Nansenov međunarodni ured za izbeglice

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nansenov međunarodni ured za izbeglice
Nansenov međunarodni ured za izbeglice
Fritjof Nansen, kao visoki komesar Lige naroda za ratne zarobljenike i izbeglice, tokom boravka u Sofiji, gde je razgovarao o problemima u vezi sa razmenom ratnih zarobljenika i izbeglica
Osnovana1930.; pre 94 godine (1930)
OsnivačOsnivač Liga naroda
Datum osnivanja1930.; pre 94 godine (1930)
Datum gašenja1939.
TipOrganizacija
NamenaZadužena za izbeglice iz ratnih područja

Nansenov međunarodni ured za izbeglice (fr. Office International Nansen pour les Réfugiés) bila je organizacija koju je 1930. godine osnovala Liga naroda i nazvana po Fritjof Nansenu, ubrzo nakon njegove smrti, koja je bila međunarodno zadužena za izbeglice iz ratnih područja između 1930. i 1939. Poznat je po razvoju Nansenovog pasoša koji je omogućavao ljudima bez državljanstva da putuju između zemalja. Nobelovu nagradu za mir dobila je 1938.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Jermenska komisija Lige naroda. U donjem redu, u sredini Fridtjof Nansen

Nansenov međunarodni ured za izbeglice osnovala je 1930. godine Liga naroda, ubrzo nakon smrti svog zaštitnika Fritjof Nansena, da bi nastavila njegov uspešan rad u međunarodnoj pomoći za izbeglice. Tako je nastavila rad organizacije u Ženevi, Švajcarska, koju je osnovao Nansen 1921 godine.[2] Liga je takođe obezbedila administrativne troškove za Nansen-ovu kancelariju, mada samo za naknade koje se naplaćuju za Nansenov pasoš, jer su njeni prihodi za socijalnu pomoć i olakšice ostvareni od privatnih doprinosa.

Organizacija je trebalo da pruži materijalnu i političku podršku izbeglicama. Za izbeglice iz Trećeg rajha ili iz građanske ratne rasejane Španije Nansenova pomoć nije bila primenljiva, iako su mnoge države odbile da prime izbeglice.

Uprkos problemima koji su nastajali u njenom radu, Nobelova nagrada za mir dodeljena je organizaciji 1938. godine za njen rad, ali zbog njenog raspuštanja nedugo zatim, novčanu nagradu primila je novoosnovana izbeglička organizacija Liga naroda. Kancelarija je raspuštena u isto vreme kada je Liga raspustila Visoku komisiju (osnovanu 1933) zbog problema oko nemačkih izbeglica nakon raspada Trećeg rajha.

  • Korice Nansenovog pasoša, Policijska kancelarija, Prag, 1930.
    Korice Nansenovog pasoša, Policijska kancelarija, Prag, 1930.
  • Pečat u Nansenovom pasošu, Nansen međunarodna kancelarija za izbeglice
    Pečat u Nansenovom pasošu, Nansen međunarodna kancelarija za izbeglice

Postignuća[uredi | uredi izvor]

Nansenova kancelarija je obavljala brojne zadatke dok je postojala.

Ured je bio odgovoran za usvajanje Konvencije o izbeglicama iz 1933. godine, koja je bila skromna povelja o ljudskim pravima.[3][4][5][6]

Nansenova kancelarija pomogla je u pronalaženju skloništa u posebno izgrađenim kućama u selima u Siriji i Libanu za 40.000 Jermena, nakon preseljenja još 10.000 u Jerevan .

Nansenova međunarodna kancelarija za izbeglice bila je odgovorna za uspešno naseljavanje izbeglica Sar u Paragvaju nakon 1935. godine. [7]

Nobelova nagrada za mir[uredi | uredi izvor]

Nansenova međunarodna kancelarija za izbeglice nagrađena je Nobelovom nagradom za mir 1938. godine za napore na uspostavljanju Nansenovih pasoša.[8][9]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2015-09-23. g. Pristupljeno 2012-06-24. 
  2. ^ Nansenov međunarodni ured za izbeglice na sajtu Nobelprize.org Uredi na Vikipodacima
  3. ^ Beck, RobertJ (20. 10. 1999). „Britain and the 1933 Refugee Convention: National or State Sovereignty?”. International Journal of Refugee Law. 11 (4): 597—624. doi:10.1093/ijrl/11.4.597. 
  4. ^ Refugees, United Nations High Commissioner for. „Refworld - Convention Relating to the International Status of Refugees”. 
  5. ^ „Convention on the International Status of Refugees”. 28. 10. 1933. 
  6. ^ Gilbert Jaeger, “On the History of the International Protection of Refugees,” International Review of the Red Cross (Revue Internationale de la Croix-Rouge), vol. 83, no. 843 (September 2001).
  7. ^ „Nansen International Office for Refugees - History”. www.nobelprize.org. 
  8. ^ Fridtjof Nansen Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. maj 2013), Nobelprize.org, 1922. Retrieved 22 February 2011.
  9. ^ „The Nansen International Office for Refugees - Nobel Lecture”. www.nobelprize.org. 

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Adams, Valter, Opseg i priroda svetskog problema izbeglica, Anali Američke akademije za političke i društvene nauke, 203 (maj 1939) 26-36.
  • Konvencija o statusu izbeglica . Pariz, Nansenova kancelarija za izbeglice, 1938.
  • Hansson, Michael, Izbeglički problem i Liga naroda . Konferencija održana u Norveškom nobelovskom institutu, Oslo, 7. januara 1938. Ženeva, 1938.
  • Macartney, Carlile A, Izbeglice: rad lige . London, 1930.
  • Nansen, Fritjof, jermenske izbeglice, dokument Lige nacija C. 237. 1924.
  • Nansen, Fritjof, Ruske izbeglice: Opšti izveštaj o radu obavljenom do 15. marta 1922, Dokument Lige nacija C. 124. M. 74. 1922.
  • Nansen međunarodna kancelarija za izbeglice. Izveštaj Upravnog tela Dvanaestoj skupštini Lige naroda [A.27. 1931.] Takođe videti izveštaj M. Michael Hansson-a, bivšeg predsednika Upravnog tela Nansen-ove međunarodne kancelarije za izbeglice, o aktivnostima Ureda od 1. jula do 31. decembra 1938. [A. 19. 1939. xii] (1939. xii. B.2).
  • Simpson, Sir John Hope, The Refugee Problem: Izveštaj ankete . London, 1939.
  • Statuti Nansenove međunarodne kancelarije za izbeglice, koje je Savet odobrio 19. januara 1931, Liga naroda, Službeni glasnik, februar 1931, str;309–311.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нансенов_међународни_уред_за_избеглице&oldid=27398934”