Narodna biblioteka Srbije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Narodna biblioteka Srbije
Narodna biblioteka Srbije
Osnivanje28. februar 1832. god.; pre 192 godine (1832-02-28)
LokacijaBeograd
 Srbija
Koordinate44° 47′ 51″ S; 20° 28′ 02″ I / 44.797528° S; 20.467167° I / 44.797528; 20.467167
Vrstanacionalna biblioteka
DirektorVladimir Pištalo
Veb-sajtwww.nb.rs
Ovaj članak je deo serije o Srbima
Srpska kultura
Život i običaji
Umetnost
Obrazovanje i nauka
Izdavaštvo i mediji
Spomenici
Povezano

Narodna biblioteka Srbije je nacionalna biblioteka Srbije u Beogradu. Najveća je biblioteka i najstarija ustanova u Srbiji, koja je više puta uništena u poslednja dva veka.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Hotel „Srpska kruna“ (zgrada biblioteke od 1946–67)
Ostaci spaljene knjige u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941.
Mesto na Kosančićevom vencu gde je bila Narodna biblioteka do uništenja 6. aprila 1941.
Narodna biblioteka Srbije
Tekst Svetlane Velmar-Janković na ogradi oko ruina biblioteke na Kosančićevom vencu.

Osnovana je 1832. godine u knjižari Gligorija Vozarovića. Inicijalni fond činili su pokloni Vozarevića i drugih srpskih kulturnih poslenika. Za dan osnivanja uzima se 28. februar 1832. godine kada je Dimitrije Davidović poslao pismo knezu Milošu o uređenju biblioteke.[2] U novembru iste godine Knez Miloš je naredio da se jedan primerak od svake štampane knjige ustupi biblioteci. Tako je ustanovljena institucija obaveznog primerka. Od 2002. godine Narodna biblioteka Srbije kao svoj dan slavi upravo 28. februar.[2] Po istraživanju Dejana Ristića, objavljenom u knjizi „Kuća nesagorivih reči”, biblioteka je osnovana 12. jula 1838. u Kragujevcu, a naredne godine preseljena u Beograd.[3] Uspon u radu Narodne biblioteke nastao je 1853. godine kada je ukazom kneza Aleksandra uvedeno zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole.[2]

U vreme kada je bibliotekar bio Janko Šafarik (1861–1869), biblioteka je preseljena u Kapetan-Mišino zdanje[2] i tu je u levom prizemnom krilu, dočekala Prvi svetski rat.[4][5] Početkom Prvog svetskog rata jedan deo vrednijih, posebno starih rukopisnih knjiga, je evakuisan iz biblioteke i spakovan u voz. Preostale knjige i arhiva postale su ratni plen Nemačke i Bugarske (gde su odnete)[6][7], a deo je ostao i propao. Nestala su u ratnom metežu pored knjiga i tri najvažnija stara srpska rukopisa: "Nikoljsko jevanđelje", "Zbornik popa Dragolja" i "Prizrenski prepis Dušanovog zakonika".[8] Jedan deo knjiga je nestao i kasnije vraćen, dok postoje knjige koje do sada nisu vraćene.[9][10]

U Prvom svetskom ratu biblioteka je ostala bez svojih prostorija, pa je 1920. godine za njene potrebe otkupljena fabrika i „Kartonaža Milana Vape“, na Kosančićevom vencu.[2] Za nju je plaćeno 3.200.000 dinara, a rad je otpočeo početkom 1922. godine.[11] Te godine biblioteka je imala 300.000 knjiga, 1.195 starih rukopisa, 2.500 pisama, 300 inkunabula.[7] Prostor je bio nedovoljan i vlažan, većina izdavača nije slala svoja izdanja na registrovanje, ni primerak dela.[12]

Zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu pogođena je 6. aprila 1941. godine prilikom nemačkog bombardovanja Beograda i veliki deo knjižnog fonda je tada uništen.[13][14] Uništen je knjižni fond od oko 500.000 svezaka, kao i zbirka od 1424 ćirilična rukopisa i povelje (12–17. vek), kartografska i grafička zbirka od 1500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa i 1800 naslova novina, zatim značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije (Lukijan Mušicki, Vuk Karadžić, Đura Daničić, Pavel Šafarik[15]). Osim toga nestali su svi inventari i katalozi.[4] Iz stare zbirke rukopisa sačuvao se samo jedan rukopis koji je u tom trenutku bio van biblioteke.[16] Neki od rukopisa koje se čuvaju ili su čuvani u Narodnoj biblioteci su: Letopis Popa Dukljanina (beogradski rukopis), Nikoljsko jevanđelje, Minhenski psaltir, Ćirilični Rampacetov bukvar, iz 1597. godine i drugi. Najstariji rukopis je Beogradski parimejnik iz 13. veka.[16]

U aprilu 1946. godine biblioteka dobija zgradu nekadašnjeg hotela „Srpska kruna“ na kraju Knez-Mihailove ulice,[4] u toj zgradi se nalazi Biblioteka grada Beograda. Posle Drugog svetskog rata fond Narodne biblioteke je značajno dopunjen poklonima i legatima, među darodavcima su bili Milan Rakić, Miloš Crnjanski, Desanka Maksimović, Tihomir Đorđević, Ljubica i Danica Janković, Ljubomir Micić, Ljubica Cuca Sokić i drugi.[17] Kamen temeljac za izgradnju nove namenske zgrade Narodne biblioteke Srbije svečano je postavljeno 20. oktobra 1966. godine, a radovi na zdanju površine 24.000 metara kvadratnih završeni su šest godina kasnije 1972. godine. Preseljenje u novu zgradu započelo je maja 1972. godine. Nova namenska zgrada Narodne biblioteke na Vračaru svečano je otvorena 6. april 1973. godine.[18] Zgradu je projektovao arhitekta Ivo Kurtović[19] i ubraja se u spomenike kulture. Prvi strani državnik koji je posetio novo zdanje nacionalne biblioteke bio je kancelar SR Nemačke Vili Brant koji je bio u službenoj poseti SFR Jugoslaviji od 15. do 19. aprila 1973. godine, a tom prilikom poklonio je biblioteci nekoliko knjiga. Poznati francuski književnik Andre Malro biblioteci je poklonio 1975. godine rukopis svog dela „Glava opsidijana"

Sve do 2002. godine 6. april je obeležavan kao Dan biblioteke, a od te godine to je 28. februar, datum kada je 1832. godine osnovana Narodna biblioteka. Od 2013. godine 28. februar je i Nacionalni dan knjige. Od 2002. godine je 6. april Dan sećanja na stradanje biblioteke u Aprilskom ratu.

Enterijer zgrade obnavljan je više od 3 godine i svečano pušten u rad 24. maja 2011. godine.[20] Radovi su kasnili, jer je planirano da se biblioteka pusti u rad 6. aprila te godine.[21] Radovi su trajali od oktobra 2007. do maja 2011. godine i za njih je država izdvojila 4,3 miliona evra.[22] Tom prilikom je obnovljeno 6000 m² prostora, dok preostalih 18000 m² u kojima su depoi sa knjigama nije obnovljeno.[23]

Tokom 2014. završeno je obnavljanje trezora Odeljenja za arheografiju i fototeku u kom se čuvaju rukopisi i stare štampane knjige na 150 m² prostora.[24]

Planirano je da se dogradi još jedan podzemni depo sa 4 nivoa.[25]

Čitanost knjiga do 1914. godine[uredi | uredi izvor]

Godišnji izveštaji Narodne biblioteke Srbije o čitanosti knjiga su dragoceni izvori podataka. Prvi je objavljen 1895. godine u Godišnjaku Srpske kraljevske akademije. U njima se govori o broju čitalaca iz godine u godinu, ali i o njihovoj socijalnoj strukturi. Na osnovu tih podataka je moguće rekonstruisati društvenu pripadnost čitalaca, kao i dati prikaz kulturnih potreba. U posebnim rubrikama su razvrstavane knjige po žanrovima, naučna, zabavna literatura i to je omogućavalo da se prati čitanost domaće literature u odnosu na inostranu. Popisi rađeni neposredno pred Prvi svetski rat omogućavaju da se stekne slika o popularnosti pojedinih pisaca i dela. U periodu od 1895-1900. Biblioteku je posećivao mali broj čitalaca. Godine 1898. bilo je 794 čitaoca, a 1900. je Biblioteka bila zatvorena tri meseca preko leta i tada je zabeležen pad u broju posetioca. Najviše su dolazili đaci i studenti koji su za potrebe svog obrazovanja i školovanja uzimali literaturu. Tri puta manje su Biblioteku posećivali njihovi profesori. Takođe je naučna literatura preovladavala u odnosu na zabavnu. Od 1901. godine Narodna biblioteka počela je da pravi detaljnije godišnje izveštaje. Promenila se i struktura traženih publikacija. Od 9.923 reversa traženo je 16.497 knjiga, a to je bilo za 5.000 knjiga više nego prethodnih godina. Takođe se za trećinu smanjio broj tražene naučne literature. Od 1902. godine razrađenije su statistike. Čitalačke potrebe građanstva su se menjale i iz godine u godinu se povećavao broj traženih knjiga. Te 1902. godine čitale su se srpske knjige (13.038), nemačke (2.319), francuske (1.583). Ruske knjige u to vreme nisu bile naročito popularne što govori podatak o čitanju 470 pozajmljenih knjiga. Ali najčitanije knjige su bile Tolstojeve (423 reversa), Viktora Igoa (409), Gi de Mopasana (134), Aleksandra Dime oca i Aleksandra Dime sina. Šekspir je takođe pozajmljivan (199), Bajron, Turgenjev itd.[26]

Saradnja[uredi | uredi izvor]

Biblioteka je 26. aprila 2012. potpisala Protokol o saradnji sa Narodnom i univerzitetskom bibliotekom Republike Srpske, što predstavlja garanciju očuvanja jedinstvenog srpskog duhovnog i kulturnog prostora.[27] Protokolom je utvrđeno da će dve biblioteke jedna drugoj poklanjati sve publikacije, te da će zajedno učestvovati na nacionalnim i međunarodnim projektima.[27]

Panorama svetosavskog trga: Hram Svetog Save, spomenik Karađorđu i Narodna biblioteka.

Upravnici[uredi | uredi izvor]

Upravnici Narodne biblioteke bili su:

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Encyclopedia of Library and Information Science: Volume 33 - the Wellesley College Library to Zoological Literature: A Review. CRC Press. 29. 1. 1982. ISBN 9780824720339. 
  2. ^ a b v g d Tri veka burne istorije Narodne biblioteke Srbije („Večernje novosti“, 1. mart 2013), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  3. ^ Bombardovanjem Narodne biblioteke su hteli da unište naš kulturni kod („Blic”, 26. decembar 2016)
  4. ^ a b v Narodna biblioteka Srbije obeležava 180 godina postojanja („Politika“, 27. februar 2012), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  5. ^ 110 godina Narodne biblioteke u Beogradu. - U: Prosvetni pregled, 1. mart 1942.
  6. ^ ""Pravda", Beograd 5. avgust 1933. godine
  7. ^ a b "Politika", 17. avg. 1922
  8. ^ "Politika", Beograd 12. novembra 1933. godine
  9. ^ „Odiseja srpskih rukopisnih knjiga (3. avgust 2015)”. Arhivirano iz originala 03. 04. 2023. g. Pristupljeno 16. 09. 2015. 
  10. ^ „Izložba „Put knjiga 1914/1915-2015“ u NBS (15. maj 2015)”. Arhivirano iz originala 15. 08. 2015. g. Pristupljeno 16. 09. 2015. 
  11. ^ "Vreme", Beograd 4. januar 1922.
  12. ^ "Vreme", 14. mart 1940, str. 9. digitalna.nb.rs
  13. ^ Hitler je naredio: prvo uništiti Narodnu biblioteku („Politika”, 3. april 2016)
  14. ^ Sećanje iz pepela (dokumentarni film)
  15. ^ Dan kada je bombardovana biblioteka (B92, 6. april 2013)
  16. ^ a b Rukopisna zbirka NBS ima 320 tematskih raznovrsnih jedinica („Večernje novosti“, 3. mart 2013), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  17. ^ Narodnoj biblioteci darovali neprocenjivo blago („Večernje novosti“, 9. januar 2013), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  18. ^ Kompozicije posvećene otvaranju zgrade NBS (6. april 2016)[mrtva veza]
  19. ^ Projekat Rastko: Istorija srpske kulture, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  20. ^ Obnovljena Narodna biblioteka („B92“, 24. maj 2011), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  21. ^ Kasni otvaranje Narodne biblioteke („Politika“, 31. mart 2011), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  22. ^ Posle četiri godine otvara se Narodna biblioteka („Politika“, 30. avgust 2011), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  23. ^ Narodna biblioteka Srbije: Umesto u knjige ulagali u kafiće („Večernje novosti“, 2. avgust 2012), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  24. ^ Dobra zaštita za najstarije knjige („Politika“, 28. februar 2014)
  25. ^ Mučibabić, Daliborka (14. 9. 2022). „Četiri podzemna nivoa za novi depo Narodne biblioteke Srbije”. Politika. Pristupljeno 18. 9. 2022. 
  26. ^ Stojanović, Dubravka (2017). Kaldrma i asfalt: urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (četvrto izd.). Beograd: Udruženje za društvenu istoriju. str. 281—288. 
  27. ^ a b „NUB RS i Narodna biblioteka Srbije jačaju saradnju”. Radio-televizija Republike Srpske. 26. 4. 2012. Pristupljeno 27. 4. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Народна_библиотека_Србије&oldid=27734954”