Napad na redakciju lista Šarli ebdo

Koordinate: 48° 51′ 33″ S; 2° 22′ 13″ I / 48.85925° S; 2.37025° I / 48.85925; 2.37025
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Napad na redakciju lista
Šarli ebdo
Deo Napada u Il de Fransu 7—9. 1. 2015.
Policajci, hitna pomoć i novinari
na licu mesta dva sata nakon pucnjave
MestoUlica Nikole Apera 10;
11. arondisman Pariza, Pariz
 Francuska[1]
Koordinate48° 51′ 33″ S; 2° 22′ 13″ I / 48.85925° S; 2.37025° I / 48.85925; 2.37025
Datum7. januar 2015.
11.30 CET (UTC+1)
Metazaposleni lista
Šarli ebdo
Vrsta napadamasovna pucnjava
Oružje
Ubijeno12
Ranjeno11
PočinilacŠerif Kuaši i Said Kuaši
Učesnicidva naoružana napadača
OrganizacijaIslamska Država

Oružani napad na redakciju lista Šarli ebdo (franc. Charlie Hebdo) dogodio se 7. januara 2015. godine oko 11.30 časova, kada su dvojica maskiranih naoružanih napadača upali u sedište francuskog satiričnog lista Šarli ebdo u Parizu i otvorili vatru.[4]

Napadači su usmrtili 12 ljudi, uključujući desetoro zaposlenih i dva policajca, a ranili 11 drugih osoba.[5][6] Hamid Murad (18), koji je pogrešno osumnjičen i za koga je na kraju utvrđeno da je nevin, odmah se predao policiji (nakon 50 sati je pušten bez podizanja optužbi), dok je potraga za dvoje osumnjičenih potrajala još tri dana, sve dok nakon višečasovne opsade štamparije u kojoj su bili nisu likvidirani i braća Šerif i Said Kuaši.[7]

Povod za napad na ovaj list su karikature i šale sa prorokom Muhamedom koje Šarli ebdo često objavljuje, a koje su uvredljive nekim muslimanima. To je prvo dovelo do pretnji islamskih ekstremista redakciji ovog magazina, zatim bacanja bombe na uredništvo lista u 20. arondismanu Pariza i hakovanja veb-sajta 2011. godine nakon što je karikaturista Luz u 1011. izdanju lista (naslovljenom Šarija ebdo) objavio karikaturu Muhameda uz šaljivi tekst, potom stavljanja uredništava pod zaštitu policije, a na kraju i ovog velikog terorističkog napada.

Već 11. januara 2016. godine, oko 2 miliona ljudi — uključujući i 40 svetskih vođa — okupilo se u Parizu na mitingu nacionalnog jedinstva, dok se 3,7 miliona ljudi pridružilo demonstracijama širom Francuske. Fraza Ja sam Šarli (franc. Je suis Charlie, IPA: /ʒə sɥi ʃaʁli/) postala je uobičajen slogan podrške kako žrtvama tako i slobodi medija u društvu. Redakcija sada mnogo popularnijeg Šarli ebdoa se oporavila i nastavila da radi sa još većim uspehom; sledeće izdanje časopisa se prodalo u više od 7,95 miliona kopija na šest jezika, naspram uobičajenog tiraža od 60.000 na samo jednom jeziku (francuskom).

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Napadači
Šerif Kuaši
Said Kuaši

Dva maskirana napadača, naoružana jurišnim puškama, sačmaricom, pištoljima, ručnom bombom i ručnim bacačem[8] za koji londonska štampa smatra da je verovatno M-80 Zolja jugoslovenskog porekla,[9] 7. januara 2015. godine oko 11.30 časova po Srednjoevropskom vremenu ušla su u zgradu lista Šarli ebdo i počela da pucaju uzvikujući „Alahu Akbar”. Tokom napada je ispaljeno oko 50 metaka.[10]

U 10.30 časova narednog dana, dvojica osumnjičenih su navodno primećeni u departmanu En (Pikardija), severoistočno od Pariza.[11] Oružane snage bezbednosti, uključujući interventne jedinice Nacionalne žandarmerije, poslate su u En radi potrage za osumnjičenima.[12][13] Policija je opisala napadače kao „naoružane i opasne”, a nivo pretnje bezbednosti u tom regionu bio je podignut na najviši nivo. Policija je već bila identifikovala trećeg osumnjičenog, za kojeg se smatralo da je bio vozač braće Kuaši, a on se predao neposredno nakon napada (u jutro 8. januara); nakon ispitivanja u policiji koje je trajalo 50 sati i nalaženja dokaza da je bio Šarlvil Mezjeru (Šampanja-Ardeni, Ardeni) — mestu u kojem se i predao i u kojem živi — pušten je bez podizanja optužbi.[14][15][16][17][18]

Policija je opkolila štampariju u predgrađu Pariza, 9. januara, u kojem su se krila braća Šerif i Said Kuaši. Na početku se mislilo da oni drže taoca; međutim, ispostavilo se da se 26-godišnji muškarac krio od terorista i da oni nisu ni znali da je on tu. Oko 18.00 časova, policija je potvrdila da su likvidirali obojicu terorista u trenutku kada im je pažnja bila skrenuta molitvom.

Žrtve[uredi | uredi izvor]

Ubijeni[uredi | uredi izvor]

Komemorativna plaketa
Komemorativna plaketa u ulici Nikole Apera 10 u 11. arondismanu Pariza
Naslovna strana Šarli ebdoa od 3. novembra 2011. godine, izdanja koje je nazvano Charia Hebdo (Šarija ebdo); prikazana je karikatura Muhameda, a u oblačiću piše 100 coups de fouet, si vous n'êtes pas morts de rire (100 udaraca bičem ako ne umrete od smeha)
Naslovnica Šarli ebdoa od 14. januara 2015. godine, urađena na sličan način kao i ona od 3. novembra (slika levo); prikazuje Muhameda kako drži znak na kojem piše Je suis Charlie (Ja sam Čarli), sa naslovom Tout est pardonné (Sve je oprošteno)
  1. Frederik Boaso (42) — radnik na održavanju za Sodexo, ubijen u holu dok je sedio za recepcijskim pultom; prva žrtva napada
  2. Frank Brinsolaro (49), policajac iz agencije za zaštitu SDLP koji je štitio Šarba[19]
  3. Žan Kabu (76) — karikaturista
  4. Elza Kaja (54) — psihoanalitičarka i kolumnistkinja;[20][21] jedina ubijena žena[22]
  5. Stefan Šarbonije (47) — karikaturista, kolumnista i direktor publikacije
  6. Filip Onore (73) — karikaturista
  7. Bernar Mari (68) — ekonomista, urednik i kolumnista[23][24]
  8. Amed Merabe (42) — policajac, ubijen metkom u glavu dok je na zemlji ležao ranjen[25]
  9. Mustafa Orad (60) — editorijalista[26]
  10. Mišel Reno (69) — organizator festivala putopisaca koji je bio u poseti Kabuu[27]
  11. Bernar Verlak (57) — karikaturista[28]
  12. Žorž Volenski (80) — karikaturista[29]
  • Kabu
    Kabu
  • Kaja
    Kaja
  • Šarb
    Šarb
  • Onore
    Onore
  • Tinju
    Tinju
  • Volenski
    Volenski

Ranjeni[uredi | uredi izvor]

  1. Filip Lanson — novinar, upucan u lice i ostavljen u kritičnom stanju; oporavio se[30]
  2. Fabris Nikolino (59) — novinar, upucan u nogu
  3. Loran Suriso (48) — karikatursta i direktor uredništva, pisac; upucan u rame[31]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Stablo
Stablo božićne jelke u Vogeziju transformisano u našiljenu ali oštećenu olovku, u čast žrtava napada
  • Policijska vozila stižu na mesto zločina u Parizu
    Policijska vozila stižu na
    mesto zločina u Parizu
  • Obama se upisuje u knjigu žalosti
    Obama se upisuje u knjigu žalosti
  • Kunders se upisuje u knjigu žalosti
    Kunders se upisuje u knjigu žalosti
  • Natpis Je suis Charlie, francuska zastava i tri olovke u bojama zastave; na skupu podrške listu Šarli ebdo u Berlinu
    Natpis Je suis Charlie, francuska zastava i tri olovke u bojama zastave; na skupu podrške listu Šarli ebdo u Berlinu
  • Karikatura Ja sam Čarli nacrtana u čast ubijenih u napadu; tekst: Et voilà, c'est déjà le bordel... (I da, ovo je već nered...)
    Karikatura Ja sam Čarli nacrtana u čast ubijenih u napadu; tekst: Et voilà, c'est déjà le bordel... (I da, ovo je već nered...)
  • Protesti u Francuskoj
  • Miting u Bordou sa 5.000 demonstranata (7. januar 2015)
    Miting u Bordou sa 5.000 demonstranata
    (7. januar 2015)
  • Demonstranti okupljeni na Trgu republike u Parizu (7. januar 2015)
    Demonstranti okupljeni na Trgu republike u Parizu
    (7. januar 2015)
  • Odavanje počasti Šarli ebdou u Strazburu (7. januar 2015)
    Odavanje počasti Šarli ebdou u Strazburu
    (7. januar 2015)
  • Odavanje počasti u Tuluzu (8. januar 2015)
    Odavanje počasti u Tuluzu
    (8. januar 2015)
  • Sećanje na Merabea (11. januar 2015)
    Sećanje na Merabea
    (11. januar 2015)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „En images: à 11 h 30, des hommes armés ouvrent le feu rue Nicolas-Appert”. Le Monde. 7. 1. 2015. 
  2. ^ Woolf, Christopher (15. 1. 2015). „Where did the Paris attackers get their guns?”. PRI The World®. Minneapolis, US: Public Radio International. Pristupljeno 16. 1. 2015. „The weapons seen in various images of the attackers include vz. 58 assault rifle; vz. 61 submachine gun; several Russian-designed Tokarev TT pistols and a grenade or rocket launcher – probably the Yugoslav M80 Zolja.” 
  3. ^ Withnall, Adam; Lichfield, John (7. 1. 2015). „Charlie Hebdo shooting: At least 12 killed as shots fired at satirical magazine's Paris office”. The Independent. London. Pristupljeno 9. 1. 2015. 
  4. ^ „BBC News – Charlie Hebdo: Major manhunt for Paris gunmen”. BBC News. Pristupljeno 8. 1. 2015. 
  5. ^ „Gun attack on French magazine Charlie Hebdo kills 11”. BBC News. 7. 1. 2015. Pristupljeno 8. 1. 2015. 
  6. ^ „Charlie Hebdo attack: 12 dead in Paris, manhunt on”. CNN. Pristupljeno 8. 1. 2015. 
  7. ^ „Teroristi”. Arhivirano iz originala 19. 01. 2015. g. Pristupljeno 19. 01. 2015. 
  8. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 15. 07. 2019. g. Pristupljeno 15. 07. 2019. 
  9. ^ https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/france/11351855/How-did-the-Paris-terrorists-get-hold-of-their-weapons.html
  10. ^ „Charlie Hebdo attack – latest”. BBC News. 7. 1. 2015. Pristupljeno 8. 1. 2015. 
  11. ^ „BBC News – Charlie Hebdo massacre: Suspects 'rob service station'”. BBC News. 
  12. ^ „Attentat à Charlie Hebdo : une traque en cours entre l'Aisne et l'Oise”. francetvinfo.fr. Pristupljeno 8. 1. 2015.
  13. ^ „Police converge on area north-east of Paris in hunt for Charlie Hebdo killers”. The Guardian. Pristupljeno 8. 1. 2015.
  14. ^ Higgins, Andrew; De La Baume, Maia (8. 1. 2015). „Two Brothers Suspected in Killings Were Known to French Intelligence Services”. The New York Times. Pristupljeno 8. 1. 2015. 
  15. ^ Witte, Griff (7. 1. 2015). „Charlie Hebdo suspect said to surrender; two others at large after Paris terror attack”. The Washington Post. 
  16. ^ „Fatal shooting at Charlie Hebdo HQ in Paris LIVE UPDATES”. RT. 8. 1 2015. Pristupljeno 8. 1. 2015.
  17. ^ „"Charlie Hebdo": Mourad Hamyd, accusé à tort ?”. Le Point. 
  18. ^ „Charlie Hebdo shooting: Hamyd Mourad 'in shock' after wrongly linked to attack on newspaper”. Australian Broadcasting Corporation. 10. 1. 2015. Pristupljeno 11. 1. 2015.
  19. ^ „Attentat de Charlie Hebdo, l'un des policiers tués demeurait en Normandie”. tendanceouest.com. 7. 1. 2015. Pristupljeno 26. 9. 2016. 
  20. ^ Florence Saugues, Par (8. 1. 2015). „Attentat contre 'Charlie Hebdo' – Elsa Cayat, la psy de "Charlie" assassinée”. Paris Match. Pristupljeno 26. 9. 2016. 
  21. ^ „She was definitely killed because she was Jewish”. CNN. 9. 1. 2015. 
    Takođe pogledajte MSN.
  22. ^ „Charlie Hebdo attack: Victim obituaries”. BBC News. 13. 1. 2015. Pristupljeno 26. 9. 2016. 
  23. ^ „En Direct. Massacre chez "Charlie Hebdo": 12 morts, dont Charb et Cabu”. Le Point. 13. 1. 2015. Pristupljeno 26. 9. 2016. 
  24. ^ „Les dessinateurs Charb et Cabu seraient morts”. L'Essentiel. 7. 1. 2015. Pristupljeno 26. 9. 2016. 
  25. ^ Mosendz, Polly (7. 1. 2015). „Police Officer Ahmed Merabet Shot During Charlie Hebdo Massacre”. Newsweek. Pristupljeno 26. 9. 2016. [mrtva veza]
  26. ^ Saul, Heather (8. 1. 2015). „Charlie Hebdo attack: All 12 victims are named”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 09. 01. 2015. g. Pristupljeno 26. 9. 2016. 
  27. ^ Armand, Manuel (8. 1. 2015). „Michel Renaud, insatiable voyageur”. Le Monde. Pristupljeno 26. 9. 2016. 
  28. ^ „Charlie Hebdo victims”. BBC News. 8. 1. 2015. Pristupljeno 26. 9. 2016. 
  29. ^ „Fearless: Murdered French cartoonists welcomed controversy”. Fox News Channel. 7. 1. 2015. Pristupljeno 26. 9. 2016. 
  30. ^ Toner, Eneida (8. 1. 2015). „Philippe Lançon, PLAS Visting Fellow for AY15, Injured in the Paris Terrorist Attack”. blogs.princeton.edu. Program in Latin American Studies blog.
  31. ^ „Attentat contre Charlie Hebdo. Témoignage de l'oncle de Riss, directeur de la rédaction Charlie Hebdo”. Le Telegramme. 8. 1. 2015. Arhivirano iz originala 8. 1. 2015. g. Pristupljeno 8. 1. 2015. 
  32. ^ „Charlie Hebdo shootings: 'It’s carnage, a bloodbath. Everyone is dead'”. The Guardian. 7. 1. 2015. Pristupljeno 7. 1. 2015. 
  33. ^ „"Charlie Hebdo" : la traque des suspects se poursuit”. Le Point. Pristupljeno 11. 1. 2015. 
  34. ^ „En Direct. Attentat à Charlie Hebdo: 12 morts, les terroristes en fuite”. Le Parisien. France. 7. 1. 2015. Pristupljeno 7. 1. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Zarka, Yves Charles; Taussig, Sylvie; Fleury, Cynthia (2004). „Les contours d'une population susceptible d'être musulmane d'après la filiation”. L'Islam en France. Presses Universitaires de France. ISBN 978-2-13-053723-6. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Napad na redakciju lista Šarli ebdo na Vikimedijinoj ostavi
Novosti vezane za članak Napad na redakciju lista Šarli ebdo na Vikinovostima

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Напад_на_редакцију_листа_Шарли_ебдо&oldid=27515893”