chris Froome & Nairo Quintana among contenders”. Sky Sports. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  81. ^ Barry Ryan (22. 8. 2015). „No risks for Nibali and overall favourites in Vuelta a España team time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  82. ^ „Vuelta a España: Chaves wins on Caminito del Rey”. cyclingnews.com. 23. 8. 2015. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  83. ^ Patrick Fletcher (27. 8. 2015). „Vuelta a Espana: Chaves wins stage 6”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  84. ^ „Vuelta a Espana: Lindeman wins stage 7”. cyclingnews.com. 28. 8. 2015. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  85. ^ Stephen Farrand (30. 8. 2015). „Vuelta a España: Dumoulin wins on Alto de Puig Llorença”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  86. ^ Barry Ryan (31. 8. 2015). „Vuelta a Espana: Sbaragli wins stage 10 in Castellon”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  87. ^ Daniel Benson (2. 9. 2015). „Vuelta a España: Landa wins Andorra epic”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  88. ^ Daniel Benson (5. 9. 2015). „Vuelta a Espana: De Marchi wins stage 14 in Fuente del Chivo”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  89. ^ Barry Ryan (7. 9. 2015). „Vuelta a Espana: Schleck wins on Ermita de Alba, Rodriguez overtakes Aru by one second”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  90. ^ Patrick Fletcher (9. 9. 2015). „Vuelta a Espana: Dumoulin smashes Burgos time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  91. ^ Daniel Benson (12. 9. 2015). „Vuelta a Espana: Aru seizes Vuelta lead with stage 20 attack”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  92. ^ „Vuelta a Espana: Degenkolb wins final stage in Madrid, Aru celebrates first Grand Tour overall win”. cyclingnews.com. 13. 9. 2015. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  93. ^ „UCI World Tour 2015”. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  94. ^ „Olympic triple-jump gold medalist named Colombia's athlete of the year”. 14. 12. 2016. Pristupljeno 6. 3. 2017. 
  95. ^ Clarke, Stuart (3. 11. 2015). „Nairo Quintana adds Vuelta a España to hectic 2016 schedule”. Cycling Weekly. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  96. ^ Clarke, Stuart (4. 11. 2015). „Sagan, Quintana and Nibali to start seasons at Tour de San Luis”. Cycling Weekly. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  97. ^ „Tour de San Luis: Lopez wins final mountain stage”. cyclingnews.com. 23. 1. 2016. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  98. ^ Kirsten Frattini (24. 1. 2016). „Dayer Quintana wins Tour de San Luis”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  99. ^ Fotheringham, Alasdair (28. 3. 2016). „Quintana wins Volta a Catalunya”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  100. ^ „Stage 6 – Contador powers to stage win and overall”. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  101. ^ „Nairo, podio en la Itzulia”. 9. 4. 2016. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  102. ^ „our de Romandie: Quintana wins stage 2 in Morgins after Zakarin relegated”. cyclingnews.com. 28. 4. 2016. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  103. ^ „Quintana wins the Tour de Romandie”. cyclingnews.com. 1. 5. 2016. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  104. ^ „Tour de Romandie past winners, Champions 1947-2015”. cyclingnews.com. 10. 4. 2016. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  105. ^ „Route du Sud: Quintana wins time trial”. cyclingnews.com. 17. 6. 2016. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  106. ^ „Route du Sud: Soler wins stage 4 atop Val d'Azun Couraduque”. cyclingnews.com. 18. 6. 2016. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  107. ^ „Quintana wins the Route du Sud”. cyclingnews.com. 19. 6. 2016. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  108. ^ Cossins, Peter (9. 7. 2016). „Tour de France: Froome attacks descent to win stage to Luchon”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  109. ^ Cossins, Peter (10. 7. 2016). „Tour de France: Dumoulin wins stage 9 at Andorra Arcalis”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  110. ^ Weislo, Laura (14. 7. 2016). „Tour de France: Froome knocked from bike on Mont Ventoux, keeps yellow”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  111. ^ Frattini, Kirsten (15. 7. 2016). „Tour de France: Dumoulin wins stage 13 time trial in Pont-d'Arc”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  112. ^ Farrand, Stephen (20. 7. 2016). „Tour de France: Zakarin wins atop Finhaut-Emosson”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  113. ^ Frattini, Kirsten (21. 7. 2016). „Tour de France: Froome wins mountain time trial to Megève”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  114. ^ Malach, Pat (22. 7. 2016). „Tour de France: Bardet wins summit to Saint-Gervais Mont Blanc”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  115. ^ Benson, Daniel (23. 7. 2016). „Froome set to win 2016 Tour de France ahead of procession to Paris”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  116. ^ Benson, Daniel (24. 7. 2016). „Tour de France: Froome seals third overall victory in Paris”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  117. ^ a b „Nairo Quintana: "I've had physical problems"”. Le Tour de France. Arhivirano iz originala 3. 2. 2017. g. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  118. ^ „Froome to race Vuelta a Espana”. cyclingnews.com. 26. 7. 2016. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  119. ^ „Vuelta a Espana: Team Sky win team time trial”. cyclingnews.com. 20. 8. 2016. Arhivirano iz originala 27. 10. 2016. g. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  120. ^ Sadhbh O'Shea (22. 8. 2016). „Vuelta a Espana: Geniez wins on Mirador de Ézaro”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 24. 10. 2016. g. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  121. ^ „Vuelta a Espana: Lagutin wins atop Alto de la Camperona”. cyclingnews.com. 27. 8. 2016. Arhivirano iz originala 3. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  122. ^ „Vuelta a Espana: De la Cruz wins on the Alto del Naranco”. cyclingnews.com. 28. 8. 2016. Arhivirano iz originala 5. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  123. ^ Farrand, Stephen (29. 8. 2016). „Vuelta a Espana: Nairo Quintana wins stage 10”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 7. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  124. ^ Fletcher, Patrick (3. 9. 2016). „uelta a Espana: Gesink wins stage 14 atop Col d'Aubisque”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 7. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  125. ^ Fletcher, Patrick (4. 9. 2016). „Vuelta a Espana: Nairo Quintana deals body blow to Froome on stage 15”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 15. 12. 2016. g. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  126. ^ Fletcher, Patrick (9. 9. 2016). „Vuelta a Espana: Froome wins stage 19 time trial”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 17. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  127. ^ Ryan, Barry (10. 9. 2016). „Vuelta a Espana: Quintana seals overall victory on Alto de Aitana”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 13. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  128. ^ Ryan, Barry (11. 9. 2016). „Vuelta a Espana: Quintana sails to first overall victory in Madrid”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 16. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  129. ^ Fotheringham, Alasdair (12. 9. 2016). „Quintana extends for two years as Movistar secures sponsorship until 2019”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  130. ^ „Quintana welcomed in Colombia after Vuelta a Espana victory”. cyclingnews.com. 19. 9. 2016. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  131. ^ „UCI World Tour 2016”. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  132. ^ „Quintana will ride the 2017 Giro d'Italia”. cyclingnews.com. 25. 12. 2016. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  133. ^ Farrand, Stephen (29. 1. 2017). „Quintana: I live for the challenge”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  134. ^ Farrand, Stephen (27. 1. 2017). „Wellens wins second Challenge Mallorca race with solo attack”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  135. ^ Sadhbh O'Shea (6. 2. 2017). „Success for Quintana in Europe, Kittel in Middle East, Howson in Australia - Weekend Wrap”. cyclingnews.com. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  136. ^ „Unzue: Quintana can use flat stages at Abu Dhabi Tour to toughen up”. cyclingnews.com. 5. 2. 2017. Pristupljeno 10. 2. 2017. 
  137. ^ „Ewan wins stage 4 of the Abu Dhabi Tour ahead of Cavendish and Greipel”. cyclingnews.com. 26. 2. 2017. Pristupljeno 6. 3. 2017. 
  138. ^ „Adam Yates wins GP Industria & Artigianato”. cyclingnews.com. 5. 3. 2017. Pristupljeno 6. 3. 2017. 
  139. ^ Farrand, Stephen (7. 3. 2017). „2017 Tirreno-Adriatico preview”. cyclingnews.com. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  140. ^ Sadhbh O'Shea (8. 3. 2017). „BMC strike first blow at Tirreno-Adriatico”. cyclingnews.com. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  141. ^ „Tirreno-Adriatico: Quintana wins stage 4 atop Terminillo”. cyclingnews.com. 11. 3. 2017. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  142. ^ „Tirreno-Adriatico: Sagan claims stage 5”. cyclingnews.com. 12. 3. 2017. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  143. ^ „Quintana seals Tirreno-Adriatico victory”. cyclingnews.com. 14. 3. 2017. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  144. ^ „Roldan wins opening stage at Vuelta Asturias”. cyclingnews.com. 30. 4. 2017. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  145. ^ „Quintana wins Vuelta Asturias queen stage”. cyclingnews.com. 30. 4. 2017. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  146. ^ „Raúl Alarcón wins final stage and overall at Vuelta Asturias”. cyclingnews.com. 1. 5. 2017. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  147. ^ „Giro d'Italia 2017: 10 riders to watch - Video”. Cyclingnews.com. 28. 4. 2017. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  148. ^ Benson, Daniel (9. 5. 2017). „Giro d'Italia: Polanc wins stage 4 on Mount Etna”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  149. ^ a b v „Giro d'Italia: Quintana conquers Blockhaus”. Cyclingnews.com. 14. 5. 2017. Arhivirano iz originala 26. 7. 2018. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  150. ^ Farrand, Stephen (16. 5. 2017). „Giro d'Italia: Dumoulin surges to pink in stage 10 time trial”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  151. ^ Fletcher, Patrick (17. 5. 2017). „Giro d'Italia: Fraile cleans up in Bagno di Romagna”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  152. ^ a b „Giro d'Italia: Dumoulin triumphs atop Oropa”. Cyclingnews.com. 20. 5. 2017. Arhivirano iz originala 10. 9. 2015. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  153. ^ Westemeyer, Susan (21. 5. 2017). „Giro d'Italia: Jungels best in Bergamo, Dumoulin keeps race lead in aggressive finale”. Cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 26. 7. 2017. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  154. ^ a b Sadhbh O'Shea (23. 5. 2017). „Nibali wins queen stage of Giro d'Italia, Dumoulin loses time after comfort break before Umbrailpass”. Cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 16. 8. 2017. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  155. ^ a b „Giro d'Italia: Van Garderen wins in St. Ulrich”. Cyclingnews.com. 25. 5. 2017. Arhivirano iz originala 14. 9. 2015. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  156. ^ Farrand, Stephen (25. 5. 2017). „Dumoulin: I really hope Quintana and Nibali lose their podium spots”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  157. ^ a b v Benson, Daniel (26. 5. 2017). „Giro d'Italia: Landa finally gets his win in Piancavallo, Dumoulin distanced on final climb, loses maglia rosa to Quintana”. Cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 20. 7. 2017. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  158. ^ a b v „Giro d'Italia: Pinot claims stage 20”. Cyclingnews.com. 27. 5. 2017. Arhivirano iz originala 16. 8. 2017. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  159. ^ „Quintana keeps lead but Dumoulin remains pick to win Giro”. chicagotribune.com. Associated Press. 27. 5. 2017. Pristupljeno 28. 7. 2017. [mrtva veza]
  160. ^ a b „Tom Dumoulin wins the Giro d'Italia”. Cyclingnews.com. 28. 5. 2017. Arhivirano iz originala 10. 9. 2015. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  161. ^ Farrand, Stephen (28. 5. 2017). „Quintana: 'You can't always get what you aim for in a bike race'”. cyclingnews.com. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  162. ^ Ryan, Barry (29. 5. 2017). „Quintana's thoughts turn to Tour de France after falling short at Giro”. cyclingnews.com. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  163. ^ a b Westemeyer, Susan (1. 7. 2017). „Tour de France: Geraint Thomas wins stage 1”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 9. 8. 2018. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  164. ^ Fletcher, Patrick (5. 7. 2017). „Tour de France: Aru wins on La Planche des Belles Filles”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 24. 7. 2017. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  165. ^ a b „Tour de France: Uran wins stage 9 in photo finish”. cyclingnews.com. 9. 7. 2017. Arhivirano iz originala 16. 7. 2018. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  166. ^ Ryan, Barry (13. 7. 2017). „Tour de France: Bardet wins stage 12 as Froome loses yellow to Aru”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 3. 8. 2017. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  167. ^ a b v Ryan, Barry (14. 7. 2017). „Tour de France: Barguil victorious in short, chaotic stage to Foix”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 16. 7. 2017. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  168. ^ Westemeyer, Susan (15. 7. 2017). „Tour de France: Matthews wins in Rodez as Froome moves into yellow”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 19. 7. 2016. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  169. ^ a b Ryan, Barry (16. 7. 2017). „Quintana tumbles from Tour de France top 10 as accumulated fatigue sets in”. cyclingnews.com. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  170. ^ a b Sadhbh O'Shea (19. 7. 2017). „Tour de France: Roglic soars to victory in Serre Chevalier”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 1. 8. 2017. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  171. ^ „Tour de France: Barguil wins on the Izoard”. cyclingnews.com. 20. 7. 2017. Arhivirano iz originala 18. 11. 2018. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  172. ^ Westemeyer, Susan; Laura Weislo (22. 7. 2017). „Tour de France: Froome seals overall in time trial, Uran tops Bardet”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 3. 8. 2017. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  173. ^ Sadhbh O'Shea (23. 7. 2017). „Tour de France: Groenewegen wins on the Champs-Elysees”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 1. 11. 2016. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  174. ^ Westemeyer, Susan (24. 9. 2017). „Sagan takes historic third world championship in Bergen”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  175. ^ Fletcher, Patrick (5. 10. 2017). „Uran wins Milano-Torino”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  176. ^ Westemeyer, Susan (7. 10. 2017). „Vincenzo Nibali wins Il Lombardia”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  177. ^ Fletcher, Patrick (10. 2. 2018). „Colombia Oro y Paz: Uran wins penultimate stage as Quintana takes race lead”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  178. ^ Fletcher, Patrick (11. 2. 2018). „Colombia Oro y Paz: Bernal bags overall victory in explosive finale”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  179. ^ Frattini, Kristen (21. 3. 2018). „Volta a Catalunya: De Gendt wins shortened stage 3”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  180. ^ Farrand, Stephen (22. 3. 2018). „Volta a Catalunya: Valverde wins stage 4 in La Molina”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  181. ^ Fotheringham, Alasdair (25. 3. 2018). „Volta a Catalunya: Simon Yates wins final stage, Valverde takes overall”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  182. ^ „Pais Vasco: Alaphilippe wins opening stage”. cyclingnews.com. 2. 4. 2018. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  183. ^ „País Vasco: Alaphilippe wins again in Bermeo”. cyclingnews.com. 3. 4. 2018. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  184. ^ Frattini, Kristen (5. 4. 2018). „Pais Vasco: Roglic wins time trial in Lodosa”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  185. ^ Farrand, Stephen (6. 4. 2018). „Fraile takes out intense País Vasco stage to Eibar”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  186. ^ Benson, Daniel (7. 4. 2018). „Roglic wins Vuelta Ciclista al Pais Vasco”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  187. ^ Ostanek, Daniel (9. 6. 2018). „Tour de Suisse: BMC Racing win opening team time trial in Frauenfeld”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  188. ^ Ryan, Barry (13. 6. 2018). „Tour de Suisse: Ulissi wins stage 5”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  189. ^ Fletcher, Patrick (14. 6. 2018). „Tour de Suisse: Kragh Andersen wins stage 6”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  190. ^ Farrand, Stephen (15. 6. 2018). „Tour de Suisse: Nairo Quintana wins stage 7”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  191. ^ Ostanek, Daniel (17. 6. 2018). „Richie Porte wins the Tour de Suisse”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  192. ^ Fotheringham, Alasdair (18. 6. 2018). „Quintana, Valverde and Landa 'all ready and in great shape' for Tour de France”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  193. ^ „Tour de France 2018: Top 10 riders to watch - Video”. cyclingnews.com. 28. 6. 2018. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  194. ^ Ostanek, Daniel (7. 7. 2018). „Tour de France: Gaviria wins opener and takes first yellow jersey”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 9. 8. 2018. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  195. ^ Weislo, Laura (9. 7. 2018). „BMC Racing win Tour de France TTT”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 05. 08. 2018. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  196. ^ Benson, Daniel (12. 7. 2018). „Tour de France: Dan Martin wins on the Mur de Bretagne”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 29. 7. 2018. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  197. ^ „Tour de France: Degenkolb wins much-feared stage in Roubaix”. cyclingnews.com. 15. 7. 2018. Arhivirano iz originala 16. 07. 2018. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  198. ^ Fletcher, Patrick (18. 7. 2018). „Tour de France: Geraint Thomas wins stage 11 at La Rosiere, takes yellow”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  199. ^ Frattini, Kristen (19. 7. 2018). „Tour de France: Thomas wins atop Alpe d'Huez”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Arhivirano iz originala 3. 8. 2017. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  200. ^ Ostanek, Daniel (21. 7. 2018). „Tour de France: Fraile wins in Mende”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 19. 7. 2016. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  201. ^ „Tour de France 2018: Stage 17 preview”. cyclingnews.com. 23. 10. 2017. Arhivirano iz originala 14. 08. 2018. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  202. ^ Malach, Pat (25. 7. 2018). „Tour de France: Quintana wins short stage 17 atop Col du Portet”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 1. 8. 2017. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  203. ^ „Tour de France: Stage 17 finish line quotes”. cyclingnews.com. 25. 7. 2018. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  204. ^ Weislo, Laura (27. 7. 2018). „Tour de France: Roglic wins final mountain stage in Laruns”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 7. 8. 2018. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  205. ^ Ostanek, Daniel (28. 7. 2018). „Tour de France: Geraint Thomas set to win after maintaining lead on stage 20”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 03. 08. 2017. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  206. ^ Ostanek, Daniel (29. 7. 2018). „Geraint Thomas wins 2018 Tour de France”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 1. 11. 2016. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  207. ^ Howell, Andy (28. 7. 2018). „GeraintThomas takes Tour de France glory as history is made”. walesonline.co.uk. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  208. ^ Hood, Andrew (29. 7. 2018). „Extra week was key in Giro-Tour attempts”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  209. ^ Windsor, Richard (30. 6. 2018). „Quintana, Landa and Valverde set for Vuelta a España after Tour de France disappointment”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 17. 8. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nairo Kintana na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наиро_Кинтана&oldid=27748069”