Natalija Bjelajac

Natalija Bjelajac
Natalija Bjelajac
Puno ime	rođeno ime Antonija Javornik
Datum rođenja	(1893-05-13)13. maj 1893.
Mesto rođenja	Maribor, Austrougarska
Datum smrti	16. avgust 1974.(1974-08-16) (81 god.)
Mesto smrti	Beograd, SFRJ

Natalija Bjelajac, rođeno ime Antonija Javornik (Maribor, 1893 – Beograd, 1974) bila je srpska heroina, bolničarka i narednik srpske vojske u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. U borbama je ranjena dvanaest puta i za ispoljenu hrabrost odlikovana dvanaest puta.

Predratni život

Rođena je 13. maja 1893. godine u Mariboru, u tadašnjoj Austrougarskoj carevini kao Antonija Javornik, u porodici slovenačke nacionalnosti. Bila je pod velikim uticajem strica Martina, bivšeg poručnika austrougarske vojske sa službom u Bosni. Nezadovoljan stanjem u vojsci i državi, u kojoj se našao sticajem okolnosti, preko Drine prelazi u Srbiju i u srpsku vojsku. Priče strica o Srbiji i knjige koje je donosio pri posetama porodici u Mariboru, samo su još više podgrejavali želju kod Antonije da krene za stricem. Posle završene osmogodišnje škole, posle dva neuspela pokušaja, pošto su je roditelji nezadovoljni njenom odlukom vraćali, iz trećeg puta, ona je stigla u Kragujevac. U grad u kojem je službovao njen stric, kao kapetan srpske vojske u jedanaestom pešadijskom puku „Karađorđe”. Po njenom svedočenju u knjizi „Žene-Solunci govore” Antonija Đurića, to je bilo 10. aprila 1912. godine.

Balkanski ratovi

Po početku Prvog balkanskog rata (8. oktobra 1912) Antonija Javornik prijavila se kao dobrovoljac i promenila je ime u Natalija Bjelajac. To je uradila brinući se za porodicu, koja je ostala u Mariboru. Dobila je zaduženje bolničara u pukovskoj bolnici 11. pešadijskog puka „Karađorđe”. Sa tim pukom je učestvovala u oslobađanju Srbije od Turaka, pravcem Kosovo Polje, Kumanovo, Skoplje, pa preko Kosova i Metohije, Prizrena, planina severne Albanije prema Lješu, Kroji, Tirani, Draču i Skadru...

Drugi balkanski rat

„Nisu me, na ovom putu, potresli ranjenici, bilo ih je - neki su ostali doživotni invalidi. Nisu me potresli ni oni iscrpljujući marševi, ni ono žrtvovanje na bojištu - da se s vatrenog položaja izvuče ranjenik, potresla me je scena koju sam videla kad je bolnička četa stigla na Kosovo Polje: vojnici polegli po zemlji i ljube je... Onda se svi međusobno grle i ljube i govore kako se više od pet vekova čekalo na ovaj trenutak, kako je osvećeno Kosovo... Shvatila sam: od juna i Vidovdana 1389. do oktobra 1912. godine s kolena na koleno se živelo za ostvarenje tog sna - u radosti i žalosti govorilo se o Kosovu - i, evo, vojnici dočekali taj čas da proteraju Turke i oslobode Kosovo... Ispunili zavet mnogih generacija...”

Reči Natalije Bjelajac kao svedoka oslobađanja Kosova

Drugi balkanski rat (29. jun – 10. avgust 1913) je bilo i prvo vatreno krštenje sad već Natalije Bjelajac, na položaju blizu Drenka i kote 550. Zbog iskazane hrabrosti u borbama dobila je i prvo odlikovanje medalju Miloš Obilić.

Prvi svetski rat

Za Nataliju Prvi svetski rat je počeo borbama u okolini Šapca, u vreme Cerske bitke u kojoj je poginuo njen stric kapetan Martin Javornik. Sa prvim borbama dobila je i drugu medalju Miloš Obilić. Dalji ratni put je vodi u Beograd, gde je učestvovala u odbrani grada. Bila je učesnik i svedok povlačenja vojske preko planina Crne Gore i Albanije, umiranja na ostrvima Krfu i Vido. Posle oporavka sa vojskom stigla je u Solun, na Solunski front, učestvovala u bitci na Kajmakčalanu, koja je vođena između 12. i 30. septembra 1916. godine. Posle pada Kajmakčalana, proboja Solunskog fronta i oslobađanja Bitolja, dobila je i najvrednije odlikovanje Karađorđevu zvezdu s mačevima.

Vojnička sreća je i dalje pratila, uvek je bila tamo gde je bilo najteže i najkrvavije. Pored pomenutih odlikovanja Karađorđeve zvezde i dve medalje Miloš Obilić, Natalija Bjelajac je nosilac Albanske spomenice, Ordena belog orla, Medalje za vojničke vrline, Medalje za usluge kraljevskom domu, francuske Legije časti, viteškog reda 5. stepena (najviše francusko državno odlikovanje) i ruskog Ordena Sv. Jurja 3. stepena.

Posleratno vreme

Posle sklapanja primirja, posle deset godina, prvi put je posetila porodicu u Mariboru. Posle posete vratila se u Beograd, zaposlila se i živela skromnim životom.

Mogla sam, kao dobrovoljac, da dobijem zemlju i kredit da izgradim kuću – ali ništa od toga nisam htela da iskoristim. Ličilo mi je to na neki trgovački odnos: ja otadžbini malo krvi, a meni otadžbina – nadoknađuje zemljom, položajem, kućom, novcem... Nikako to nisam mogla. Ja sam se iz ljubavi tukla za slovenske narode - da zbace tuđinski jaram i žive u slozi, ljubavi i slobodi u jednoj državi. Kad sam skinula uniformu, nisam više ni odlikovanja stavljala na grudi. Čemu? Bilo, pa prošlo... Zaposlila sam se, živela skromno, povučeno... Jedino mi žao što nisam imala dece...

Na početku Drugog svetskog rata bila je uhapšena od strane Gestapoa i sprovedena u logor na Banjici.

Umrla je 16. avgusta 1974. godine u Beogradu, tačno na šezdesetogodišnjicu Cerske bitke. Gotovo niko nije znao ko je, tako da su i stanovnici male ulice na kraju Marinkove bare malo znali o njoj. Iz milošte su je zvali „Nana”. Kada je umrla pobrinuli su se za sahranu, podigli skroman spomen i na njemu uklesali ove reči: Narednik srpske vojske Natalija Bjelajac. Sahranjena je na groblju Malom Mokrom Lugu.

Vidi još

• Heroine Prvog svetskog rata u Srbiji

Spoljašnje veze

• Opanak/VELIKE SRPSKE RATNICE: Hrabre ratnice koje su se borile u Prvom svetskom ratu
• Worldcat/Dvanajst ran - dvanajst odlikovanj Antonija Javornik, mariborčanka - srbska junakinja Natalija Bjelajac Marijan F. Kranjc, (2012), Str. 4-10.
• Delfi knjižare/Žene solunci govore, Antonije Đurić, 2014.
• Spomenici i obeležja srpskim žrtvama u Balkanskim i Prvom Svetskom ratu